Успешна премијера Моцартове опере „Дон Ђовани“ и на сцени „Мадленианума“

После тријумфалне премијере одржане 22. новембра на Великој сцени за Дан Народног позоришта, Моцартов „Дон Ђовани“, под диригентском управом Марка Боемија и у режији Алберта Триоле из Италије, двојице вансеријских уметника, са великим успехом је премијерно изведен 28. новембра и у „Мадлениануму“.

Уз громогласне овације испраћени су протагонисти представе, урађене у копродукцији два театра, у којој је насловну ролу, тог антијунака без идеала и скрупула, кога покрећу индивидуализам и жеља за задовољствима, отпевао баритон Владимир Андрић.

У овом, свакако, једном од најзрелијих дела из последњег опуса великог мајстора музике, улоге су остварили и Александра Стаменковић Гарсија (Дона Елвира), Вук Матић (Лепорело), Александра Петровић (Дона Ана), Стеван Каранац (Дон Отавио), Невена Матић (Церлина), Марко Пантелић (Мазето) и Александар Маневски (Комендаторе).

У представи је учествовао Хор, Оркестар и Балет Народног позоришта у Београду.

Концертмајстор је била Едит Македонска, а шеф Хора Ђорђе Станковић.

Сценографију је креирао, такође, гост из Италије Санти Тициано, а костиме Катарина Грчић Николић.

Радња, смештена у театар, пуна је двосмислености – не само текстуалних, него и музичких, а одвија се око Дон Ђованијевог односа са три жене - Дона Аном, Дона Елвиром и Церлином.

Дон Ђовани је представљен као луцидан, фасцинантан и шармантан редитељ, који забаву проналази у доминацији над туђим умовима.

Једна од последица те „окрутне игре“ је да Дон Ђовани код својих жртава ствара страшну и нездраву, чак и морбидну, зависност од себе самог...

Ова опера у два чина, за коју је либрето написао Лоренцо да Понте, премијерно је изведена 29. октобра 1787. године у Државном позоришту у Прагу.
М.Б.