Vesti

U okviru ciklusa „Susreti“, u četvrtak 31. marta u Muzeju Narodnog pozorišta održano je veče sa primabalerinom i koreografkinjom Lidijom Pilipenko.

Istoričarka i kustoskinja Zorica Janković istakla je da je gospođa Pilipenko, zahvaljujući svojoj bogatoj karijeri koja je bila praćena nizom uspeha i nagrada, uvrštena u plejadu značajnih stvaralaca Nacionalnog teatra.
- Zbog toga je Narodno pozorište u Beogradu, kuća u kojoj je ostvarila vrh svog umetničkog stvaralaštva, s ponosom i poštovanjem uvodi u svoj muzej – kazala je ona.
Upravnik Nacionalnog teatra Božidar Đurović zahvalio se Lidiji Pilipenko što je prihvatila poziv da bude gost ciklusa “Susreti” i istakao da mu posebnu radost pričinjava činjenica što se u muzeju svakog meseca održe najmanje dva događaja čiji su glavni akteri umetnici po kojima je ova Kuća postala poznata.
On je kazao da je muzej Narodnog pozorišta jedinstven, jer je reč o “živom muzeju” u kojem se “u ovom trenutku stvara jedna druga istorija nego što je bila“ i dodao da su sve aktivnosti koje se dešavaju u njemu, takođe, deo pozorišnog čina.
S njegovim mišljenjem složila se i Lidija Pilipenko koja je muzej nazvala utočištem „gde možemo da govorimo o nečemu što je stvarno bilo deo nas“.
Ona se posebno zahvalila svojim dugogodišnjim saradnicima - kostimografkinji Božani Jovanović, scenografu Borisu Maksimoviću i „neumornom majstoru svetla Mići“ što su je, i ovoga puta, podržali svojim prisustvom.
U kratkim crtama, govoreći o svojoj karijeri, priznata umetnica je kazala da je imala sreću što se ostvarila na dva polja – kao primabalerina i koreograf.  
- Za to sam apsolutno zahvalna Dimitriju Parliću. On me je doveo u Narodno pozorište i pratio kroz obe karijere. Grdio kad ne valja, ljubio kad valja. Bio mi je, stvarno, neko ko je bio merilo onoga šta ja nosim u sebi. Nisam znala da ću biti koreograf. To se, jednostavno, desilo zahvaljujući njegovoj podršci i nesebičnosti – rekla je Lidija Pilipenko.
U nastavku večeri, prikazan je video zapis, autora Petra Antonovića, na kojem su zabeleženi delovi nekih od najznačajnijih koreografija gospođe Pilipenko koja je u periodu od 1992. do 1993. i od 1997. do 2000. godine bila i direktorka Baleta Narodnog pozorišta.
Posle specijalizacije u Londonu kod Ninet de Valoa i briljantne karijere primabalerine beogradskog Baleta, naglo i ubedljivo izbija među vodeće koreografe u zemlji. Na muziku domaćih kompozitora postavila je balete „Banović Strahinja“ i „Jelisaveta“ Zorana Erića u Beogradu, a „Večiti mladoženja“ i „Izbiračica“ Zorana Mulića u Novom Sadu. Za predstavu „Banović Strahinja“ na Bijenalu u Ljubljani 1981. godine, nagrađena je kao koreograf. Takođe, nagrađena je za koreografije celovečernjih baleta „Jelisaveta“ i „Večiti mladoženja“.
Veoma uspešno postavila je i balete „Samson i Dalila“, „Dama s kamelijama“, „Ljubav čarobnica“, „Ohridska legenda“, „Nečista krv“...
Dobitnik je Nagrade za životno delo (2001) i Nagrade „Dimitrije Parlić“ (2004), koje dodeljuje Udruženje baletskih umetnika Srbije, kao i Nacionalnog priznanja za sveukupni doprinos kulturi Republike Srbije(2007).
M.B.