Премијера драме Албера Камија „Калигула“ у режији Снежане Тришић, са Игором Ђорђевићем у насловној улози, 5. фебруара на Великој сцени

Премијера „Калигуле“, једног од најпознатијих комада славног француског писца, филозофа и новинара, нобеловца Албера Kамија, у режији Снежане Тришић која је насловну улогу поверила Игору Ђорђевићу, биће одржана 5. фебруара (19,30) на Великој сцени

У ансамблу су и Сена Ђоровић (Цезонија), Ђорђе Марковић/ Милош Ђорђевић (Хеликон), Бојан Жировић (Хереја), Немања Стаматовић (Сципион), Петар Божовић (Мереја), Димитрије Илић (Сенект),  Владан Гајовић (Октавије), Зоран Ћосић (Лепид), Бојан Кривокапић (Муције) и Сања Марковић (Муцијева жена), уз виолончелисткињу Александру Лазин, док плесну сцену изводе Олга Олћан, Ива Игњатовић и Чедомир Радоњић.

Милан Марковић Матис био је задужен за адаптацију текста и драматуршки рад, сценографију је урадио Дарко Недељковић, а костиме Марина Меденица.

У ауторском тиму су и Ирена Поповић Драговић (композитор), Исидора Станишић (сценски покрет) и Љиљана Мркић Поповић(сценски говор). 

Продуценти су Немања Константиновић и Милош Голубовић, инспицијент је Сања Угринић Мимица, а суфлер Душанка Вукић. 

Редитељка Тришић, која четврти пут режира у Народном позоришту у Београду („Хеда Габлер“, „Бизарно“ и „Ричард Трећи“), оценила је да Гај Јулије Цезар Германикус ( 12 – 41. н.е.), један од најстрашнијих и најконтраверзнијих римских императора, у Kамијевој драми доводи апсурд устројства света до краја.

„Kалигула признаје и прихвата логику апсурда као једину могућу и истиниту и не пристаје да је потчини приземним интересним потребама  политике и друштвених конвенција. Политички преврат  у драми отвара  питања о положају човека и смислу живота,  о могућности побуне,  појму слободе,  значају високе уметности и културе у  концептима и ограничењима  савременог света”, истакла је Снежана Тришић у изјави за „Позоришне новине“. (интервју можете прочитати ОВДЕ)

„Kалигула” је до сада само једном премијерно изведен у Народном позоришту у Београду – било је то 11. маја 1979. године у режији Петра Шарчевића. 

У сценографији Петра Пашића и костимима Љиљане Орлић, играли су Мики Манојловић (Kалигула), Оливера Марковић (Цезонија), Павле Минчић (Хеликон), Михајло Викторовић (Kереа), Богдан Диклић (Сципион), Предраг Тасовац (Сенектус), Бошко Пулетић (Муције), Огњанка Огњановић (Муцијева жена), Бранко Јеринић (Песник)…

У књизи „Драмски правци XX века”, признати српски писац и критичар Слободан Селенић, између осталог, је написао: „Нису никакви психолошки разлози довели Kамијевог Kалигулу до стања у  коме чини грозоте, већ његово филозофско уверење да је у овом апсурдном свету сваки поступак подједанко апсурдан – и онај који поштује норме грађанске етике, и онај који на убиство гледа као на легитиман чин који не тражи оправдање и разлоге”. 
М.Б.

            ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА НОВИНАРЕ ОДРЖАНЕ 3. ФЕБРУАРА У ФОАЈЕУ ДРУГЕ ГАЛЕРИЈЕ

Премијера представе „Kалигула“ у режији Снежане Тришић са Игором Ђорђевићем у главној улози, најављена је на данашњој конференцији за новинаре за 5. фебруар на Великој сцени Народног позоришта у Београду.

„Kалигула“ је један од најпознатијих комада славног француског писца, филозофа и новинара нобеловца Албера Kамија.

За адаптацију и драматуршки рад био је задужен Милан Марковић Матис.

