Vesti

Nagrada „Žanka Stokić“, koju 17. put dodeljuju Narodno pozorište u Beogradu, Kompanija „Novosti“ i Grad Požarevac, uručena je 19. maja glumici Ateljea 212 Gorici Popović, na svečanosti održanoj na Velikoj sceni.

Ovo ugledno priznanje, ustanovljeno 2003. godine na predlog Mire Stupice, glumice veka koja je do pretprošle godine bila i počasni predsednik žirija, dodeljuje se za celokupno glumačko ostvarenje aktivne glumice u punoj stvaralačkoj zrelosti, a koje je ostavilo značajan trag u domenu pozorišne, filmske i televizijske umetnosti.

Jednoglasnu odluku, na sednici održanoj 9. maja, doneo je žiri kojim je predsedavala prvakinja Drame Narodnog pozorišta Radmila Živković, a članovi su bili v.d. upravnice Narodnog pozorišta Ivana Vujić, prošlogodišnja dobitnica Nataša Ninković, glavni i odgovorni urednik Kompanije „Novosti" Milorad Vučelić i dramski pisac Goran Petrović.

Novčani deo ovog prestižnog priznanja Gorici Popović uručio je Milorad Vučelić, a statuetu Žanke Stokić poklonio je član Gradskog veća Grada Požarevca Dejan Krstić.

Gorica Popović je zajedno sa svojim brojnim prijateljima, kolegama i poštovaocima koji su bili u publici proslavila vrednu nagradu interpretacijom balade „Moj prijatelj je umro“ Arsena Dedića, monologom iz dela Verice Urošević i autorskim songom iz monodrame „Gospođa Milihbrot“.

Ona je zahvalila žiriju i svima koji su došli da je podrže u, kako je rekla, izrazito radosnom momentu.

„Zahvaljujem se i publici koja me trpi svih ovih godina“, kazala je Popović u šali i naglasila da je teško sa najstarije pozorišne scene u Srbiji reći nešto novo u momentu kada emocije čine svoje.

„Stvarno sam zahvalna i radosna. Zahvaljujući svojim gabaritima neću poleteti. Znam da me i Žanka čuje sada i posebno mi je drago što sam u prilici da prolazim pored mesta u velikom gradištu gde je nekada bila njena kuća pre nego što je srušena“, kazala je Popović.

Pomenula je i da je njen deda ujak Aca Cvetkovići, glumac, koji je bio član Narodnog pozorišta, streljan posle oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.

„Tada su Žanki oduzeta građanska prava, a zajedno su igrali za vreme okupacije zbog čega im je suđeno. Mom dedi se ne zna grob, pa je ovo prilika da se setim njega i njegova nesreće“, kazala je Popović i potom pozvala sve da pogledaju njen autorski rad „Milosrdni anđeo“, nastao za vreme NATO intervencije, a koji u formi songa govori o ljudskoj nemogućnosti da se prepusti dobru, časti, ljubavi.

„A toga bi bilo da se glasovi glumaca, pisaca, slikara… umetnika generalno više slušaju i postanu vrhovni zakon“, kazala je Popović koju je publika pozdravila stajaćim ovacijama i uzvicima "bravo".

Ivana Vujić kazala je da je beskrajno ponosna što srpsko glumište ima veličanstvene dive.

„Ovde su danas prisutne Svetlana Bojković, Jelisaveta Seka – Sabljić, Radmila Živković, Gorica Popović…Zvezde kakvih je malo u Pariskoj operi, a tako puno u srpskom pozorištu“, kazala je Vujić.

O Gorici Popović su govorile njene kolege Svetozar Cvetković, Tamara Dragićević i Jelica Sretenović.

Dragičević je kazala da Gorica Popović već danima slavi ovu nagradu sa svojim kolegama i prijateljima, tako što igra predstavu svako drugo veče i slavi život nakon završetka svake od tih predstava.

„Ona voli umetnost i životinje i ima životnu radost. Zbog toga i pravi sve te divne uloge koje svi obožavamo“, kazala je Dragičević.

