Vesti

U okviru ciklusa „Jubileji“, u subotu 9. aprila u Muzeju Narodnog pozorišta, održano je veče posvećeno primabalerini Ani Pavlović povodom dve decenije njenog umetničkog rada.

Brojnu publiku pozdravio je pomoćnik direktora Baleta Miloš Dujaković koji je podsetio da je priznata umetnica jubilej uspešno obeležila 24. decembra prošle godine na Velikoj sceni nastupom u premijerno obnovljenoj predstavi „Dama s kamelijama“. On je kazao da je u ovom popularnom baletu, u koreografiji i režiji Lidije Pilipenko, koja je napisala i libreto prema istoimenom romanu Aleksandra Dime Sina, Ana Pavlović tumačila lik glavne junakinje Margarete Gotje.
U ime Kuće, ali i u svoje lično, Dujaković se slavljenici zahvalio „za profesionalizam kojim je sve svoje kolege inspirisala 20 godina, kao i za brojne uloge koje je ostvarila“.
Na početku programa, koji je vodila baletska kritičarka Milica Zajcev, Ana se prisetila svog školovanja u Baletskoj školi „Lujo Davičo“ koju je završila kod profesorke Ivanke Lukateli.
- Školovanje nije bilo lako, ni najmanje. Biti u klasi kod gospođe Lukateli je zaista divno, ali i veoma naporno. Ona je uvek od nas tražila „još više“, a sećam se da nam je često, do kraja školovanja, govorila: “Nema odmora, odmaraćeš se u penziji“. Ja još nisam došla do te penzije, niti sam se odmorila, već i dalje istrajavam na tom putu i uživam u njemu – kazala je Pavlovićeva koja je već sa 17. godina, 1991. dobila stalni angažman u Operi u Gracu. Međutim, u tom austrijskom gradu ostala je svega dve godine zato što se, kako je istakla, „jako razočarala“.
- Otišla sam tamo sa velikim nadanjima, ali sam veoma brzo shvatila da sam došla u sredinu gde vas, kad kažete odakle ste, gledaju veoma čudno. Za mene i mojih 17 godina, to je bilo jako teško. Sa druge strane, želela sam da igram neke klasične uloge, ali to pozorište nije bilo tog tipa. Posle svega, odlučila sam da se 1993. godine vratim u Beograd – prisetila se umetnica.
Ona se osvrnula i na jedan veoma težak period svog života u kojem je malo nedostajalo da zauvek napusti balet.
- Počela je da me boli noga. Bilo je strašno. Niko nije znao šta mi je. Na kraju se ispostavilo da imam tumor na nozi koji mi je „pojeo“ deset santimetara koštane srži. Na svu sreću, sve je dobro prošlo. Međutim, taj momenat u mojoj karijeri je bio presudan. Posle operacije, kad sam se probudila, shvatila sam da je život  samo jedan i šta želim od njega. Sa 22 godine napravila sam veoma jasnu prioritetnu listu i više nije bilo mesta za lutanje. Samo sam se borila da idem napred. Imala sam neopisivu želju da se ponovo vratim baletu i to sam uspela zahvaljujući, ponovo, Ivanki Lukateli – istakla je Pavlovićeva koja 1998. dobija zvanje prvog soliste baleta, a već sledeće godine promovisana je u prvakinju.
O bogatoj karijeri priznate umetnice govorila je i koreograf Lidija Pilipenko koja se posebno osvrnula na dva baleta – “Kavez” i “Dama s kamelijama” u kojima je, kako je naglasila, “upoznala, ali stvarno do kraja, Anu Pavlović”.
Gospođa Pilipenko je, između ostalog, ocenila i da je Pavlovićeva velika umetnica i da bi svaki baletski ansambl “bio presrećan da ima takvu balerinu kao što je ona”    
Ističući da život svakog upućuje u susret njegovoj sudbini, profesorka Ivanka Lukateli je ukazala da je Anu njen život usmeravao ka baletu.
- Mali potezi koje je pravila svakoga dana i časa u baletskoj sali jesu njen život. Evo prošlo je 23 godine kako ja poznajem Anu, a 18 kako radimo u sali na otkrivanju pokreta. Kada se sada osvrnem unazad, nisam ni osetila to vreme. Čak i sada, kada se rad pretvorio u saradnju i razumevanje njene umetničke ličnosti, deluje mi potpuno nestvarno i vanvremenski svaki njen pokret, a i trenuci stvaranja – naglasila je gospođa Lukateli. 
Prema njenim rečima, Anu je tokom školovanja, pored velikog talenta, krasila i ogromna odgovornost, upornost i vaspitanost.
- Već tada, ona je bila „mala umetnica“, ono što se dogodi jednom u mnogo godina. Kao pedagog imala sam veliku sreću i odgovornost što je Ana izabrala mene i što smo zajedno odrastale, svaka u svom poslu. Ja kao pedagog, a ona kao umetnik. Prošle smo mnogo teških i lepih trenutaka zajedno, ali nikada nismo sumnjale jedna u drugu. Ja sam poštovala i volela njen talenat, a ona je imala poverenja u moj sud i znanje – rekla je ona i istakla da sada, nakon mnogo godina, može slobodno da kaže da Ana zaslužuje poštovanje kao kompletna umetnička ličnost.
- Izborila se za sebe svojim profesionalizmom, razumevanjem mnogih prepreka na koje je nailazila i velikim radom. Postala je primer mladim generacijama koje dolaze i vide u njoj nekoga kome se dive – ocenila je Ivanka Lukateli.
U okviru programa, prikazani su i inserti iz predstava u kojima je Pavlovićeva ostvarila veoma zapažene uloge – „Žena“, „Labudovo jezero“, „Žizela“, „Jesenji pljusak“, „Doktor Džekil i mister Hajd“, „Uspavana lepotica“, „Kavez“, „Dama s kamelijama“, „Romeo i Julija“, „Bajadera“...
M.B.