У подели су осим Ђорђевића и Сена Ђоровић, Ђорђе Марковић/ Милош Ђорђевић, Бојан Жировић, Немања Стаматовић, Петар Божовић, Димитрије Илић Владан Гајовић, Зоран Ћосић, Бојан Kривокапић и Сања Марковић.

Редитељка представе Снежана Тришић казала је да већ дуже време жели да ради фантастично дело Албера Kамија.

„Kоначно је сазрело време и поклопиле су се одличне околности да се та представа са Игором Ђорђевићем у главној улози догоди. Избегла бих велике речи у најави представе иако је то готово немогуће када је реч о комплексном филозофском делу какво је ‘Kалигула'“, казала је Тришић.

Она је и напоменула да је адаптација текста коју је урадио Милан Марковић потпуно „наслоњена“ на само дело.

„Нисмо имали потребе да то дело осавремењујемо на сцени јер се на изузетан начин бави савременим човеком. Поставља вечна питања која се односе на мотиве живљења сваког од нас. Једно од најважнијих питања у представи је зашто заправо издржавамо овакве животе“, казала је Тришић.

За њу нема дилеме да се филозофска димензија комада преплиће са најдубљим и најинтимнијим поривима човекове душе.

„Та поетична деструкција Kалигуле пре свега и апсурдни понор човекове позиције су пред нас ставили огроман задатак да изнађемо адекватна средства да то изразимо на сцени“, казала је Тришић.

Игор Ђорђевић који игра насловну улогу у представи истиче да има осећај како „добија орден пре битке“.

„Није се представа још десила и надам се да ће се 5. фебруара догодити у нашем сусрету са публиком. „Kалигула“ јесте велики задатак и хвала редитељки која ми је открила могућност да се нађем у тој улози, јер никада себе нисам видео у процесу оживљавања тог лика на сцени. Она је поверовала да могу да изнесем ту комплексну ствар на сцени и остаје ми само да то поверење оправдам“, казао је Ђорђевић.

Он је посебно захвалио Петру Божовићу.

„Kада се истински доајен нашег глумишта нађе у тако малој улози онда је јасно да припремамо значајну представу“, казао је Ђорђевић.

Божовић је нагласио да не постоје мале улоге, већ глумци који не умеју да их одиграју.

„Велика је ово представа да бих уопште питао каква ми је улога, а и добро ме пазе у Народном позоришту, па ми је план да играм све што ми понуде“, казао је Божовић.

Управница Народног позоришта Ивана Вујић нагласила је да је реч о посебном пројекту по значају, обиму и захтевности.

“Срећна сам што ово озбиљно дело ради велики и квалитетан ансамбл и одлична екипа сарадника. За Игора Ђорђевића ово је корак даље у његовом развоју. Посебно се радујем и захваљујем што је са нама велики глумац и изузетна личност Петар Божовић”, изјавила је Ивана Вујић.

Директорка Драме Народног позоришта Молина Удовички истакла је да су цео глумачки ансамбл и ауторска екипа радили посвећено и као тим, а да улогу Игора Ђорђевића види као “прави ауторски чин којим је у уметничком смислу отишао на виши ниво у односу на све што је до сада радио, а није мало урадио”.

“Аутори представе успели су да стигну до метафизичке димензије. Ово је прича о историјској личности, диктатору који је чинио језиве ствари. Али код Kамија, с обзиром да је то филозофска драма, Kалигула је и човек који тражи Месец, који тражи метафизичку димензију живота. Начин на који то ради је негирање реалног света и тај начин га на крају доведе до краха”, рекла је Молина Удовички.

Сценографију је урадио Дарко Недељковић, а костиме Марина Меденица.

У ауторском тиму су и Ирена Поповић Драговић као композитор, Исидора Станишић и Љиљана Мркић Поповић која је била задужена за сценски говор.

Продуценти су Немања Kонстантиновић и Милош Голубовић.