Вести

После Пучинијевих „Боема“, чијим извођењем је дириговао 1. новембра, маестро Алберто Веронези, само три дана касније – у суботу 4. новембра, представио се београдској публици у још две опере тог славног италијанског композитора – „Плашт“ и „Сестра Анђелика“, које су изведена на Великој сцени.

Либрето за „Плашт”, према истоименој драми (La houpelande) Дидјеа Голда, написао је Ђузепе Адами.

У тој захтевној опери, велике драмске снаге, пуној контраста и узбудљивих сукоба ликова, у улози Ђорђете гостовала је уметница из Италије – сопран Оливера Ташић Меркурио, а у ансамблу су били и Вук Зекић (Микеле), Јанко Синадиновић (Луиђи), Славен Чича (Тинка), Михаило Шљивић (Талпа), Љубица Вранеш (Фругола), Данило Стошић (Глас тенора/ Верглаш) и Невена Матић (Глас сопрана).

Представа је премијерно изведена 12. фебруара 2012. године у режији Дејана Миладиновића, сценографији Александра Златовића и костимима Катарине Грчић Николић.

Либрето за „Сестру Анђелику” написао је 1917. године редитељ Ђоакино Форцано, а основу за ту оперу, коју одликује поетична музика, чини његов сопствени позоришни комад.

Улоге су остварили Јелена Радовановић (Сестра Анђелика), Тамара Никезић (Кнегиња), Јелена Петровић (Часна мајка), Светлана Ловчевић (Сестра надзорница), Татјана Митић (Учитељица нових искушеница), Маријана Шовран (Сестра Ђеновјева), Јана Јовановић (Сестра болничарка), Јелисавета Цвјетковић (Сестра Долчина), Јелена Шкорић (Искушеница), Мина Ковач Марковић и Наташа Рашић (Сестре милоснице), Милица Стојчев и Јелисавета Цвјетковић (Преобраћенице), Маја Томашевић (Сестра Осмина), Вања Мијаиловић (Сестра болесница) и Весна Марковић (Сестра Лучила).

„Сестра Анђелика” је премијерно изведена 6. јуна 2012. године у режији Иване Драгутиновић Маричић.

Сценографију је урадио Мираш Вуксановић, а костиме Катарина Грчић Николић.

У обе представе учествовао је Оркестар и Хор Опере Народног позоришта у Београду.

Концертмајстор је била Весна Јансенс, а шеф Хора Ђорђе Станковић.

„Плашт” и „Сестра Анђелика”, уз „Ђанија Скикија", саставни су део Пучинијевог „Триптиха" који је у целини премијерно одигран 14. децембра 1918. године у Метрополитен опери у Њујорку.

Премијере "Плашта" и "Сестре Анђелике" реализоване су у сарадњи са Оперским студијом Народног позоришта „Борислав Поповић”, а руководилац музичких припрема за обе представе била је примадона Радмила Бакочевић.

Комична опера „Ђани Скики”, под диригентском управом госта из Италије Ђузепа Аквавиве, у режији Ане Григоровић, премијерно је изведена на Великој сцени 22. новембра прошле године, на Дан Народног позоришта.
М.Б.

Алберто Веронези (Alberto Veronesi)
Рођен је у Милану, где је и дипломирао клавир, компоновање и дириговање на Конзерваторијуму „Верди“. Током студија је основао Оркестар „Гвидо Кантели“, који и сада ради при Конзерваторијуму.

Био је уметнички и музички директор Фестивала „Пучини“ у Торе дел Лагу (1998), стални уметнички и музички директор Сицилијанског симфонијског оркестра Палерма (2001–11), уметнички директор Филхармонијског оркестра Театра у Болоњи (2008), стални музички директор Фондације „Петрућели“ у Барију (од 2011), музички директор Оперског оркестра Њујорка (2011–16), први „западњак“ на месту уметничког директора и музичког директора Опере Великог театра Тианјина у Кини (2012–16).

Дириговао је познатим оркестрима, као што су: Бечка филхармонија, „Мађо музикале“ у Фиренци, Оркестар Театра ла Фениче у Венецији, Немачки оперски оркестар у Берлину, Оркестар Театра „Моне“ у Бриселу, Оркестар Академије „Санта Ћећилија“ у Риму, Филхармонијски оркестар Театра у Болоњи и Оркестар Театра „Сан Карло“ у Напуљу.

Значајни наступи (избор): Ускршњи фестивал у Салцбургу и прослава Дана Свете Ћећилије на Фестивалу „Фирентински музички мај“ (са Оркестром „Гвидо Кантели“); Кавалерија рустикана и La Navarraise у Карнеги холу (2010);  светска премијера опере Фабија Вакија Lo Stesso Mare у Барију (2011); концерт са Оркестром Фондације „Петрућели“ у Линколновом центру (2011, поводом прославе 150 година постојања италијанске заједнице и прославе Колумбовог дана); светска премијера Мамели, Леонкавала, у Театру „Виторио Емануеле II“ (2011); Андре Шеније у Њујорку, у Дворани „Ејвери Фишер“, са Робертом Алањом у насловној улози и са више од 3000 извођача (2013); Тоска на Фестивалу „Пучини“ (2013)...

Званични је диригент немачке издавачке куће „Грамофон“, у оквиру које негује репертоар XIX и почетка XX века. У оквиру пројекта „Веризам“, од  2006. је снимио: продужену верзију Пучинијеве опере Едгар са Пласидом Домингом, албум Повратак Пучинија са Бечком филхармонијом (Доминго и Виолета Урман), „живо“ извођење Пријатеља Фрица у Опери у Берлину (Ангела Георгију и Роберт Алања), La Nuit de Ma са Оркестром болоњског театра (Доминго и Ланг Ланг), оперу Медичи (Данијела Деси и Доминго), Федору са Оркестром ла Монеа (Доминго и Ангела Георгију).

Добитник је Награде „Абиати“ италијанског Удружења музичких критичара, за продукцију Боема (2003).

Оливера Меркурио

Дипломирала је певање и клавир на Музичкој академији у Београду у којем је и почела своју солистичку каријеру.

У Италији је певала значајне улоге сопранског фаха у операма „Фигарова женидба“, „Дон Жуан“, „Кармен“, „Весела удовица“, „Аида“, „Кармен“, „Тоска“, „Трубадур“, „Турандот“, „Бал под маскама“, „Моћ судбине“...

Већ годинама успешно гради и концертну каријеру у оквиру које је остварила запажене наступе у Лугану, Торину, Ници, Монте Карлу...

Сарађивала је са Оркестром класичне музике у Санкт Петрбургу у којем је одржала и веома успешан солистички концерт.