ADRIJANA LEKUVRER

opera Frančeska Čile

O predstavi

OBNOVA ili PREMIJERA?
Obnova opere je niz zabluda i nesporazuma, kako u mišljenju tako i u praksi. Nema obnove! Kad se posle nekoliko godina ponovo postavlja jedna opera u njoj je sve novo. Novo je, pre svega, vreme u kojem se to radi. Novi su pevači – drugi, drugačiji ljudi, sa svojim osobinama, vrlinama, manama, problemima... 
Od „starog“ – možda bi tu, na prvom mestu, mogla biti muzika. Ali ako se menja dirigent i ona je nova... drugačija. Velika zabluda mnogih pozorišta je da „sve već postoji“ i da samo novi akteri treba da savladaju svoje uloge, pa da se sve postavi na svoje mesto. Svaka obnova, zaista bi morala biti prava, nova premijera operskog dela. Inače – zašto se nešto „obnavlja“ – zašto se ne bi radilo nešto novo? Umetnički razlozi bi morali biti jedini razlog novog života jedne već izvedene i igrane opere. Naše siromaštvo – činjenica da u fundusu imamo dekor i kostime – nikad ne smeju biti ključni razlozi „obnova“, iako u našoj praksi toga ima. Svaka je „obnova“ opere za onog ko je to ikad radio – teži posao od pripreme novog dela! Paradoksalno, ali tačno! Zato se svakoj „obnovi“ mora prići sa istim ambicijama, brojem proba, radom, kao da smo na samom početku! O tome posebno moraju razmisliti uprave, direkcije. To je naravno, moje mišljenje. Svestan sam toga da će u pozorišnoj praksi prevladati mišljenje sa kojim ovde polemišem: za onog ko na scenu izlazi da prvi put peva – sve je novo.

Radoslav Zlatan Dorić
Odlomak iz eseja „Naša operska praksa“


FRANČESKO ČILEA
Ovaj savremenik Pučinija, Leonkavala i Maskanjija, rodio se u Palmi, u Kalabriji, 1866. Veoma rano je pokazao izvanredan smisao za muziku i, budući da mu je porodica bila dobrostojeća, počinje da se muzički školuje još u ranom detinjstvu da bi ga kasnije, na nagovor porodičnog prijatelja koji je prepoznao izuzetan dečakov talenat, roditelji 1881. poslali i na Konzervatorijum, u Napulj. Tu studira klavir kod Benjamina Čezija, a kompoziciju kod Paola Sera. Još tokom studija komponuje svoju prvu operu, Đina, koja je prikazana u studentskom pozorištu i toliko se dopala Sonconju, direktoru čuvene izdavačke kuće, da poručuje od mladog autora novu operu u tri čina (bila je to Tilda, izvedena 1892. u teatru Paljano u Firenci). Operu Arlezijanka, čiji libreto se zasniva na poznatom istoimenom komadu Alfonsa Dodea, napisao je 1897, a na premijeri u milanskom Teatru „Liriko“ iste godine, debitovao je mladi tenor Enriko Karuzo. Čileina sledeća opera, Adrijana Lekuvrer, za koju je libreto napisao Arturo Kolauti prema čuvenom istoimenom komadu Skriba i Leguvea, imala je svetsku premijeru u istoj operskoj kući 1902. Ove dve opere su se jedine i danas zadržale na repertoaru. Komponovao je i kamernu muziku, nekoliko orkestarskih dela, kao i simfonijsku poemu posvećenu Verdiju, ne stihove Sema Bonelija. Veći deo života posvetio je pedagoškom radu: bio je profesor klavira na napuljskom Konzervatorijumu, potom profesor teorije i kontrapunkta na Kraljevskom muzičkom institutu u Firenci (1896–1904), direktor Konzervatorijuma „Vićenco Belini“ u Palermu (1913–1916), najzad pune dve decenije direktor Konzervatorijuma „San Pjetro Majela“ u Napulju. Umro je 20. novembra 1950. godine, u svojoj vili na obali Ligurskog mora. Konzervatorijum i Teatro Communale Kalabrije nazvani su njegovim imenom, a u rodnom gradu je osnovan mauzolej u znak sećanja na ovog značajnog kompozitora.


