Вести

Свечаним програмом на Великој сцени Народно позориште у Београду прославило 154. године постојања

Свечаним програмом, одржаним, по традицији, у подне на Великој сцени, у оквиру којег су додељене бројне награде, уз осврт на најзначајније догађаје у претходних годину дана, Народно позориште у Београду прославило је 22. новембра 154. године постојања. 

Вршилац дужности управника Народног позоришта, драмски уметник Светислав Гонцић честитао је запосленима Дан позоришта поручујући да „кроз препознавање и награђивање заслужних појединаца ми славимо уметност и дајемо значај свим напорима, одлукама и постигнућима у последњих годину дана, а и шире". 

„Потврђујемо смисао таквих напора и креативних резултата који у вертикали постојања националног театра заузимају своје место као временски путоказ за будуће генерације. И, управо, зато желим да нагласим да је протекла година била веома динамична, чак се може рeћи одлучујућа, донели смо неке храбре и добре одлуке - имамо нове представе за које се тражи карта више, ту су неки нови млади уметници и позоришни радници који су сада део Народног позоришта. Да, запослили смо младе људе, јер нама је много важно како и са ким градимо будућност. Зато смо веома захвални што смо кроз велико разумевање и подршку нашег ресорног министарства и министарке Маје Гојковић успели да наставимо са обнављањем наших кадрова и запошљавањем младих уметника и позоришних радника", истакао је Гонцић.

Он је подсетио да је Народно позориште у Београду током прошле године постигло трилатерални договор са позориштима земаља Отвореног Балкана - Албанијом и Северном Македонијом.

„Наша иницијатива Театар Отворени Балкан ушла је у реализацију већ у октобру гостовањем првака Опере из Тиране и Скопља у опери "Боеми" Народног позоришта у Београду. Планирана је и даља сарадња кроз гостовање наших балетских представа, као и наших уметника у Тирани и Скопљу, али и кроз остваривање заједничког фестивала Отворени Балкан, са циљем да се успостави и побољша сарадња, комуникација и размена идеја, да се омогући максимална промоција позоришта из три земље и допринесе развоју нових форми креативног умрежавања и нових копродукција, потврђујући идеју да смо земља отворених граница за креативност. Поред иницијативе Театар Отворени Балкан, која је започета потписивањем меморандума о сарадњи у Министарству културе Републике Србије, Народно позориште у Београду је постигло билатералне договоре са националним театрима Бугарске о започињању сарадње и гостовања уметника, нарочито у области балета и опере. Договорено је и потписивање оваквих Уговора о сарадњи са Румунијом, Словенијом, а ускоро и са ХНK у Загребу“, казао је господин Гонцић. 

Према његовим речима, овај Дан позоришта дочекујемо у светлу препознавања нашег доприноса уметности – наше представе и уметници добитници су вредних награда.

„У протеклих месец дана, добили смо чак шест вредних награда... Вредно је што могу да кажем да наше представе трају; и после десет, двадесет година се тражи карта више за поједине представе. У нашем плану и развоју посебно је важно да будемо смерница, не само у уметничким правцима, већ и у ширем контексту друштвене одговорности и савесности. Покренули смо и остварили прелаз на чисте енергетске ресурсе, то јест прелаз са мазутног грејања и прикључивање Топланама у чему смо имали велику подршку и разумевање ресорног министарства и Београдских топлана. Овај огромни, историјски подухват остварили смо у рекордном року, ослањајући се у великој мери и на изузетан технички тим позоришта“, истакао је Гонцић и указао да је намера актуелне управе да уграђује еколошку свест у све сегменте наше продукције и у цео том Народног позоришта у Београду.

