Vesti

Koncert povodom proslave 50 godina umetničkog i 25 godina pedagoškog rada profesorke Radmile Smiljanić, nekadašnje prvakinje Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, održan je 3. marta na Velikoj sceni.

Uz Orkestar Opere Narodnog pozorišta, pod dirigentskom upravom maestra Dejana Savića, nastupili su nekadašnji studenti profesorke Smiljanić - Milijana Nikolić, Dejan Maksimović, Nikola Mijailović, Aleksandra Stamenković Garsija, Sava Vemić, Marijana Šovran, Branislava Podrumac, Dunja Simić, Iva Mrvoš i Aleksa Vasić.  

Publika u prepunoj sali uživala je u vrhunskim izvođenjima popularnih arija, dueta i kvarteta iz opera "Boemi", "Travijata", "Seviljski berberin", "Evgenije Onjegin", "Adrijana Lekuvrer", "Manon Lesko", "Rigoleto", "Karmen"...

Na kraju programa, primadona Smiljanić, pozdravljena burnim aplauzom prisutnih, pridružila se na sceni svim učesnicima koncerta sa kojima je zajednički izvela popularnu „Santa Lučiju“, jednu od najlepših napolitanskih pesama.

Uoči početka ovog jedinstvenog kulturnog događaja, publici se iz tonske kabine, putem razglasa, obratio direktor Muzeja Narodnog pozorišta Dragan Stevović koji je pročitao telegram sekretara Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama prof. mr Miroslava Štatkića u kojem je, između ostalog, istaknuto da je gospođa Smiljanić tokom svoje duge i veoma bogate karijere svima nama podarila nezaboravne trenutke u vrhunskim interpretacijama operskih heroina i obogatila na našim i inostranim scenama "sve one brojne gledaoce i slušaoce koji su sa uživanjem pratili Vaše čudesne kreacije".

Video produkciju koncerta uradio je Petar Antonović.

Radmila Smiljanić, sopran, rođena je u Banjaluci. Nižu muzičku školu završila je u rodnom gradu, a zatim upisuje i srednju muzičku školu koju će kasnije završiti u Beogradu, u klasi profesorke Biserke Cvejić. Muzičku akademiju u Ljubljani, upisala je 1959. u klasi profesora Julija Beteta. Posle njegove smrti, odlučila je da studije nastavi u Sarajevu, gde je kasnije, 1965. i diplomirala u klasi profesorke Brune Špiler. 

Diplomirala je s predstavom Jakova Gotovca „Ero s onoga svijeta“, a zahvaljujući izvanrednom tumačenju Đule, dobila je trogodišnji angažman u Sarajevskoj operi.

Ta uloga „uvodi“ je u prvi sopranski fah, a potom slede još zahtevnije role – Leonora u Verdijevom Trubaduru, Toska u istoimenoj operi Đakoma Pučinija i svakako Katarina Izmajlova u istoimenoj operi Dmitrija Šostakoviča.

O toj ulozi, kritičar slovenačkog „Dela“ Danilo Švara je napisao da je Smiljanićeva „ svojim lepim, punim visinama, sigurno postavljenim glasom koji će se vremenom razvijati, svoju ulogu pevački donela tako da je možemo lako ubrojiti među naše najbolje pevačice”.

Već 1967. godine, dirigent Oskar Danon pozvao je Radmilu Smiljanić da sa ekipom beogradskih solista na gostovanju u Barseloni tumači partiju Fatamorgane u operi Sergeja Prokofjeva „Zaljubljen u tri narandže“ i ulogu Lize u „Pikovoj dami“.

Posle ovog gostovanja usledio je poziv iz Narodnog pozorišta u Beogradu i debi 3. marta 1968. godine u ulozi Leonore, u Verdijevom „Trubaduru“. Nedugo posle toga, 1. septembra, iste godine, usledio je i stalni angažman u Narodnom pozorištu u Beogradu. 

Prema njenom mišljenju, ukazanu šansu je iskoristila „na najbolji mogući način”, ali je i istakla da je imala određenu dozu sreće da peva velike uloge, jer su tadašnje velike zvezde Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, pre svih Milka Stojanović i Radmila Bakočević, veoma često nastupale u inostranstvu.

Pored glasovnih mogućnosti i besprekorne tehnike, njenu karijeru obeležile su i vrhunske glumačke kreacije. Glavne uloge tumačila je i u „Aidi“ (Aida), „Otelu“ (Dezdemona), „Balu pod maskama“ (Amelija), „Boemima“ (Mimi), „Turandot“ (Liu), „Madam Baterflaj“ (Ćo Ćo San), „Don Đovaniju“ (Dona Ana), „Figarovoj ženidbi“ (Grofica), „Evgeniju Onjeginu“ (Tatjana), „Prodanoj nevesti“ (Marenka), „Letećem Holanđaninu“ (Senta), „Otadžbini“ (Anđa)...

 Nastupala je sa  velikanima operske scene kao što su Mario  del Monako, Plasido Domingo, Miroslav Čangalović, Hoze Kareras, Đuzepe di Stefano, Biserka Cvejić, Marta Medl..

Radila je i kao profesor, najpre na Muzičkoj akademiji u Sarajevu, a potom, u statusu docenta, na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.
M.B.