Vesti

Nagrada “Žanka Stokić” za stvaralački doprinos pozorišnom i filmskom životu Srbije i bogatstvo glumačkog izraza, uručena je dramskoj umetnici Ljiljani Blagojević na svečanosti održanoj u nedelju 11. marta na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.

Veoma dobro osmišljen program, počeo je pesmom „Oj Moravo“, u izvođenju okteta „Nokturno“. Naime, ova kompozicija, otpevana je velikoj Žanki Stokić, po njenoj poslednjoj želji koju je odredila u zaveštanju, na sahrani 1947. godine na Topčiderskom groblju.
U nastavku svečanosti, na video bimu, smenjivala su se imena brojnih pisaca i reditelja sa kojima je deseta dobitnica Nagrade „Žanka Stokić“ sarađivala tokom dosadašnje veoma bogate i uspešne karijere, a nakon toga, publici se obratio jedan od njih - proslavljeni srpski reditelj Emir Kusturica.
U desetominutnom, na trenutke i veoma duhovitom govoru, popularni Kusta je evocirao uspomene na svoj prvi susret sa Ljiljanom Blagojević 1980. godine i rad na čuvenom filmu „Sjećaš li se Doli Bel“ koji je usledio nekoliko meseci kasnije. On je izjavio da su u to vreme dve koncepcije sveta počele da se sudaraju i tuku, a ishod sada živimo u ovom nevremenu, kada je hrišćansku antropologiju počela da zamenjuje antropologija vulgarnog materijalizma.
- Kada smo snimali "Doli Bel" bio je strašan problem što je Ljilja morala u jednoj sceni da se donekle obnaži, a danas se postaje popularan upravo preko pornografije i nasilja - rekao je Kusturica.
Na sreću, dodao je on, ipak, još ima ljudi koji su napravili karijeru bez povlađivanja tim trendovima, a ova nagrada je potvrda da postoji način da se duhovnost razvija i kroz glumu.
Brojnoj publici prikazani su i inserti iz filmova i predstava Blagojevićeve koje je izabrao Balša Đogo, a potom je dramska umetnica Ružica Sokić pročitala pesmu Milosava Buce Mirkovića koju je on posvetio ovogodišnjoj laureatkinji.
Posle snažnog aplauza, publici se obratio upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović, ujedno i član žirija ovog prestižnog priznanja, koji je pročitao obrazloženje sa sednice održane 27. februara 2012. godine u Nacionalnom teatru.
On je kazao da je žiri, kojim je predsedavala Mira Stupica, a članovi su bili i Dara Džokić, Dušan Kovačević i Manojlo Vukotić, jednoglasno doneo odluku da se Nagrada „Žanka Stokić“ dodeli Ljiljani Blagojević istaknutoj prvakinji Drame Nacionalnog teatra.
Đurović je istakao da je gospođa Blagojević dosadašnjim radom u punoj meri obeležila pozorišni i filmski život Srbije svojom stvaralačkom zrelošću i bogatstvom glumačkog izraza, i po mišljenju žirija u potpunosti je zaslužila Nagradu „Žanka Stokić“.
- Kvalitet njenog izuzetno upečatljivog glumačkog izraza prepoznali su mnogobrojni reditelji i kolege, koji su tokom karijere Ljiljane Blagojević sa velikim zadovoljstvom sarađivali sa njom, a posebno treba istaći izuzetno plodnu saradnju sa Emirom Kusturicom i Sinišom Kovačevićem. Glumački volumen Ljiljane Blagojević je izuzetno širok i ona je jedna od retkih srpskih glumica koje mogu sa podjednakim uspehom da igraju u predstavama skoro svih žanrova, što dokazuje i dugačak spisak njenih uloga u pozorištu, filmu i na televiziji. Preko 60 ostvarenja u teatru, više od 50 snimljenih filmova i brojne serije, putokaz su mladim umetnicima kako se treba odnositi prema glumačkom pozivu – za Ljiljanu nisu postojale ni male ni velike uloge, već umetnički izazovi, prostor u kojem ona može da se izrazi na najbolji način, prostor koji treba ispuniti i talentom i ljubavlju. Brojne su nagrade pratile rad Ljiljane Blagojević, od  onih prvih, Nagrade „Mata Milošević“ za studenta generacije i Nagrade Univerziteta umetnosti za ulogu Doli Bel u filmu „Sjećaš li se Doli Bel“, Emira Kusturice, pa do ove danas, za koju znamo dve važne činjenice – da je došla u prave ruke i da svakako nije poslednja u nizu, jer su pred Ljiljanom Blagojević još mnoge godine velikih glumačkih izazova – naglasio je Đurović.
