Kрушевачко позориште 19. априла гостује на Сцени „Раша Плаовић“ са представом „И сваки пут као да је први“

Kрушевачко позориште гостоваће 19. априла (20,30) на Сцени „Раша Плаовић“ са представом „И сваки пут као да је први“, према приповеци “Покојникова жена” и драми “Ташана” Борисава Станковића, у режији Јоване Томић.

Овај комад, премијерно изведен 17. јуна прошле године у оквиру Позоришног фестивала “Буцини дани” у Александровцу, на духовит, дирљив и искрен начин проговара о комплексним мушко – женским односима, повлачећи паралелу жена са почетка двадесетог века, и данашњих, актуелних проблема, који се у многоме не разликују од контекста о ком је писао Бора Станковић.

„Две жене, Аница и Ташана, на два различита начина, који произилазе из различитих биографија, друштвеног и социјалног миљеа и породичних односа, спајајући садашњи тренутак са прошлим временима, покушавају да пронађу и наново изграде лични идентитет. У форми исповедних монолога, сукобљавајући се са патријархалном средином, њих две се боре за своје место – равноправно – у заједници, и на искрен, бруталан и болно духовит начин говоре о најкрхкијим личим тајнама и препрекама на путу ка оздрављењу услед љубавног разочарања”, каже редитељкаТомић.

Према њеним речима, стилизован сценски покрет, тактилна музика и сведен, софистициран костим, заједно са осталим сценским средствима, имају за циљ да дочарају потиснуту страст, раскорак између чулног и здраворазумског у ком се сви ликови овог комада налазе, растрзаност између жеља и могућности, очекивања и реалности.

„Ова прича, исповест две јунакиње је универзална тако да се свако може препознати, поистоветити и преиспитати, а са друге стране интимна, тактилна и суптилна тако да ћемо бити увучени у лични свет, приватни универзум две храбре, а рањиве жене које ће нам испричати своје најскривеније тајне и жеље”, истиче редитељка Томић.

Драматург Димитрије Kоканов открива да је радећи на тексту применио принцип декомпоновања прозног и драмског материјала те поновног склапања композиције методама фрагментирања драмског садржаја и драматизацијом прозног садржаја.

“Адаптација настале текстуалне структуре која поставља две главне јунакиње из два дела Боре Станковића: Аница из приповетке и Ташана из драме, обезбедила је основну драмску структуру праћења наратива о животу жена које су остале саме и са том околношћу се суочавају. Даља адаптација је омогућила да се у оригиналним текстовима удовице замене позицијом остављених, у романтичном односу одбачених жена, те да комплетан наратив буде наратив пребољевања то јест тражења изласка из поља поражене, односно губитнице.  Следећи ниво интервенције је поступак актуелизације насталог текста. Актуелизација је извршена драматуршким методама монтаже и колажирања насталог драмског материјала са документарним материјалом преузетим из дневне штампе и пре свега текстуалних женских исповести и разговора са различитих форума на тему остављања, пребољевања, преиспитивања традиционалног оквира васпитања жена у Србији данас”, каже Kоканов.

Он наглашава да је апропријација различитог медијског садржаја је омогућавала објективније сагледавање, ишчитавање и учитавање нових значењских целина у тексту.

“Новонастала конструкција представља својеврсно повлачење паралеле у наративма проблема еманципације жена у патријархалном друштву с почетка двадесетог века и њиховог ревидирања у контекстима ослобођене жене у друштву почетка двадесет првог века. Ташана и Аница су симболиче близнакиње, два архетипа, два модела, два лица унутар истог механизма, механизма пребољевања и ослобађања од позције која подразумева зависност од мушкарца као животног стабилног ослонца”, сматра Kоканов.

У подели су Гордана Ђурђевић Димић (Аничина мајка) , Јелена Матијашевић (Аница), Јелена Стајковац (Ташана), Биљана Николић (Ташанина мајка), Никола Ракић (Ита) и Ђорђе Марковић (Kалуђер, Сарош, Мирон).

Kореографкиња је Маја Kалафатић, костиме је урадила Селена Орб, а музику Миша Цвијовић.

Крушевачко позориште урадило је представу у копродукцији са Арт темом.
М.Б. 

Прочитајте још вести