Vesti

Izložba „Živan Saramandić – srpski Šaljapin“, autora Dragana Stevovića, otvorena je u petak 14. oktobra u Muzeju Narodnog pozorišta.
Postavka, ostvarena u saradnji sa Službenim glasnikom, prema rečima autora, obuhvata presek Saramandićeve veoma uspešne i bogate karijere koja je trajala više od četiri decenije.
Osim Stevovića, prisutnima su se obratili primadona Milka Stojanović, i v.d. upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić koji je izrazio zadovoljstvo što je izložba izazvala veliko interesovanje publike.
- Veoma mi je drago što smo se večeras, u tolikom broju, okupili. Koliko smo, naravno, presrećni što je jedna ovakva izložba napravljena, toliko nam je žao što Živan nije tu sa nama da ga slušamo i da uživamo u njegovoj umetnosti, njegovom glasu i njegovim kreacijama koje su, tokom prebogate karijere koju je imao, od njega, zaista, s pravom napravile srpskog Šaljapina. Trudićemo se i ubuduće da naš muzej bude mesto gde ćemo okupljati vas, prave prijatelje naše umetnosti i našeg pozorišta, prilikom ovakvih i sličnih manifestacija kojima čuvamo uspomene na one naše velikane koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji Narodnog pozorišta – rekao je Savić.
Gospođa Stojanović, Saramandićeva životna i umetnička saputnica, takođe se zahvalila svima koji su došli da pogledaju ovu postavku, a posebnu zahvalnost uputila je Dejanu Saviću, Draganu Stevoviću, muzikologu Branki Radović i novinarki Dušici Milanović koji su, kako je naglasila, najzaslužniji za njenu realizaciju.
Izložba će biti otvorena do sredine decembra.
M.B.

Više fotografija možete pogledati OVDE

Biografija:
Saramandić je rođen 2. aprila 1939. godine u Beogradu.
Zbog bombardovanja, 1941. godine cela porodica se seli u Aranđelovac, rodni grad njegovih roditelja.
Kompletna Živanova familija, i po očevoj i majčinoj strani, bila je veoma muzički obdarena i talentovana, pa je i on u ranoj mladosti zakoračio u svet muzike – još kao učenik aranđelovačke Gimnazije, osniva zabavni orkestar, a bio je i najistaknutiji član hora.
Po povratku u Beograd, kao apsolvent Ekonomskog fakulteta (1962), dobija poziv da peva u velikom varijeteu „Orfeum“, koji je u to vreme bio značajna kulturna institucija.
Prvi korak na putu ka velikim operskim ulogama, bilo je školovanje kod jedne od najvećih operskih pevačica tog vremena, Zdenke Zikove, posle čega polaže audiciju za prijem u Operu, 30. marta 1966, pred komisijom koju su činila velika muzička imena: Čangalović, Danon, Pivnički...
Debitovao je na otvaranju sezone, 21. septembra 1966, u ulozi Kralja Egipta u Verdijevoj Aidi, da bi 14. februara 1968. bio primljen u stalni angažman.
Tokom duge i bogate karije ostvario je niz značajnih uloga basovskog faha u operama Knez Igor (Končak, Galicki), Moć sudbine (Gvardijan), Faust (Mefisto), Nabuko (Zaharija), Seviljski berberin (Don Bazilio), Knez od Zete (Ivo Crnojević), Ernani (De Silva), Don Karlos (Filip, Veliki Inkvizitor), Porgi i Bes (Kraun), Evgenije Onjegin (Knez Grjemin), naslovne uloge u operama Boris Godunov, Ivan Susanjin, Don Kihot...
Ovaj veliki umetnik, gotovo do asketizma posvećen umetnosti, nastupao je na najlepšim i najznačajnijim operskim scenama u svetu, poput Boljšog teatra i Karnegi hola, te na prestižnim scenama u Sofiji, Atini, Budimpešti, Pragu, Varšavi, Kijevu, Odesi, Lenjingradu, Barseloni, Berlinu, Parizu, Dablinu...
Bio je i vrstan interpretator crnačkih duhovnih pesama, a naročito je bio poznat po svojim interpretacijama ruskih narodnih pesama iz repertoara Šaljapina, koje je pevao i u SSSR-u, na više od 500 koncerata.
Dobitnik je velikog broja značajnih nagrada kao i Posebnog priznanja za doprinos kulturi Republike Srbije.
Na sceni je bio do poslednjeg daha – pored tekućeg repertoara, spremao se i za obnovu “Don Karlosa” koji je izveden 4. februara 2012. godine, a nekoliko dana kasnije, 13. februara, trebalo je da ponovo nastupi u solo-recitalu Toržestvo Šaljapinu, koji je godinama pevao na Sceni „Raša Plaović“.
Nažalost, smrt je bila brža - preminuo je 30. januara u Beogradu, u 73. godini.
Sahranjen je 2. februara u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.