Вести

У оквиру циклуса “Сусрети”, у уторак 15. новембра, у Музеју Народног позоришта одржано је вече са признатим српски редитељем Егоном Савином.

У име Музеја, уводну реч одржала је Тијана Михајловић која је, између осталог, рекла да је Савин једна веома занимљива личност, уметник који је потписао више од 70 режија разноврсног драмског репертоара.
Према њеним речима, у питању је редитељ који је добио бројне значајне награде и за чије се представе тражи карта више.
Драматург Славко Милановић, који је био домаћин угледном госту, оценио је да представе Егона Савина већ одавно представљају мерило за висок стандард нашег позоришта.
- У последњих неколико сезона у недостатку равноправне конкуренције, редитељ је сам подигао лествицу. Са неколико премијера, међу којима издвајам Молијеровог “Тартифа” у ЈДП - у и “Дервиш и смрт” Меше Селимовића у Народном позоришту, поставио је нови критеријум врхунске режије – истакао је Милановић.
Он је приметио да су представе у Савиновој режији “постале за гледаоце свечаност и културна обавеза”.
Савин је нагласио да његове представе заправо “представљају производ онога што успемо да урадимо једни с другима, вербално или невербално, наравно уз помоћ литературе”.
- За мене је позориште, пре свега, литература, без обзира колико то данас, у овим временима, звучало конзервативно. Наравно, то што радимо сви скупа је заправо покушај да успоставимо оне вредности које та литература сама са собом носи – објаснио је Савин који је рођен 2. септембра 1955. године у Сарајеву у породици оперских певача. Режију је дипломирао 1979. године на ФДУ у Београду у класи професора Дејана Мијача и већ са својим првим поставкама представио се као један од најзначајнијих српских и југословенских редитеља.
- Увек ми је била жеља да направим такву представу коју ће људи памтити. Ово може да звучи и претенциозно, али, са друге стране, без тога, не би било довољно енергије да се човек поново враћа позоришту и том чудесном процесу прављења представе који је сваки пут подједнако непознат – рекао је Савин који годинама ради као редовни професор на Катедри за позоришну режију ФДУ.
Иза себе има више од 70 режија разноврсног драмског репертоара од савремених домаћих аутора које је режирао у неформалним трупама до светских класика у највећим националним театрима.
- Свако добро позориште је редитељско позориште. Не постоји добра представа која није редитељска – оценио је Савин који је режирао широм бивше Југославије; у Београду, Загребу, Новом Саду, Скопљу, Сарајеву, Подгорици, Ријеци, Сомбору, Крушевцу, Зрењанину...
Представе у његовој инсценацији гостовале су у Њујорку, Чикагу, Монтреалу, Торонту, Паризу, Бечу, Нансију, Милхајму, Визбадену, Цириху, Тел Авиву, Варшави, Прагу, Будимпешти, Трсту…
- Никад нисам волео позориште које презире гледаоца. Позориште мора бити узбудљиво. Ако је узбудљиво, биће и гледано. Такође, позориште не сме да буде досадно и некомуникативно, јер онда укида само себе – упозорио је Савин који је добитник бројних значајних награда као што су „Златни ловор вијенац“, Стеријина награда за режију, Награда „Бојан Ступица“, Златна медаља „Јован Ђорђевић“, „Ардалион“, „Ћуран“, Статуета Јоаким Вујић, Јоакимова Награда за режију, Награда за најбољу режију на Међународном фестивалу малих сцена...
У паузама говорних сегмената, публика је била у прилици да погледа инсерте из представа “Сирано де Бержерак”, “Кир Јања”, “Демон”, “Стања шока”, “Дервиш и смрт”... које је Егон Савин режирао у Народном позоришту.
М.Б.