Striming Stankovićeve drame „Koštana”, s Usnijom Redžepovom u naslovnoj ulozi, emitovan na YouTube kanalu Narodnog pozorišta u Beogradu, povodom Međunarodnog dana Roma

10 april 2021

Povodom Međunarodnog dana Roma i 50 godina od održavanja Prvog svetskog kongresa Roma, 10. aprila na YouTube kanalu Narodnog pozorišta u Beogradu, emitovan je striming drame Borisava Stankovića „Koštana”, u režiji Bore Grigorovića, s Usnijom Redžepovom u naslovnoj ulozi. POKRENI

Stankovićeva „Koštana”, kao remek-delo srpske književnosti, ne predstavlja samo komad sa pevanjem i raskošnom slikom folklora sa juga Srbije, već i snažnu dramu tragičnih ljudskih sudbina - pojedinačne patnje i kolektivne nesreće.

Poznati dramski pisac i, u to vreme, pozorišni kritičar „Politike“ Laslo Vegel ocenio je da je ova drama „s pravom dobila počasno mesto na repertoaru beogradskog Narodnog pozorišta ne samo zbog očekivanja publike ili poštovanja prema klasicima, nego zato što ovo delo i svojim dramaturško-estetskim vrednostima predstavlja stalan izazov u našoj pozorišnoj kulturi“.

Radomir Putnik u kritici objavljenoj u dnevnom listu „Politika ekspres“ istakao je da „Koštana“ u postavci Bore Grigorovića nije samo „komad iz vranjskog života sa pevanjem", već i pokušaj da se ukaže na latentnu dramatičnost koja postoji u odnosima među dramskim junacima.

„Grigorović je dramu sažeo, iz nje uklonio prvu scenu u kojoj se naznačava putena podloga potisnute erotike i ponudio tumačenje po kome se kao tragične ličnosti iskazuju Hadži Toma i Mitke. Njihov tragizam sadrži se u osećaju patetične trošnosti ljudskog života, u neostvarenosti prikrivenih emocija, u zapretanoj strasti ne samo prema ženama već i prema punom i smislenom životu“, ukazao je, između ostalog, gospodin Putnik.

U velikom ansamblu uloge su ostvarili i Jovan Milićević (Hadži Toma), Dušan Bulajić (Arsa), Branislav Jerinić (Mitke), Ljubivoje Tadić (Stojan), Slavka Jerinić (Kata), Milka Lukić (Magda), Željka Bašić Savić (Magda), Dara Plaović (Salče), Miroslav Petrović (Grkljan), Zvonko Jovčić (Kurta), Radomir Popović (Marko), Mida Stevanović (Policajac) i Momčilo Životić (Kmet).

Scenografiju je uradio Miomir Denić, kostime Ljiljana Orlić, a koreografiju Branko Marković.

Snimak je nastao na izvođenju održanom 24. marta 1992. godine.

Predstava je izvedena ukupno 192 puta, a poslednji put bila je na repertoaru 13. maja 1997. godine.

Prvi svetski kongres Roma, održan je u Londonu 1971. godine i posebno je važan jer je to bilo prvi put da su se radne grupe bavile određenim romskim pitanjima, kao što su jezik, kultura, obrazovanje, socijalni status, ali i ratni zločini počinjeni nad Romima. Takođe, po prvi put, Romi su dobili svoja obeležja – zastavu i himnu.

Sa populacijom od oko 12 miliona, Romi su najveća nacionalna manjina u Evropi. Iako još uvek često na margini društva, suočeni sa svakodnevnom diskriminacijom, stereotipima i borbom za osnovna ljudska prava, Romi su kroz istoriju pod teškim uslovima davali svoj doprinos svetskoj politici, kulturi i umetnosti.

 

Galerija