Vesti

Konferencija „Evropske rute istorijskih teatara“, na kojoj je među pedesetak izabranih teatara Evrope učestvovalo i Narodno pozorište u Beogradu kao član „Jadranske rute“, održana je od 16. do 19. juna u Stokholmu, u organizaciji nemačke asocijacije „Perspective“ i Evropske unije koja je finansirala ceo projekat.
Na više sastanaka održanih na raznim kulturno-istorijskim lokacijama u švedskoj prestonici, razgovaralo se o daljim razvojnim planovima i saradničkim mogućnostima pozorišta u okviru svih ruta - "Nemačka ruta", "Nordijska ruta", "Carska ruta", "Italijanska ruta", "Britanska ruta", “Iberijska ruta”…
Predstavnici “Jadranske rute”, koju su ove godine, osim Narodnog pozorišta, zastupali i članovi te rute iz Slovenije, Crne Gore i Hrvatske, kao deo kreatorskog tima njenog formiranja pre dve godine na Hvaru, izneli su niz konkretnih predloga koji su naišli na veoma pozitivne ocene od strane glavnog organizatora – Udruženja istorijskih teatara Evrope “Perspective” iz Berlina.
Među brojnim predlozima za uzajamnu saradnju našli su se i oni koji podrazumevaju prostor za razvoj kulturno-turističkog tržišta u Evropi, organizaciju stručnih simpozijuma i drugih oblika teorijske stručne saradnje, značaj veb sajtova u promovisanju zajedničkog evropskog prostora kulture, kao i koprodukcije predstava u okviru matične rute.
Na predavanju, održanom u baroknoj pozorišnoj palati iz 17. veka, koju je kralj Gustav Treći sagradio za svog naslednika kao svadbeni dar, poseban naglasak bio je usmeren na razvoj evropskog teatra uopšte u savremenom dobu i na moguće estetske oblike spajanja tradicionalnog i modernog pozorišnog izraza u odnosu na savremeni tehnološki razvoj.
Takođe, bilo je reči o posvećivanju pažnje najmlađoj publici i specifičnim načinima prezentovanja sadržaja koji podrazumevaju visoka umetnička dostignuća.
Na svečanom prijemu koji je zamenik gradonačelnika Stokholma Mats Berglund priredio u impozantnom zdanju Gradske kuće za predstavnike svih ruta, rukovodilac Istraživačko-dokumentacionog centra Narodnog pozorišta dr Sanja Živanović, uručila mu je u ime v.d. upravnika Dejana Savića, ilustrovanu monografiju o našem Nacionalnom teatru.
Na inauguracionoj konferenciji za „Jadransku rutu“, održanoj 20. maja 2014. godine na Hvaru, osim Narodnog pozorišta u Beogradu, učestvovali su i Slovensko narodno gledališče Ljubljana, Slovensko narodno gledališče Maribor, Hvarsko pučko kazalište, Hrvatsko narodno kazalište Zagreb, Hrvatsko narodno kazalište Šibenik, Hrvatsko narodno kazalište "Ivana pl. Zajca" Rijeka, Narodno pozorište Sarajevo, Kraljevsko pozorište "Zetski dom" Cetinje, Narodno pozorište "Toša Jovanović" Zrenjanin i Narodno pozorište Sombor.
Kriterijumi pri odabiru pozorišta, osnovanih do 1920. godine, odnosili su se na njihov arhitektonski značaj i istorijsku vrednost.
Generalna zamisao je da se stvori mreža različitih evropskih kulturnih puteva koji bi, između ostalog, činili i zajedničku mapu turizma kulture.
Jedan od ciljeva je i da se istakne jedinstveni duhovni prostor i zajednički koreni pozorišnih zgrada Evrope, a samim tim i značaj pozorišta kao evropske kulturne baštine.
M.B.

Više fotografija možete pogledati OVDE