„Прошле године, у ово време, рекао сам да је Народно позориште старије од свих нас и да морамо да учинимо све што можемо да сачувамо достојанство и част ове куће, да ничији приватни интереси не могу бити значајнији од разлога постојања националног театра. Хвала вам што сте ме озбиљно схватили. То је велика мотивација. Настављамо даље. У том смислу ћу за крај поновити. Народно позориште је ваше позориште. Немојте га никоме дати. Чувајте га љубоморно да би будуће генерације биле поносне и почаствоване што су ваши наследници. Честитам вам Дан позоришта“, поручио је Светислав Гонцић. 
  
Водитељи програма, у режији Балше Ђога, били су глумци Нина Нешковић и Петар Стругар који су подсетили на богату претходну сезону 2021/2022, са чак седам премијера сектора Драме: „Нора“, „Пеликан", „Године врана", „Иранска конференција", „Успаванка за Алексију Рајчић", „Рат и мир", „Госпођа Ајнштајн".

Од опера изведен је „Дон Kихот“, „Снежана и седам патуљака" и „Kармина Бурана” (концертно извођење), док је Балет имао премијерну обнову „Жизеле".

Нову сезону 2022/2023. Народно позориште је почело са премијерама камерне опере „Деца" према награђиваном роману-поеми Милене Марковић (лауреат НИН-ове награде) у режији композиторке Ирене Поповић Драговић, као и драме „Ситнице које живот значе" према роману Лоренца Маронеа, у режији Андреја Носова, која је већ освојила награде на фестивалима у Тивту, Чотрановцима, Аранђеловцу и Београду - у Раковици.

Награду позоришта за најбољу представу у протеклој сезони освојио је „Рат и мир" према епском роману Лава Николајевича Толстоја, у режији Бориса Лијешевића.

Награде за најбоља индивидуална остварења добили су: првак Опере - Иван Томашев, солисткиња Балета - Софија Матјушенскаја, композиторка и редитељка Ирена Драговић Поповић за пионирски унетнички подухват - споменуту представу „Деца" (опера у 17 песама), редитељка Татјана Мандић Ригонат за модерно и аутентично читање драме „Нора" Хенрика Ибзена, глумац Хаџи Ненад Маричић (остварио улоге у делима - „Нора", „Године врана", „Рат и мир") и Kалина Kовачевић за роле у драмама „Године врана" и „Рат и мир", која је освојила и Награду „Ружица Сокић".

Такође, Награде Народног позоришта за изузетно значајан укупан уметнички и радни допринос освојили су: Синиша Kовачевић за ауторско остварење представе „Године врана" коју потписује као писац драме и редитељ, и 20 година трајања његове култне представе „Велика драма", као и балерине Теодора Спасић и Маргарита Черномухина.

Печат поводом посебног доприноса животу и раду Народног позоришта добили су глумице и првакиње Драме - Душанка Стојановић Глид и Александра Николић, глумац Бошко Пулетић, Ана Павловић, уметничка директорка Балета, Дарко Ђорђевић - солиста опере, извршна директорка Опере Маша Милановић Минић, Хор Опере НП, организатор опреме представа Горан Милошевић, оркестарски музичар Синиша Јовановић, филмски и телевизијски редитељ Балша Ђого и програмер инжињер Милан Kовачевић. 

Плакету поводом значајних активности у раду Народног позоришта добила је првакиња Опере, примадона Јадранка Јовановић и Јавно комунално предузеће Београдске електране.

У оквиру свечаности, додељено су и „Златне значке” члановима Kуће који су већ две деценије у Народном позоришту, Похвале за за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду у сезони 2021/2022., као и признања члановима националног театра који одлазе у пензију. 

Награду "Раша Плаовић" освојила је глумица Вања Ејдус за насловну улогу у представи "Успаванка за Алексију Рајчић" по драми Ђорђа Kосића, у режији Југа Ђорђевића.

Пројекат је реализован у копродукцији са фестивалом "Стеријино позорје" и Фондацијом "Нови Сад - Европска престоница културе".

