Вести

Књига Стенлија Велса “Шекспир и дружина”, коју је у оквиру едиције “Клепсидра”, објавила издавачка кућа “Клио”, представљена је у уторак 25. јануара у Музеју Народног позоришта у Београду.

Књига покушава да на пригодан и, где је то могуће, забаван начин одреди Шекспиров положај у односу на глумце и друге писце његовог времена. Она прати и даље развија савремену критичку и научну мисао која Шекспира види не као усамљеног великана, већ као пуноправног члана позоришне заједнице, запосленог драмског писца са професионалним обавезама према осталом позоришном особљу без чије помоћи његова уметност не би била толико успешна. Аутор испитује контекст у коме су настала Шекспирова дела и успева да пронађе начин да читаоцу понуди нешто оригинално. Његов фокус у овој књизи јасно је одређен: то је позоришни свет коме је Шекспир припадао и за који је стварао, а основно питање – како је стварање за конкретне позоришне трупе и конкретне глумце утицало на саму композицију Шекспирових комада.
Изванредно познавање проблема, сјајан стил који поиграва између опуштености и научности, приступ без острашћености или наметања закључака, све је то учинило да Велс у овој књизи испуни основни задатак који је себи поставио: „Ако Шекспира сагледамо као једног од чланова сјајне дружине, постаћемо свеснији онога што га чини јединственим“. 
Обраћајући се бројној публици, кустоскиња Зорица Јанковић је казала да је важно истаћи значај што се промоција књиге о Шекспиру одржава баш под једним позоришним и музејским кровом с обзиром на чињеницу да Велс у првој реченици каже „да ова књига покушава да на пригодан, и где је то могуће забаван, начин одреди Шекспиров положај у односу на његове сарвременике, глумце и остале писце, углавном драмске“.
- Додала бих: ништа природније, него да се књига промовише у овом простору. Ова и друге са сличном тематиком, од издавача који је претходне године обележио двадесету годишњицу успешног рада, потврђену на 55. Међународном сајму књига у Београду, када је по други пут проглашен за издавача године. Радујемо се што смо домаћини „Клију“, радујемо се што ћемо слушати о Шекспиру, на почетку године када свет почиње са припремама да у Лондону 2016. године, на скупу светске интелектуалне елите, обележи 400. годишњицу његове смрти, јер како каже његов колега Бен Џонсон, Шекспир не припада свом добу, већ је за сва времена – подсетила је кустоскиња Музеја Народног позоришта.
Уредник едиције “Клепсидра” и универзитетски професор Зоран Пауновић рекао је да ниједна књига о Шекспиру није сувишна јер је реч о највећем писцу свих времена.
- Са друге стране, реч је о писцу који је био и остао велика тајна, па због тога свака књига која макар и делић те тајне успе да начне, има свој смисао постојања – оценио је Пауновић.
Према његовим речима, приступ Стенлија Велса се веома добро уклапа у нешто што издавачка кућа “Клио” замишља као основну идеју библиотеке “Клепсидра”.
- Библиотека жели да објављивањем прича о значајним, занимљивим и великим људима и ствараоцима осветли уметност тог доба, а онда и читаво време. Стенли Велс покушава исто то, али у обрнутом правцу, и успео је у великој мери. Он, прво, осветљава време у коме је Шекспир стварао, потом његове савременике и уметнички контекст тог времена и на крају, полако, на прстима, стиже и до самог Шекспира, без настојања да искористи или злоупотреби оно мало биографских података које имамо о славном писцу – казао је Пауновић.
Говорећи о Шекспиру као врхунском писцу, актуелни министар културе Небојша Брадић и познати позоришни редитељ подсетио је да је после личне трагедије, 1596. године, када му је умро син, написао неке од својих, како је истакао, најплоднијих ликова као што су Фалстаф, Хенри Четврти, Виола, Госпођа Белч...
- Дакле, неко ко има велику патњу, успева да ту патњу излечи уметношћу и позориштем. Неко ко има велику муку, долази у позориште да би то, на неки начин, поделио са другима и да би себи пронашао смисао, односно олакшање. Можда је то једна од порука коју ћемо имати и пронаћи у овој књизи – указао је Брадић.
Универзитетска професорка Зорица Бећановић Николић оценила је да се Велсова књига “не бави светом који је произашао из једне уметничке имагинације, већ се бави човеком који је произашао из једног реалног времена, Шекспиром и његовим окружењем”.
Она је казала да Шекспир није “свеприсутан само у високој, него и у популарној култури” и као пример навела једну епизоду из популарне хумористичке серије “Црни Гуја” у којој насловни јунак, као пародију, изговара неке реченице из “Ричарда Трећег”.
Професорка Бећановић Николић је рекла да се Велсова књига “чита као роман” и приметила да је веома добро урађен превод који је “беспрекорно чист”.
Она је као четири најважнија сегмента овог дела навела односе Шекспира са позорницом, глумцима, писцима и политиком.
Одломке из књиге читала је драмска уметница Биљана Ђуровић.
М.Б.