NAGRADA "ŽANKA STOKIĆ" URUČENA PRVAKINjI DRAME NARODNOG POZORIŠTA OLGI ODANOVIĆ

23 april 2017

Nagrada "Žanka Stokić", koju 15. put dodeljuju Narodno pozorište u Beogradu, Kompanija "Novosti" i Grad Požarevac, uručena je u nedelju 23. aprila prvakinji Drame Narodnog pozorišta u Beogradu Olgi Odanović, na svečanosti, održanoj na Velikoj sceni.
Program je počeo emitovanjem fotografija Žanke Stokić koje su se smenjivale na video zidu, a potom je voditeljka  – glumica Bojana Stefanović podsetila prisutne kakva je umetnica bila Stokićeva, koja je inspirisala Nušića da stvori lik koji će obeležiti čitavu epohu u srpskom pozorišnom stvaralaštvu, lik Živke Popović, gospođe ministarke!
U nastavku svečanosti, o bogatom i sadržajnom umetničkom i životnom putu gospođe Odanović, veoma nadahnuto govorile su njene koleginice iz ansambla Dušanka Stojanović Glid i Anastasija Mandić, glumac Radoš Bajić i reditelj Jagoš Marković.  
Dušanka Stojanović Glid je istakla da ju je Olga pozvala da nešto kaže na ovoj svečanosti i na taj način joj ukazala izuzetnu čast.
- Ovo je za mene premijera, jer sam u prilici da prvi put govorim o nekome i njegovom radu. Na pomen imena Olga Odanović svi osetimo jednu vrstu raspoloženja i radosti i odmah vizueliziramo njen lik i setimo se nečega vrlo svežeg, što je rekla ili što je učinika, jer njen neverovatno bogat duh, koji je veoma značajan za sve savremenike današnjeg trenutka koji se bave pozorištem, ostavlja jedan zazor, lepotu i odgovornost. Olga ima jedan vanredan dar, veliko dostojanstvo i neverovatan umetnički duh. Ona je osoba koju krase osobine dive. Kada kažem dive, mislim na nešto što zadivljuje auditorijum, reditelje koji sa njom rade i one na sceni koji sa njom dele taj trenutak – rekla je, između ostalog, Stojanović Glid.
- Ovaj dan, bez obzira na trenutno vreme koje preti da nam pokvari lepotu proleća, je svakako lep, jer je za njega nadležna jedna divna dama, naša draga Olga. Ona je veliki čovek, velika umetnica, divan prijatelj, izvanredan drug, lojani saradnik, sjajna supruga, divna majka... Jednom rečju, sve najlepše što se može reći o jednom čoveku koji se pritom bavi ovim prelepim poslom, ali koji, kada se završi ona etapa naših života koju nam Bog odredi, sve može da stane, zahvaljujući napredovanju tehnike, u jedan mali čip. Veliko hvala Olgi što nas je danas ovde okupila.  O Olgi i njenom briljantnom talentu, iako ona to ne voli, može da se govorio ceo dan. Ona je glumica sa briljantnim talentom, neverovatnojm energijom, disciplinom  i doslednošću – ocenio je Bajić, koji je scenarista i reditelj popularne televizijske serije „Selo gori, a baba se češlja“, u kojoj je Odanovićeva godinama maestralno tumačila lik Zlatane.  
Anastasia Mandić je na duhovit i zabavan način govorila o svom višegodišnjem druženju sa Olgom, kao koleginicom i prijateljicom, a posebno se osvrnula na neke detalje razgovora u zajedničkoj garderobi, uoči generalne probe predstave „Heda Gabler“, na Sceni „Raša Plaović“. Takođe, na veoma interesantan način, parafrazirala je jedno Nušićevo pismo upućeno Žanki Stokić, povodom stotog izvođenja „Gospođe ministarke“.
– Draga Olga, ti i mi, danas imamo malu intimnu svetkovinu. Mogu događaji menjati režime, mogu se krize zavitlavati i obarati kabinete, ali tebe se krize ne mogu dotaći. Ti ostaješ glumičetina. Jednom glumica, uvek glumica. Hvala Olga – kazala je Mandićeva i dodala da je shvatila da je Olgina ljubav i strast prema glumi, nešto što se zaista veoma retko sreće u tom poslu.