Visoko priznanje ustanovljeno je 2003. godine, a sastoji se od plakete koju daruje Nacionalni teatar (rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića), statuete Žanke Stokić (dar grada Požarevca, rad akademskog slikara Dragiše Miloševića) i novčanog iznosa koji poklanja list “Večernje novosti”. Darove su uručili upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović, generalni direktor i glavni urednik kompanije “Novosti” Manojlo Vukotić i gradonačelnik Požarevca Miodrag Milosavljević.  
Nakon uručenja, Ljiljana Blagojević se, u veoma nadahnutom govoru, obratila prisutnima istakavši da se ona ovom prilikom neće “zahvaljivati ni mami što me je rodila, ni mužu što me je trpeo sve ove godine, ni ćerki što je zbog mene bezbroj puta bila lišavana prava na svoj život”.
- Imam duboku potrebu da se obratim imaginarnom mladom kolegi koji ulazi u svet glume.Živimo u vremenu velikih lomova, brzih promena. U vremenu kada se emocija smatra slabošću i privilegijom nižih. Živimo u vremenu kada je melodija zaboravljena, a ritam uzvišen. Kako se onda u tom vremenu, koje prepoznaje samo profit, gde se sve meri zaradom, gde je novac religija, kako se u tom vremenu baviti umetnošću? Kako stajati na sceni i govoriti Sofokla, Euripida,Getea? Kome govoriti te prelepe uzvišene misli kada se sistematski neguje površnost, senzacija, skandal, laž, kada se sve čini da se umetnost svodi na nivo zabave, relaksacije jer, Bože moj, to narod traži. Jer narod  je uplašen, zbunjen, gladan, narod je bez posla i osmeha, dajmo mu razonode a ništa pogodnije za to od pozorišta, filma i televizije – ocenila je popularna dramska umetnica. Prema njenom mišljenju, živimo teško, a neuzvišeno vreme u kome je samo bitan profit.
- Kako stajati na sceni i boriti se protiv meksičkih veleposednika, indijskih nevesta, turskih sultana? Kako mladi kolega da posle odigranih Ofelija, Julija, Hamleta, Nina, Trepljeva sada zakoračiš u svet Guzonja, Papaka, u svet u kome se jeftinim vicevima narod rasterećuje, razgaljuje, anestrezira? Da li je to ono o čemu si maštao kada si izabran da se baviš najlepšim poslom na svetu? Ubeđen da ćeš menjati svet. I sebe u njemu. I svaki put kad ti je teško seti se Žanke. Nepismene petnaestogodišnje pobegulje iz ranog braka, pralje glumačkih gaća i čarapa, potrčkuše i tacnonoše. I seti se da je zahvaljujući daru i radu, ljubavi i posvećenju samo par decenija kasnije sedela u knjižari kod Gece Kona i diskutovala sa Nušićem, Skerlićem, Popovićem…O svemu. Literaturi, filozofiji, umetnosti, o pozorištu. Ravnopravna. A ovde, pod ovim krovom obasipana ovacijama, ljubavlju i zahvalnošću svoje publike. A pozorište može bez mnogo stvari. Samo ne može bez publike. Ono bez publike umire. Kao ronilac. Ronilac ne umire od nedostatka vazduha, on prestaje da živi zbog nedostatka vode. Zato mladi kolega, ne odustaj. Imaš se na koga ugledati – poručila je Ljiljana Blagojević.
- Svih ovih godina hodajući po ovoj sceni, moleći gospoda da se moje stope poklope sa Žankinim, dozvolite mi da iskoristim tu beneficiju koju mi daje današnji dan i da nam oktet “Nokturno” otpeva onu pesmu koju je Žanka želela da joj se otpeva na poslednjem ispraćaju, a koja joj je bila voljom moćnika oduzeta. Ko se danas seća tih nesrećnika. A ona je tu. Duboko sam ubeđena da će je pored nas i ona čuti, i da se onda sa tim stihovima i melodijom u mislima i srcu raziđemo. Još jednom od srca hvala što ste mi ulepšali i obogatili ovaj divni današnji dan. Bog vas blagoslovio – kazala je umetnica koju je publika pozdravila višeminutnim burnim aplauzom i ovacijama.
Program je završen izvođenjem kompozicije “Oj Srbijo, mila mati”.
Ljiljana Blagojević do sada je odigrala više od 60 pozorišnih uloga (između ostalih u predstavama "Galeb", "Zlostavljanje", "Janez","Prljave ruke, "Velika drama", "Zečji nasip", "Ženidba" ,"Nesporazuma"), snimila je više od 50 filmova ("Sjećaš li se Doli Bel", "Večernja zvona", "Veliki transport", "Miris dunja", "Tako se kalio čelik","Nož"), a igrala je i u brojnim popularnim TV serijama.
Dosadašnje dobitnice su Svetlana Bojković, Milena Dravić, Radmila Živković, Đurđija Cvetić, Ružica Sokić, Jelisaveta Sablić, Gordana Đurđević Dimić, Dara Džokić i Mirjana Karanović.
M.B.
Biografiju Ljiljane Blagojević možete pogledati OVDE