ALEKSANDAR

REČ AUTORA
Slojevita ličnost Aleksandra Velikog, vojskovođe, poluboga, ljubavnika, osvajača sveta, otvara različite mogućnosti u dramaturškom pristupu. Aleksandra čine ljudi koji ga okružuju. Oni ga prave Velikim, stalno ga uzdižu (navodno su svi klečali  kada bi on prolazio). I sam je bio uveren da je sin Boga. Moj pristup podrazumeva da ga ljudi čine boljim, jačim. Živeo je između ratova. U tom periodu je vladao mir, ali je njega konstantno pratio nemir. On ga je i vodio u novi rat. Ključna reč koja ga karakteriše je nemir. Nije on birao svoj život. Aleksandar je veliki melanholik, gladan je znanja i stalno traga za nepoznatim. U isto vreme je i emotivan i hladan, odlučan i radikalan. Od malih nogu je pokazivao te crte karaktera. Sve što je radio  bilo je sa mnogo strasti, i ratni pohodi i ljubavne veze. Možda pomalo pričam i autobiografsku priču...
Odlučio sam da svetsko praizvođenje bude baš u Beogradu, pre svega zbog značaja imena Aleksandra Velikog za ovo područje. Ne govorim o potencijalu ansambla, o tehničkim mogućnostima  pozorišta. Mislim na slovensku dušu, nemir u srcu  koji vlada u ovdašnjem narodu. Beogradski ansambl je spontano reagovao na muziku iz predstave. Njihov senzibilitet mi govori da mogu da dožive i ožive moje ideje. Izuzetno je važno sa kim ćeš da deliš svoj san... Aleksandrove ideje su preteča globalizacije, velike Evrope bez granica. Nije osvajao teritorije, već srca ljudi. Ovdašnji ljudi to osećaju, vlastiti nemir  prepoznaju u njemu. Zato sam ja ovde...
Iz: Brankica Knežević, Ronald Savković postavlja balet o Aleksandru Makedonskom,
„Pozorišne novine“, Beograd, oktobar 2011.

ALEKSANDAR VELIKI (356–323 pne)
Aeksandar je rođen u Peli, prestonici drevne Makedonije, u julu 356. pre nove ere. Otac mu je bio Filip Drugi Makedonski, majka Olimpija. Aleksandrov učitelj je bio filozof Aristotel. Kada je Filip ubijen, 336. godine p.n.e, Aleksandar je nasledio moćno ali nestabilno carstvo. Odmah se pozabavio svojim neprijateljima kod kuće i utvrđivanjem makedonske premoći u Grčkoj. Potom je krenuo u osvajanje moćnog Persijskog carstva. Nasuprot očekivanjima, vodio je svoju vojsku do brojnih pobeda preko persijskih teritorija Male Azije, Sirije i Egipta, bez ijednog poraza. Najveću pobedu izvojevao je u bici kod Gaugamela (današnji severni Irak), 331. pre nove ere. Mladi kralj Makedonije, lider Grka, vrhovni gospodar Male Azije i faraon Egipta, postao je „veliki kralj Persije“ u svojoj 25. godini. Tokom narednih osam godina, kao kralj, komandant, političar, naučnik i istraživač, Aleksandar je vodio svoju vojsku preko 16.000 kilometara i osnovao više od 70 gradova, stvarajući imperiju koja se protezala na tri kontinenta, sa površinom od preko tri miliona kvadratnih kilometara. Čitavo područje – od Grčke na zapadu, Dunava na severu, Egipta na jugu, pa sve do indijskog Pendžaba na istoku – bilo je povezano u jedinstveni međunarodni sistem trgovine, koji su spajali zajednički grčki jezik i kultura, a i sam kralj je, da bi vladao milionima etnički različitih stanovnika, prihvatao strane običaje. Aleksandar je bio priznat kao vojni genije koji je primerno uvek stajao na čelu svoje vojske, dok se njegovo često nepromišljeno rizikovanje svog i života vojnika, objašnjava Aleksandrovim verovanjem u sopstvenu neuništivost. Činjenica da je njegova vojska samo jednom u 13 godina vladavine i neprekidnog ratovanja odbila da ga prati, dokaz je lojalnosti koju je uživao. Umro je od groznice, u Vavilonu, juna 323. pre nove ere.
Izvor: BBC History

RONALD SAVKOVIĆ
Rođen u Rijeci. Baletsko školovanje završio u Budimpešti. Kao prvak baleta angažovan u Slovenskom narodnom gledališču u Mariboru, Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu i Državnoj operi u Berlinu. Ostvario veliki broj prvih uloga u klasičnom, neoklasičnom i modernom repertoaru. Sarađivao sa najznačajnijim svetskim koreografima. Uloge: Labudovo jezero (u koreografskim verzijama:P. Bart, R. Nurejev, V. Koftun, D. Parlić), Žizela (P. Bart), Krcko Oraščić (P. Bart), Bajadera (R. Nurejev, V. Malahov), Uspavana lepotica (R. Nurejev), Kopelija (I. Sertić), Romeo i Julija (P. Bart), Don Kihot (P. Bart, V. Vasiljev), Manon (K. Makmilan), Onjegin (Dž. Kranko), Silfide (M. Fokin), Pepeljuga (V. Malahov), Serenada, Ballet Imperial, Čajkovski – pas de deux, Apolon i muze (Balanšin), Teme i varijacije Hajdna (T. Tarp), Fearful Symmetries (P. Martins), Ein Lindentraum (U. Šolc), Ring um den Ring (M. Bežar), Silvija (F. Ašton), No Step on Grass (I. Favier), Without Words (N. Duato), Return to the Strange Land (J. Kilijan), Le Lac de fee (P. Lakot), Rin um der Ring (M. Bežar), Steptext, In the Middle Somewhat Elevated, The Second Detail (V. Forsajt), Čajkovski (B. Ejfman). Nastupao je sa značajnim primabalerinama kao što su: Polina Semjonova, Nađa Sajdakova, Oreli Dupon, Margaret Ilman, Štefi Šercer, Beatris Knop, Larisa Lezina, Diana Višneva, Betina Til, Bojana Nenadović, Viara Načeva. Ostvario je niz gostovanja širom sveta, a u Narodnom pozorištu u Beogradu nastupao je više puta u baletima Don Kihot i Labudovo jezero. Nosilac je značajnih priznanja i nagrada: Specijalna nagrada Vladimira Vasiljeva na takmičenju u Permu, Rusija (Zigfrid u Labudovom jezeru), Nagrada Hrvatske akademije nauka i umetnosti (za ulogu Espade u Don Kihotu), Nagrada HNK za ulogu u baletu Falling Angels I. Favijea, kao i za ulogu Alberta u baletu Žizela, Nagrada Superstar of 21 Century (Njujork, 2007. i 2008). Poslednjih pet godina se uspešno bavi koreografijom.