Reditelj Jagoš Marković, kod koga je na raznim pozorišnim scenama ostvarila niz briljantnih uloga, naglasio je da je „ovaj dan, za sve nas, koji poznajemo Olgu i imamo tu sreću da radimo sa njom, zaista praznik.
- To je praznik pravde. Ko god zna tu vrlinu glume, ali i tu ljudsku meru, tu neviđenu ljudskost i skromnost i ta sredstva, znaće kolika je to pravda. Ja stvarno čestitam i zahvaljujem i žiriju i Olgi i Narodnom pozorištu, jer onog dana kada je velika Mira Stupica, na ovoj sceni, izgovorila ideju o nagradi koja će nositi Žankino veliko ime, od tada se napravio neki luk, link od te legendarne Žanke, preko božanstvene Mire, do tih divnih glimica i gospođa koje su dobile ovu nagradu i naše neponovljive glumice, gospođe i saradnice, Olge Odanović. Taj luk, jeste odbrana i naše kulture, i naše umetnosti  i ovog naroda, njegovog jezika i duha. Draga Olga, zaslužila si ovo, zaslužila si i više. Pusti nas danas da ti dugo aplaudiramo, nemoj da žuriš jer te zaista svi mnogo volimo i poštujemo – poručio je Marković.
Ovo ugledno priznanje dodeljuje se za celokupno glumačko ostvarenje aktivne glumice u punoj stvaralačkoj zrelosti, a koje je ostavilo značajan trag u domenu pozorišne, filmske i televizijske umetnosti.
O ovogodišnjoj dobitnici odlučivao je žiri kojim je predsedavala dramska umetnica Svetlana Ceca Bojković, a članovi su bili upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić, glavni urednik i generalni direktor "Novosti" Ratko Dmitrović, prošlogodišnja dobitnica Jasna Đuričić i reditelj Slavenko Saletović.
U obrazloženju žirija, koje je pročitala gospođa Bojković, ocenjeno je da Olga Odanović već više od trideset godina očarava pozorišnu, filmsku i televizijsku publiku.
- Začarala je prvo najmlađe nizom maštovitih kreacija kao prvakinja pozorišta „Boško Buha“. Izdvojićemo ulogu baba Poleksija u predstavi „Carev zatočnik“ koja je Olgi Odanović donela Sterijinu nagradu. Lagano i predano osvajala je srca publike nizom značajnih uloga na ostalim beogradskim scenama. S jednakim žarom i kreativnošću igra i dramske i komičke role : Helenu u „Snu letnje noći“, Arsinoju u „Mizantropu“, Oliviju u „Bogojavljenskoj noći“, Angustu u predstavi „Dom Bernarde Albe“. Grube u predstavi „Skup“ donosi joj nagradu za najbolju žensku ulogu na festivalu u Rijeci, a Milica Gerasimović u predstavi „Govornica“ nagradu „Miloš Žutić“. Sa scena nacionalnog teatra očarava publiku nizom autentičnih glumačkih kreacija. Svaki zadatak, svaka nova uloga za nju je pravi izazov. Od Dare u predstavi „Gospođa ministarka“, preko Feme u „Pokondirenoj tikvi“, gospođice Julije Tesman u „Hedi Gabler“, Amande Vingfild u „Staklenoj menažeriji“, do majka Janje u predstavi „Bela kafa“ i Matrjone u predstavi „Carstvo mraka“ dokazuje svoj ogromni dar i scensku harizmu. Sa jednakim uspehom ostvaruje svoje uloge na filmu i televiziji. Šira publika je upoznaje, prepoznaje, ceni, voli i pamti po ulogama gospođe Rade u filmu „Kad porastem biću kengur“, Paraskeve u filmu „Guča“, direktorke u filmu „Klopka“, baba Savete u filmu „Led“ i svakako, Zlatane u seriju „Selo gori, a baba se češlja“ i Milijarde u seriji „Vojna akademija“. Nušićevu nagradu za životno delo glumcu komičaru dobija 2011. godine. U obrazloženju stoji: ’’Šekspirovoj, Sterijinoj, Nušićevoj i našoj poetesi glume. Igra Olge Odanović je kao san na javi.’’ Za ulogu majka Janje u predstavi „Bela kafa“ dobija nagradu Ardalion na 21. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu i bijenalnu nagradu Udruženja dramskih umetnika Srbije „Ljubinka Bobić“. Ovom nizu izuzetnih priznanja sada se pridružuje i nagrada koja nosi ime velike Žanke Stokić. Olga Odanović je glumica čija je ličnost obeležila pozorišni i filmski život Srbije svojom stvaralačkom zrelošću i bogatstvom glumačkog izraza. Žanka Stokić je imala značajno mesto u Nušićevom životu i bila mu je stvaralačka inspiracija. Olga Odanović bi svakako svojom igrom i raskošnom, vanvremenskom glumom bila jedna od omiljenih glumica Nušiću, da je naš savremenik – navedeno je u obrazloženju žirija.
