У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА О ГЛУМИЦИ ТЕОДОРИ БОБЕРИЋ АРСЕНОВИЋ

17 март 2016

Гостујућа изложба о глумици и певачици Народног позоришта у Београду Теодори Боберић Арсеновић, ауторке Јелене Пауљев, отворена je у четвртак 17. марта у Музеју Народног позоришта.
У уводној речи, директор Музеја Драган Стевовић подсетио је да је та поставка јавности први пут представљена пре две године у оквиру манифестације „Обзорје на Тиси“, у организацији Дома културе у Новом Бечеју.
Он је додао да ће изложба, која представља покушај осврта на личност и каријеру те уметнице чији је рад имао великог утицаја на историју позоришта, музике и културе нашег народа, бити отворена до 21. маја, односно до „Ноћи музеја“.
Ауторка Пауљев је истакла да је на овај начин желела да представи „лик и дело једне глумице која је, неправедно, била у сенци“.
- Због тога, јавност није у толикој мери, а коју је Теодора заслужила, била упозната са њеном каријером.  У Народном позоришту је глумила пуних пет деценија. Била је првак Драме, а веома се истицала у комадима с певањем. Прва је, на овој сцени, одиграла Коштану и Ташану. Осим тога, неминован је и њен значај приликом оснивања Опере Народног позоришта – истакла је госпођица Пауљев и нагласила да је Теодора била „прва српска Кармен и  Ацучена у Вердијевом Трубадуру“.
Она је додала да је та уметница, поред успешног ангажмана у позоришту, била и једна од најбољих интерпретаторки изворних народних песама на таласима Радио Београда током двадесетих и тридесетих година прошлог века.
Отварајући изложбу, главни и одговорни уредник Издавачке делатности Народног позоришта Јелица Стевановић, оценила је да је Теодора Боберић Арсеновић „припадала категорији такозваних глумаца певача“.
Подсећајући на различите театролошке изворе са подацима о овој уметници, она је, између осталог, указала и да је Теодора „још као ученица певала у хору родног Врањева, али и панчевачког „Друштва“, где ју је запазио Нушић када се тамо затекао на гостовању са трупом Српском народног позоришта“.
Према њеним речима, та нешколована глумица је током своје каријере одиграла разноврсан и разнородан дијапазон карактера – од Шескпира до Стерије, од "Сеоског лоле" до "Живог леша".
Том приликом, цитирала je и речи чувеног српског књижевника, политичара и дугогодишњег драматурга и управника Народног позоришта у Београду Милана Грола који је приметио да је Теодора „са чежњом за песму, и у фантазији и у свом грлу рођеном за песму, занемарујући као лепотица богату удају у свом селу, пошла у туђи свет вођена сновима срећне звезде, у свет песме и снова, у позориште“.
- Уз обећање да ћемо нашој Тоди и свим пређашњим генерацијама у спомен и част учинити да тај свет песме и снова сачувамо у овој Кући, проглашавам изложбу отвореном – казала је Стевановићева.
М.Б.  

Више фотографија можете погледати ОВДЕ

Текст из каталога изложба:
Теодора-Тода Боберић, удата Арсеновић, рођена је у Новом Бечеју (Врањеву) 1886. године. Сматра се једном од најуспешнијих глумица Народног позоришта у Београду, у периоду своје каријере, од 1906-1956. године. Њен значај за историју српског позоришта је вишеструк. Поред великих успеха у драмском репертоару, Теодора се остварила и као интерпретатор носећих улога у популарним комадима са певањем (Коштана, Ташана, Чучук Стана), али и као пионир српске опере, где је тумачила важне улоге као што су Ацучена у Трубадуру и Кармен у истоименом делу. Ове две роле се сматрају изузетно захтевним, а Теодори је пошло за руком да одигра прву Ацучену и прву Кармен у историји опере Народног позоришта. У драми се прославила многим улогама као што су Маша у Живом лешу, Елмира у Тартифу, Мара Никшина Бенеша у Сутону, Бака Еугенија у Дрвеће умире усправно, те врачара Манефа у Кола мудрости-двоја лудости, за коју је и награђена од стране Министарства просвете.
Свој глумачки допринос дала је и првим балканским играним филмовима снимљеним 1911. године, у Карађорђу улогом Јелене, и у филму Улрих Цељски и Владислав Хуњади улогом Марије Горјански.
Од оснивања Радио Београда па све до пред смрт Теодора је била омиљени извођач народних песама. Снимала је за водеће издавачке куће Odeon, Edison Bell, His master's voice. Током живота награђивана је Орденима Светог Саве IV и V реда, затим од стране бугарског краља Бориса Трећег Народним орденом за грађанске заслуге, скупоценим прстеном- даром краља Александра Карађорђевића, као и Орденима рада I и II реда.
Умрла је 18. oктобра 1960. године у Београду, где је и сахрањена.
Као дугогодишња глумица и пионир опере Народног позоришта, омиљени радио-певач и прва лепотица српске кинематографије, Теодора Арсеновић је дубоко утицала на културну сцену Београда прве половине 20. века.

М.Б.