Jelena Vlahović

Paralelno sa studijama književnosti, počela je studije pevanja kod gospođe Đurđevke Čakarević, vodećeg mecosoprana Beogradske opere i Kraljevskog pozorišta u Torinu, koja je gostovala na mnogim svetskim scenama, a kasnije radila sa studentima u operskim studijima u Nemačkoj, Italiji i Jugoslaviji. Klavirski saradnik Jelene Vlahović bio je prvi korepetitor Beogradske opere Dragan Radivojević.
Jelena je debitovala u Beogradskoj operi 1987. godine sa ulogom Madalene u Verdijevom „Rigoletu“ i već tada je ocenjena kao potencijal izuzetnog, tamno obojenog glasa, atraktivne pojave, pred kojom je sjajna umetnička budućnost. Nedugo posle toga, 1988. godine, postala je stalna članica operskog ansambla Narodnog pozorišta.
Veoma brzo, ali i mudro, usavršavajući svoju tehniku pevanja, insistirajući na proširivanju glasovnog opsega, ali ne na štetu ujednačenih prelaznih tonova, osvojila je najznačajnije i najzahtevnije uloge u svom fahu.
Tako je od baršunastog alta izrasla u pravi dramski mecosopran zvučnih dubina, dramskog naboja i blistavih, gotovo sopranskih visina. Nesvakidašnja lepota glasa i privlačna scenska pojava učinile su je miljenicom publike, ali i poštovanom umetnicom u ogledalu kritike. Međutim, Jelena Vlahović se nije ograničila samo na opersko pevanje.

Interpretirala je na mnogim koncertima pesme Dvoržaka, Šuberta, Musorskog i drugih kompozitora ovog žanra. Rado interpretira dela domaćih kompozitora, te su joj neki savremenici posvetili svoja dela. Od samih umetničkih početaka stoji jedna konstanta, a to je duhovna muzika, što sve zajedno uramljuje umetnički portret ove izuzetne i istaknute umetnice.

Gostovala je širom bivše Jugoslavije, kao i na scenama Grčke, Kipra, Norveške, Rumunije, Rusije, Izraela i Francuske.

Od septembra 2013, do septembra 2014. godine obavljala je funkciju v.d. direktora Opere.

Jelena Vlahović je prva dobitnica operske nagrade Fondacije „Breda Kalef” koje se dodeljuje za najbolje interpretiranu mecosopransku ulogu u prethodnoj sezoni na sceni Nacionalnog teatra, za Amneris u Verdijevoj „Aidi“, (05.11.2016.) Za Dan Narodnog pozorišta, 22. novembra 2018. godine, prema odluci Upravnog odbora, uručena joj je Nagrada za izuzetno značajan ukupni umetnički  doprinos.

REPERTOAR:
Đ. Verdi – „Aida“, Amneris
Đ. Verdi – „Trubadur“, Acučena
Đ. Verdi – „Bal pod maskama“, Ulrika
Đ. Verdi – „Don Karlos“, Eboli
Ž. Bize – „Karmen“, Karmen
A. Borodin – „Knez Igor“, Končakovna
Ž. K. Menoti – „Konzul“, Majka
B. Galupi – „Magnetizam srdaca“, Bela Rosa
J. Štraus – „Saloma“, Herodiade
M. Musorgski – „Boris Godunov“, Marina
M. Musorgski – „Hovanščina“, Marfa
F. Čilea – „Adrijana Lekuvrer“, Grofice de Bujon
R. Vard – „Veštice iz Salema“, Elizabet Proktor
K. Sen San – „Samson i Dalila“, Dalila
P. Mazanji – „Kavalerija Rustikana“, Santuca

KOMPOZICIJE:
Rosini – „Stabat Mater“
Vivaldi – „Gloria“
Mocart – „Rekvijem“
Maler – „Druga Simfonija“
Verdi – „Rekvijem“

KRITIKE (izbor):
•  „... Jelena Vlahović je plenila svojom mirnom, racionalnom tehnikom i svakako izuzetnom lepotom glasa, kojima postiže optimalne zvučne i muzičke rezultate. Njena Acučena je bila upečatljiva kreacija koja se pamti, ne po spoljašnjem utisku – koji može da bude samo privid, kao kulisa – već po produbljenom i sadržajnom kreiranju lika“ (Novosti, 1990. godine)
•  „... Jelena Vlahović, pravi dragulj u, inače bogatoj riznici glasova ove kuće. Lepotom boje, svojim prirodnim volumenom i snagom može se porediti sa svetskim veličinama ovog pevačkog faha. Trebalo je sačekati da dobije ulogu grofice de Bujon u ovoj operi, pa da svi njeni kvaliteti dođu do punog izraza.
(Novosti, 1997. godine, „Adrijana Lekuvrer“)
•  „... Takođe je i Jelena Vlahović (u ulozi njegove žene Elizabete) ostvarila ne samo teške zahteve svoje vokalno – recitativne i parlando partije, već i dosegla najviše izražajne domete.
(Politika, 1998. godine, “Veštice iz Salema”)
•  „...Jelena Vlahović je dala poentu celoj predstavi“.
(Novosti, 1998. godine, “Veštice iz Salema”)
•  „... U predstavi je briljirala Jelena Vlahović kao Ciganka Acučena, predivnog tamno obojenog voluminoznog glasa, izvanredne izražajnosti u svim lagama“.
(Blic, 2001. godine)