RADOSLAV ZLATAN DORIĆ
Rođen je 29. februara 1940. u Bačkom Gradištu, u Vojvodini. Gimnaziju je završio u Bečeju, a beogradsku Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju – odsek režije, u klasi profesora dr Huga Klajna, 1964. Kao stalni pozorišni reditelj živeo je i radio u Nišu, Mostaru, Sarajevu, Beogradu, Novom Sadu... Trajnije je bio vezan za Narodno pozorište Sombor i Novosadskom pozorištu Ujvideki szinhaz. U Drami Narodnog pozorišta u Beogradu bio je reditelj više od decenije. U Operi je režirao Adrijanu Lekuvrer (1995), Anu Bolen (1997) i Evgenija Onjegina (1999). Nekoliko godina je vodio Operski studio Narodnog pozorišta, sa kojim je postavio predstave Đani Skiki i Sestra Anđelika (delovi iz opera) i Pokondirena tikva. Prema nekim teatrografskim izvorima, Dorić je srpski reditelj sa najvećim brojem ostvarenih režija. Bio je i plodan, često nagrađivan dramski pisac. Mnogi njegovi komadi su štampani, a igrali su ih teatri u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Somboru, Zaječaru, Kikindi, Budimpešti, Novoj Gorici...
Poslednje godine posvetio je radu sa studentima Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Preminuo je u Beogradu, 2010.


REČ REDITELjA
I ja spadam u one dramske reditelje koji se sa velikim oprezom (i retko) odluče da rade operu ili mjuzikl. Kad sam se odlučio da u novosadskoj Operi uradim Suton Stevana Hristića, bilo je to zato što je libreto činio sjajni istoimeni komad Iva Vojnovića (sezona 1993/1994). Sada, kad radim Adrijanu Lekuvrer Frančeska Čilee, ponovo imam kao osnovu za libreto sjajnu melodramu Ežena Skriba pod istim imenom. Valjda mi to daje sigurnost da se u poslu osećam dobro, kao kod „svoje kuće“. Ovoga puta imao sam još jedan veliki i pravi motiv, koji ovde sa ponosom želim da istaknem – veliki jubilej Radmile Bakočević. Kad mi se ukazala prilika da tome dam svoj doprinos, ušao sam u posao sa puno radosti i elana. Pa ipak, zašto je tako malo dramskih reditelja koji rade u Operi? Mislim da za to nema pravih razloga. I mislim da je na Operi taj potez da ih pozove, animira i angažuje. Iz mog iskustva, i operi i pevačima i reditelju, to iskustvo uvek donosi mnogo pravog uzbuđenja; u susretu različitih metoda i energije u stvaranju predstave, dogode se neočekivana otkrovenja i rešenja. Sada, pred premijerom Adrijane Lekuvrer svi smo u usijanju kakvo poznaje samo svet opere: NEPONOVLjIVOM, VRELOM, UZBUDLjIVOM. SVI ŽELIMO NAJBOLjE SVIMA BEZ IZUZETKA... a ipak, POSEBNO – velikoj slavljenici, RADMILI BAKOČEVIĆ.