Nagrada, ustanovljena 2003. godine na predlog Mire Stupice, koja je do svoje smrti, prošle godine, bila počasni predsednik žirija, sastoji se od Plakete, koju je u ime Narodnog pozorišta dodelio  upravnik Dejan Savić, Statuete, koja je  rad akademskog vajara Milivoja Bogosavljevića, a koju je u ime SO Požarevac uručio predsednik Skupštine grada Bojan Ilić i novčanog iznosa koji je, u ime kompanije Novosti, poklonila novinarka kulturne redakcije Vukica Strugar.
Gospođa Odanović, pozdravljena višeminutnim stajaćim ovacijama i uzvicima „bravo“, istakla je da, posle takve podrške svih prisutnih u sali, nije više sigurna šta bi trebalo da kaže.
- Ne znam šta da vam kažem. Bilo bi mi lakše da sam odigrala tri predstave vezano, od šest, osam i deset sati. To sam navikla, da ih igram i 55 mesečno, ako treba. Ali, ovo, otkad su mi saopštili da sam dobila „Žanku“, stvarno imam neko ogromno uzbiđenje. Žanka je jedna od onih velikih ličnosti koje su pisale našu pozorišnu istoriju i bili stubovi pozorišta i ostavili su nam ga u amanet, da ga čuvamo.  Trudiću se, ako sam mali delić svega toga, da ga i ja sačuvam. Nekoliko puta sam htela da napustim glumu... Onda dođu neki novi projekti, i ja se ponašam kao da mi je to prvi put. Onda sam shvatila da me je ta sumnja u moj dar, u stvari, negde i održala. Sumnjati u sebe nije loše, jer vas sumnja tera da se preispitujete, da idete napred i da radite sve bolje i bolje, koliko vam vaš dar i mogućnosti to dozvoljavaju. Shvatila sam, kasno, jer je već prošlo 30 godina, da ja bez glume ne mogu. Gluma je moja potreba. Ona je melem na moje rane. Gluma je meni sve – kazala je, skoro kroz suze, 15. dobitnica Nagrade „Žanka Stokić“ i dodala da je pozorište njeno svetlo, svetionik i najbezbednija luka.
U okviru programa, emitovan je i kratki film, autora Balša Đoge, u kojem su prikazani brojni video inserti iz predstava i serija u kojima je Olga Odanović ostvarila neke od antologijskih uloga.
Dosadašnje dobitnice Nagrade „Žanka Stokić“ su Svetlana Bojković, Milena Dravić, Radmila Živković, Đurđija Cvetić, Ružica Sokić, Jelisaveta Sablić, Gordana Đurđević Dimić, Dara Džokić, Mirjana Karanović, Ljiljana Blagojević, Ljiljana Stjepanović, Mira Banjac, Anita Mančić i Jasna Đuričić.
M.B.

