Vesti

U okviru ciklusa „Susreti“, u petak 18. februara u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu, održano je veče sa operskom divom Milkom Stojanović, čuvenim dramskim sopranom koja je nastupala na svim značajnim operskim scenama sveta.

Brojnu publiku pozdravila je kustoskinja Zorica Janković, a potom je u kratkom obraćanju podsetila da je gospođa Stojanović prošle godine obeležila pet decenija od svog debija na sceni Narodnog pozorišta.
- Ove godine, tačnije 30. marta, Milka i njen suprug, operski pevač, moćni bas Živan Saramandić, proslaviće 40. godišnjicu braka. Jubileji vredni pomena i poštovanja – primetila je Jankovićeva.
Otvarajući razgovor sa slavnom umetnicom, pomoćnik direktora Opere Narodnog pozorišta u Beogradu Dragan Stevović, pročitao je pismo Nicholasa S. Lawa, generalnog direktora Međunarodnog biografskog centra iz Kembridža u kojem obaveštava gospođu Stojanović da je uvrštena u enciklopediju najvećih sto muzičara za 2007. godinu.
- Kao nosilac ovog priznanja, možete biti sigurni u svoje mesto u našoj istoriji i zadovoljni činjenicom da vaš rad nije samo primećen, već je i priznat kao izvanredan. U svakoj godini, samo stotinu najboljih svetskih muzičara, kako poznatih tako i onih neproslavljenih, iz svih disciplina, imaće priliku da se nađe na ovoj ekskluzivnoj listi. Odlučeno je da vi treba da budete na ovoj listi za 2007. godinu, a kao nosilac ovog priznanja bićete zauvek zabeleženi u dvorani slavnih Međunarodnog biografskog centra. Verujem da ćete biti ponosni na saznanje da je vaše ime zauzelo mesto koje mu pripada – navedeno je, između ostalog, u pismu.
Pozdravljena srdačnim aplauzom, operska diva je, u vezi s tim, kazala da ako čovek ide svojim putem, na jedan istiniti način, bez grabežljivosti i nekih osobina koje štete njegovom integritetu, onda dobija “ovakve stvari”.
- Ja se jako radujem i vrlo sam ponosna na to – rekla je ona i navela da u svojoj zemlji, osim “Oktobarske nagrade Grada Beograda” nije dobila nijedno, kako je istakla, komunističko priznanje.
U svet opere Milka Stojanović je zakoračila tek u 22 godini, ulogom Amelije u predstavi “Bal pod maskama”. U prvih nekoliko sezona, nakon debija, otpevala je gotovo sve najznačajnije uloge repertoara dramskog soprana.
- Svako ima neki svoj put, a opet... Meni se čini da ja, možda, tada nisam bila ni svesna toliko toga. Ja sam samo htela da pobedim. Uvek sam htela da budem prva. Uspešno sam debitovala, iako nisam imala ni orkestarsku probu, niti izrežiran zadnji čin. Posle toga sve je krenulo munjevito – rekla je umetnica koju mnogi ljubitelji opere pamte kao pevačicu koja je prva, u bivšoj Jugoslaviji, izvela Abigailu iz “Nabuka”.
- Uvek sam želela da istražujem i da uđem u sve segmente muzike, da isprobam sve žanrove. Kasnije sam pevala Salomu, ali i Betovenovog Fidelija – prisetila se gospođa Stojanović kojoj je američki časopis “Opera News” dodelio nagradu ”Golden Voice“, na osnovu mišljenja stručne javnosti i operske publike, čime je svrstana u četiri najlepša glasa 20. veka.
Ona se osvrnula i na saradnju sa maestrom Oskarom Danonom, na predstavi “Norma” koja je premijerno izvedena 12. januara 1966. godine.
- Olja Ivanjicki, koja je slušala predstavu u direktnom radio prenosu, naslikala je kovitlac zvuka u prostoru i to mi je poklonila. Danon je bio čudo u svakom pogledu i čovek jedne fantastične energije. Ne znam ni danas zašto se za mene opredelio. Mora biti da sam mnogo dobro pevala – konstatovala je ona, a tu rečenicu publika je ispratila kroz smeh i snažan aplauz.
U Metropoliten operu u Njujorku odlazi 1967. i ostaje nekoliko godina, a potom se ponovo vraća u Narodno pozorište gde je bila do 1993. godine.
- Ja sam stalno želela nešto više, nešto bolje, neki veliki svet. Zinka Kunc mi je pomogla da uspostavim kontakt sa menadžerom Robertom Bauerom koji je živeo u Milanu. On je, kada bi Bing dolazio iz Amerike u Evropu, organizovao audicije za pevače. Beskrajno sam zahvalna gospođi Kunc i gospođi Zikovoj koja je podržala moje prve korake, ali mislim da sve zavisi od nas samih. Sami ostvarujemo san i sami trasiramo svoj put, a Bog nam pošalje neke dobre ljude da nam pomognu. I tako sam ja, vrlo samouvereno, otputovala u Milano – rekla je ona i do najsitnijih detalja ispričala kako je položila audiciju posle koje se otisnula “preko bare”, na najprestižniju svetsku opersku scenu gde je debitovala ulogom Leonore u operi “Moć sudbine” Đuzepea Verdija.
- To je prošlo jako dobro. Dobila sam i dobre kritike, što je jako važno. U mojoj monografiji, koja će se pojaviti uskoro, obajaviću sve svoje kritike u originalu. Treba prihvatiti i uspeh i neuspeh. Sve je to ljudski. Jedan pevač, ako ima snažnu ličnost, to mora da izdrži – poručila je gospođa Stojanović pozdravljena burnim aplauzom.
Na kraju razgovora, izrecitovala je stihove iz pesme “Čovek” Desanke Maksimović koja, kako je naglasila, “govori o meni, a verovatno i o nekima od vas koji ste večeras ovde, sa mnom”.
M.B.