Radoslav Zlatan Dorić  (iz  programa predstave, 1995)


ĐORĐE PAVLOVIĆ
Rođen u Loznici 1965. Studije dirigovanja kao i poslediplomske studije završio je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Jovana Šajnovića. U operi Narodnog pozorišta radi od 1992, gde diriguje opere Slepi miš, Seviljski berberin, Trubadur, Travijata, Rigoleto, Atila, Nabuko, Don Karlos, Boemi, Evgenije Onjegin, kao i balete Uspavana lepotica i Ukroćena goropad. Sa Horom Opere, u periodu od 2000-06, Pavlović premijerno izvodi tri obimna dela, Nebesna liturgija, Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog i Praznično večernje, Svetislava Božića. Pored rada na operskom repertoaru, veoma je aktivan i u koncertnoj delatnosti, u našoj sredini i u inostranstvu, gde je veoma zapažen i u promovisanju srpske muzike.  Od nastupa u inostranstvu mogu se izdvojiti oni sa orkestrom Ukrajinskog radija na Kiev Music Fest-u, kao i sa orkestrom Oxfordphilomusica, na koncertu u Regent Hall u Londonu. Stalni je gost dirigent Državnog simfonijskog orkestra iz Zaporožja,  sa kojim je pored velikog broja koncerata snimio i jedan CD. Od  maja 2006. radi na mestu šefa dirigenta Filharmonije mladih „Borislav Pašćan“, sa kojom je ostvario veliki broj koncerata i osvojio priznanje „Zlatna plaketa Kolarčeve zadužbine“ povodom 130 godina postojanja ove institucije kulture (2008), kao i „Zlatni beočug“ Kulturno prosvetne zajednice, za trajni doprinos kulturi Beograda (2009). Pripada generaciji srpskih dirigenata koji svoje duhovno i umetničko stasavanje grade na neiscrpnom izvoru nacionalne muzike dograđujući svoj repertoar delima duhovno srodnih muzičkih kultura.
 

Premijerno izvođenje

Premijera, 07. oktobar 1995.
Premijerna obnova, 27. novembar 2010. / Velika scena

Libreto napisao, po istoimenom komadu E. Skriba i E. Leguvea, Arturo Kolauti
Režiju Radoslava Zlatana Dorića obnovili Aleksandar Nikolić i Stevan Marković
Dirigent Đorđe Pavlović
Scenograf Aleksandar Zlatović
Kostimograf Vesna Radović
Asistent dirigenta Stefan Zekić**
Koreograf Vladimir Logunov
Kreaciju maske Nijaza Memiša obnovio Dragoljub Jeremić

Premijerna podela:

Mauricio  Dušan Plazinić / Aleksandar Dojković  
Princ de Bujon Vuk Matić / Dragoljub Bajić
Opat Šazej Igor Matvejev / Danilo Stošić*
Mišone Miodrag D. Jovanović / Marko Kalajanović k.g.
Kino Miloš Đuričić*
Poason Ljubodrag Begović  
Adrijana Lekuvrer Jasmina Trumbetaš Petrović / Suzana Šuvaković Savić  
Princeza de Bujon Nataša Jović Trivić / Jelena Vlahović
Gospođica Žuveno Svetlana Nestorov / Marija Mitić*
Gospođica Danževil Željka Zdjelar / Ljubica Vraneš*
Paris Entoni Bakti
Junona Jasna Paunović
Palada Atina Maja Ostojin
Venera Ines Ivković
Merkur Igor Vološin

*Članovi Operskog studija Narodnog pozorišta „Borislav Popović”
**volonter
ORKESTAR I HOR OPERE I ANSAMBL BALETA NARODNOG POZORIŠTA U BEOGRADU
U predstavi učestvuju statisti Narodnog pozorišta
Koncertmajstor Edit Makedonska
Šef hora Đorđe Stanković
Korepetitori Srđan Jaraković, Nada Matijević, Nevena Živković
Korepetitor Hora Tatjana Ščerbak Pređa
Organizatori Maša Milanović Minić, Snježana Vujasinović
Inspicijenti Ana Milićević / Branislava Pljaskić
Sufleri Silvija Pec, Biljana Manojlović
Repetitor Paša Musić
Prevod za titlove Maja Janušić
Majstor svetla Petar Alagić
Majstor pozornice Nevenko Radinović
Majstor tona Perica Ćurković
Dekor i kostimi su izrađeni u radionicama Narodnog pozorišta u Beogradu.

 

Galerija