Стручни жири је радио у следећем саставу: глумица Бранка Петрић (председник), Жељко Хубач (потпредседник), и чланови - глумица Бојана Стефановић, редитељ Андреј Носов и новинарка Борка Требјешанин, а одлуку о награди су донели на седници одржаној у недељу, 20. новембра.

У образложењу жирија се наводи да је Вања Ејдус, играјући изузетно захтевну улогу Алексије Рајчић, пажљиво одабраним, убедљивим глумачким средствима, узбудљивом, искреном емоцијом, произвела моћно катарзично дејство.

Лауреаткиња притом све време у овој несвакидашњој представи је имала у виду да се мера у емотивној експресији налази у чврсто утемељеној психолошкој категоризацији лика.

Жири даље пише да је Вања Ејдус успела у својој глумачкој игри да дочара гануће, стављајући у први план оно најважније у идеји тог драмског текста, а то је парадокс у коме се налази јунакиња Алексија.

Та хероина је тражила слободу у конвенционалним, грађанским оквирима породице, и схватила је да јој тај наметнути друштвени наратив не дозвољава да буде слободна. Због тога она одлучује да пређе на другу страну закона, а како то обично буде, у оваквим околностима, парадоксално, затвор за њу представља једину слободу коју може и мора да освоји, навео је жири.

Моћни таласи великог мора емоција Вање Ејдус "потапају" могуће потребе за полемиком у вези самог комада и робовањем моралним скрупулама.

"Такав приступ овогодишњег лауреата награде "Раша Плаовић" даје овој представи изузетан квалитет, чинећи је важним, не само глумачким, већ и репертоарским искораком у театарској понуди београдских позоришта", закључио је стручни жири.

Престижну награду уручили су јој госпођа Петрић и в.д. управника националног театра Светислав Гонцић. 

„Премијере се нижу, фестивали ничу… Упркос томе, простор за уметност је све мањи и гледалац је данас погубљен. Поред телевизиијских серија, филмова, рилова, сторија, и свега што је део те садашњице, човек не зна шта ће да гледа и на шта ће да потроши паре. Позориште је дужно да негује своју публику. Част ми је што примам награду која носи име Раше Плаовића, који је био велики стваралац и чувар позоришта. Поносна сам на ову награду за улогу која ми интимно много значи. Чувајмо уметност, позориште, глумца, публику и праве вредности – изјавила је Вања Ејдус.

Она је истакла да ове улоге, као и награде коју је добила, не би било да цео уметнички ансамбл и цела екипа која је радила „Успаванку за Алексију Рајчић“ није веровала да је тако нешто могуће направити. 

„Хвала Народном позоришту што је то подржало и хвала жирију што је то препознао“, нагласила је Вања Ејдус, која је, као добитница награде, на поклон добила и дело сликара Ратибора Вукојичића. 

Поводом Дана Народног позоришта, у вечерњим сатима, такође на Великој сцени, одржана је и прва од две премијере (22. и 23.11.) чувене трагедије Вилијама Шекспира „Магбет" у режији Јагоша Марковића. 

Главне улоге поверене су великим именима српског глумишта, првацима Драме Народног позоришта - Небојши Дугалићу (Магбет) и Наташи Нинковић (Леди Магбет).

У ансамблу су и Александар Срећковић (Банко), Радмила Живковић, Александра Николић, Ивана Шћепановић (Вештице), Бранислав Лечић (Данкан), Вучић Перовић (Малком), Петар Стругар (Ленокс), Данило Лончаревић (Рос), Јован Јовановић (Макдаф), Огњен Малушић (Доналбејн), Немања Стаматовић (Дворски часник), Богдан Богдановић (Други убица), Драган Секулић (Слуга), Милош Живановић (Кардинал) и Томислав Радосављевић (Војвода/Гробар).

Поводом премијере „Магбета“, у холу партера Велике сцене постављена је изложба која кроз плакате и фотографије подсећа на досадашње поставке тог дела у Народном позоришту у периоду од (прве) 1882. до (последње) - 1981. године, ауторке Драгице Гаћеше.