Svetozar Cvetković je u čast svoje koleginice otpevao pesmu „Smile“ (Osmeh) Net King Kola i kazao da je ona velika divna tajna, a Jelica Sretenović da je san svake srpske glumice da dobije Nagradu „Žanka Stokić“ koja je simbol profesije.

U ime žirija glumica Radmila Živković je izrazila zadovoljstvo što je njena koleginica sa klase ušla u red laureata Nagrade „Žanka Stokić“.

„Želim svim našim koleginicama da dobiju tu veličanstvenu nagradu. To priznanje svako nosi u srcu i duši. Takva nagrada je dokaz da niste uzaludno postojali u našoj profesiji. Gorica je u punoj snazi i želim joj da i u narednih pedeset godina bude vrhunaka glumica kao što je to bio slučaj u pola veka njene dosadašnje karijere“, kazala je Živković.

U obrazloženju žirija, navedeno je da „žiri smatra da je Gorica Popović svojim velikim glumačkim darom, kao i velikom posvećenošću pozorištu i filmu u potpunosti zaslužila priznanje koje nosi ime najmarkantnije glumice prve polovine prošlog veka, Žanke Stokić. 

Gorica Popović je stalna članica ansambla beogradskog „Ateljea 212“, a na filmu se pojavila prvi put još 1969. godine u „Krvavoj bajci“ u liku Mlade.

 U građenju pozorišnih likova Popovićeva je prefinjeno, sa merom i ukusom, a opet sa sebi svojstvenim šarmom i harizmom gradila nezaboravne likove. U njenom repertoaru prisutni su pisci kao što je Slobodan Selenić, Bertolt Breht, Dušan Kovačević, Džozef Keserling, Vladimir Vojnovič i Olga Dimitrijević.

Uporedo sa pozorišnom karijerom, Gorica Popović ostvarila je izuzetnu filmsku karijeru. Odigrala je oko 100 uloga na filmu i televiziji. Za ulogu u „Nacionalnoj klasi“  (Goran Marković, 1979) dobila je „Zlatnu arenu“ u Puli, za ulogu u filmu „Dorotej“ (Zdravka Velimirović, 1981) dobila je nagradu „Carica Teodora“, za ulogu u filmu „Pad Italije“ (Lordan Zafranović, 1981) takođe je dobila „Caricu Teodoru“, a ovu nagradu je treći put dobila za film „U raljama života“ (Rajko Grlić, 1984).

Igrala je u brojnim TV serijama kao što je „Bolji život“, „Najbolje godine“, „Jagodići“ i drugim. 

Više od pet decenija Gorica Popović se profesionalno bavi glumom i u pozorištu i na filmu. Paralelno sa glumačkom karijerom Gorica Popović se bavi i pevanjem. Bila je član vokalno-instrumentalnog sastava „Suncokret“, a kasnije je nastavila da ovaj svoj dar neguje u različitim projektima. 

Početkom osamdesetih godina radila je kao asistent na Katedri za glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. 
Dobitnik je nagrada „Zlatna arena“ u Puli, tri puta nagrade „Carica Teodora“, a nagrađena je i Nušićevom nagradom za životno delo 2013. godine - glumcu komičaru. 

Osim svog izuzetnog umetničkog rada u pozorištu i na filmu Gorica Popović bavi se i režijom i autorskim projektima, a takođe oblikuje i stvara kostime za mnoge predstave. 

Pedeset godina posvećenog rada, raznolikosti angažmana i potpune predanosti, to je prvih pedeset godina rada Gorice Popović“.

U okviru programa, koji je vodila glumica Narodnog pozorišta Bojana Stefanović, emitovan je film sa insertima iz najznačajnijih filmskih, televizijskih i pozorišnih uloga Gorice Popović, a koji je pripremio reditelj Balša Đogo.

Dosadašnje dobitnice su Svetlana Bojković, Milena Dravić, Radmila Živković, Đurđija Cvetić, Ružica Sokić, Jelisaveta Sablić, Gordana Đurđević Dimić, Dara Džokić, Mirjana Karanović, Ljiljana Blagojević, Ljiljana Stjepanović, Mira Banjac, Anita Mančić, Jasna Đuričić, Olga Odanović i Nataša Ninković.
M.B.