Kakva je glumica bila Žanka Stokić koja je inspirisala Nušića da stvori lik koji će obeležiti čitavu epohu u srpskom pozorišnom stvaralaštvu, lik Živke Popović, gospođe ministarke?
Malo se zna o njenom detinjstvu i mladosti. I to samo iz priča. Rođena je 1887, rano je ostala bez oca, a potom i bez majke. Bez obzira na težak život, po prirodi je bila vedra, bučna, “mangup“, energična, puna životne snage, osećala je kako je malograđanski način života guši, te krišom pristupa čuvenoj pozorišnoj družini Niškog gradskog pozorišta “Sinđelić“, a potom odlazi u putujuću pozorišnu družinu Ljubomira Rajičića Čvrge. U trupi prvo pere glumcima veš, da bi, usled iznenadne bolesti glumice, “uskočila“ na scenu, da sa nje više ne siđe. Posle Raičićeve, odlazi u trupu Mihaila Bakića, zatim Dimitrija Nišlića, pa Mihaila Ere Markovića, i 1907. stiže do Narodnog kazališta u Osijeku. Odatle je preuzima beogradsko Narodno pozorište 1911, u kojem ostaje do kraja svog veka. U godinama putovanja upoznala je dobro život sa svim veselim i neveselim pojavama, mnoštvo ljudi, karaktera, tipova, mentalitet našeg naroda u svim varijetetima. Ovakvo iskustvo, uz markantnu pojavu,  retko snažan talenat i glumački instinkt, kao i druge prirodne predispozicije, formirali su umetnicu koja je već za života važila za najbolju glumicu svog vremena u Beogradu i Srbiji, a taj status joj ni do danas nije osporen.
Teatrolog Borivoje S. Stojković fenomen Žanke Stokić, “kraljice smeha“ tumačio je ovako: “ Žanka nije imala prave suparnice među svojim sestrama po Apolonu; ona je skoro tri decenije suvereno vladala srpskom scenom i svojim humorom bila radost svih slojeva srpske publike. Žanka nije igrala, nego je, stvarajući, radosno živela na sceni.“
Međutim, u muci započet, Žankin vek se posle decenija srećnog života posvećenog umetnosti, izvanrednih kritika, salvi aplauza, pregršti cveća, venaca, velike slave, u teškoj muci i završio. Poslednjih godina o njenom kraju mnogo je govoreno. Žankin greh je bio što je i za vreme okupacije mislila da treba da se bavi svojom umetnošću, da radi svoj posao, uverena da na taj način pomaže svom narodu. Zbog toga je Žanku čekala kazna. – osam godina gubitka srpske nacionalne časti.
U nekim izvorima se pominje da je u leto 1947. godine, Žanku posetio Milivoje Živanović i saopštio da joj je sve oprošteno, te da je nakon toga došao i Bojan Stupica, prethodno dobivši od Radovana Zogovića i Agitropa CK saglasnost da je može angažovati, i prema tim izvorima pozvao je Žanku da se priključi novom ansamblu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koje je bilo u fazi osnivanja.
No, Žanka je umrla, 20. jula 1947. godine. Sahranjena je na Topčiderskom groblju. Žankina želja je bila da joj na grobu otpevaju dve pesme: 'Oj, Moravo' i 'Oj, Srbijo'. Dozvoljena je samo prva. Spomenik joj nije podigla ni država, ni pozorište, ni publika, već verna služavka kojoj je ostavila skromno nasledstvo, sa natpisom: 'Svojoj plemenitoj gazdarici Žanki podiže ovaj spomenik blagodarna Magda'. Njeno Rabrovo, podići će joj, pola veka kasnije, spomen bistu, rad vajara Vladimira Mitrovića.
Ustanovljenje Nagrade koja nosi ime Žanke Stokić, tek je deo ogromnog duga kojim se valja odužiti ovoj velikoj glumici. Koraci koji su preduzeti po pitanju pravne rehabilitacije Žanke Stokić, kojom je najzad, posle toliko godina, pravda zadovoljena, važni su i sa stanovišta uspostavljanja sklada kojem je Srbija povazdan težila, a nikako ga nije uspostavljala.

Galerija