ДРАМА ЉУБОМИРА СИМОВИЋА „ЧУДО У ШАРГАНУ“, У РЕЖИЈИ ЕГОНА САВИНА, ПРЕМИЈЕРНО ИЗВЕДЕНА НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ

Драма „Чудо у Шаргану“, по тексту Љубомира Симовића, у адаптацији и режији Егона Савина, премијерно је изведена у петак 20. фебруара на Великој сцени.
У овом комаду који у себи носи дух поетског реализма, а који је истовремено смешан и трагичан, реалистичан и невероватан, улоге су остварили Душанка Стојановић Глид (Иконија), Наташа Нинковић (Госпава), Хана Селимовић (Цмиља), Иван Босиљчић (Анђелко), Александар Ђурица (Миле), Небојша Кундачина (Ставра), Предраг Ејдус (Просјак), Бранко Видаковић (Скитница), Слобода Мићаловић (Јагода), Борис Пинговић (Вилотијевић), Бојан Кривокапић (Иследник), Александар Срећковић (Манојло) и Никола Вујовић (Танаско).
Публика у препуној сали, у којој је био и господин Симовић са супругом, наградила је комплетан ансамбл на крају представе вишеминутним бурним аплаузом и овацијама.
Драма „Чудо у Шаргану", током које све време пљушти киша, смештена је у крчми на периферији у којој раде, обитавају и свраћају људи са маргине, затечени негде између села и града.
Оно што је, осим кафане „Шарган” заједничко свим овим људима јесте патња коју свако од њих носи у себи и уноси у ову необичну кафану.
Тако кафана постаје стециште келнерица, курви, политичара, просјака, скитница, бивших робијаша…
Паралелни ток радње прати прича о двојици ратника из Првог светског рата, који, мада одавно мртви, и даље трагају за правдом и тако стижу у данашње време.
Чудесни лик који повезује два паралелна тока радње јесте просјак који има натприродне способности да на себе прима ране и болове других људи...
У овом комаду несрећа је истинито и дубоко усађена у животну истину, а аутентичност која је готово фактографска, парадоксално је упакована у поетски, метафорички језик.
Савинова адаптација и режија фокусирана је, пре свега, на социјално безнађе и његове последице.
Реч је о универзалној драми која поставља коначна питања, на слојевит начин, а односи се на срећу и несрећу, имање и немање, снове и јаву.
Све то, упаковано је у несрећну политичку судбину целог овог колективитета, народа који има небројене жртве у протеклим ратовима...
Драматург је Славко Милановић, сценографију је креирао Герослав Зарић, костиме Бојана Никитовић, док је за аудио и видео дизајн био задужен Петар Антоновић.
Радован Кнежевић је лектор, Белинда Божичковић асистент редитеља (на пракси), Јасмина Урошевић/Наталија Игњић организатори, Иста Степанов стручни сарадник за сценски покрет, Владислава Канингтон сарадник сценографа, Сања Угринић Мимица/ Сандра Жугић Роквић инспицијенти, Јелена Халупа суфлер и Борислав Балаћ продуцент.
М.Б.

Више фотографија са премијере можете погледати ОВДЕ

Прочитајте још архивираних вести