На Великој сцени одржано сећање на редитеља Дејана Миладиновића

Комеморативни скуп поводом смрти истакнутог редитеља и некадашњег директора Опере Народног позоришта у Београду Дејана Миладиновића, одржан је у недељу 8. октобра на Великој сцени.

У присуству Миладиновићеве супруге Весне и кћерке Дејане, као и његових колега и пријатеља, сећање на признатог уметника, који је преминуо 1. августа у 69. години, евоцирали су управник Народног позоришта у Београду Дејан Савић, в.д. директора Опере Народног позоришта Јанко Синадиновић и редитељка Ивана Драгутиновић Маричић.

Савић, који је током претходних деценија често сарађивао са Миладиновићем,  оценио је да је он био један од највећих и најуспешнијих оперских редитеља с ових простора.

„Већ својом првом режијом опере „Мачак у чизмама“, 1971. године, показао је огроман таленат и умеће. Дакле, још тада је показао да се ради о једном изузетном оперском ствараоцу, човеку који је живео оперу, идентификовао се са њом, са опером се будио и одлазио у кревет... Дејан Миладиновић је сигурно био наш најбољи познавалац историје опере. Такође, био је узор многима и по много чему што је урадио током своје каријере, требало би га копирати“, истакао је Савић.
 
Он је подсетио да је Миладиновић припадао признатој уметничкој породици која је своју богату каријеру везала за Оперу Народног позоришта.

„Дејан, као и његов отац, диригент Душан, и мајка Милица, првакиња Опере, заједнички су допринели многобројним успесима Опере Народног позоришта. Ова Кућа ће у будућности наћи начина да име и лик Дејана Миладиновића институционализује. Подсећам вас да Оркестарска сала носи име Душана Миладиновића. На тај начин, као Народно позориште, сигурно ћемо се одужити и његовом сину. Хвала му за све што је урадио за Народно позориште и нека му је вечна слава – поручио је Савић.

Синадиновић је рекао да је Миладиновић представљао сам врх српске интелектуалне и културне елите.

„На ту чињеницу можемо бити поносни сви ми, у Србији и свету, који смо имали привилегију да учимо, радимо и сарађујемо са Дејаном Миладиновићем. Његов професионални приступ био је у потпуности у сагласју са личним ставовима који су се увек сажимали у једној тачки – човекољубљу, Дејановом основном животном принципу“, нагласио је Синадиновић.

Према његовим речима, у садашњем тренутку у којем уметничка изблазираност и недостатак инспирација постају масовна појава, Миладиновићев хуманистички приступ у коме се изнова дивимо и чудимо лепоти људске душе, може да буде поука за све нас.

„Његова идејна решења су производ дуготрајних и темељних припрема еруидите ренесансног типа какав је сам био. Проблематици је прилазио из свих углова, али увек имајући у виду оно основно – музику коју је обожавао... Његовим одласком изгубили смо много. Али, његове режије су саздане од универзалних вредности, направљене су да одоле зубу времена и сигуран сам да ћемо у њима уживати у наредним деценијама као што је то случај са његовом „Мадам Батерфлај“, са којом смо отворили овогодишњу сезону, посвећену управо њему - нашем драгом Дејану Миладиновићу“, казао је Синадиновић.
 
Са сузама у очима, Ивана Драгутиновић Маричић је истакла да је господин Дејан Миладиновић један од најзаслужнијих људи, поред њеног професора Младена Сабљића, због којих се она данас бави режирањем оперских представа.

„Оно што ми је драго, то је да сам апсолутно убеђена да је Дејан Миладиновић проживео један диван живот, пун љубави и радости, дивљења и успеха, уз хармоничну и дубоку подршку његове супруге Весне и ћерке Дејане, а дочекао је и унука Дејана и са те стране заокружио се његов живот супруга, оца, човека, пријатеља...Али, као уметник, Дејан је могао и желео да учини још много тога и осећам да смо ускраћени за многе фантастичне представе које су могле да заживе из пера и енергије великог мајстора оперске режије – приметила је она.

„Једно велико срце је престало да куца, али сећање, поштовање и дивљење наставиће да живи кроз нас, који смо имали срећу и част да учимо, дружимо се и радимо са Дејаном Миладиновићем. Слава му и вечно хвала за све што нам је оставио у аманет“, казала је Ивана Драгутиновић Маричић.

Модератор комеморативног скупа била је глумица Вања Ејдус.

Миладиновић је рођен 2. децембра 1948. године у Београду.
После завршене београдске Класичне гимназије, дипломирао је на Академији за позориште, филм, радио и ТВ у Београду, на одсеку за позоришну режију у класи Вјекослава Афрића са дипломском представом "Јелисаветини љубавни јади" изведеном у Атељеу 212.
Титулу магистра театролошких наука стекао је на ФДУ у Београду са тезом "Развој оперске режије у Београду и Новом Саду од 1919. до 1975. године".

Био је први редитељ Опере и Драме и два пута уметнички директор Опере Српског народног позоришта у Новом Саду, као и уметнички саветник за велике сценске пројекте Центра "Сава" у Београду.

Из Новог Сада прешао је у Београд где је постављен за редитеља Опере Народног позоришта у Београду, а на предлог и позив целокупног београдског оперског ансамбла постао је уметнички директор.
На тој функцији остао је и током НАТО бомбардовања упркос бројним позивима које је имао из иностранства.

После неколико година постао је, опет по позиву, уметнички директор Опере и театра "Мадленианум" у Београду.
Функцију директора Опере Народног позоришта у Београду обављао је и у периоду од октобра 2012. до септембра 2013. године.
Миладиновић је био и професор и уметнички директор оперског позоришта Медоуз школе уметности на Јужно-методистичком универзитету у Даласу (Тексас, САД).

Био је ванредни професор глуме и оперског студија на ФМУ у Београду и ванредни професор глуме и режије у Торнтон школи за музику на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу.
Миладиновић је редитељ који је, у поређењу са осталим југословенским колегама, реализовао највећи број праизвођења музичко-сценских дела домаћих композитора.

Поред режије бавио се и писањем либрета (Куљерић - Моћ врлине, Бручи - Прометеј, Јевтић - Мандрагола, Деспић - Весели попови банатски, Фрисина - In Hoc Signo...), компоновањем музике за драмске представе и креирањем сценографија.
Добитник је и већег броја значајних професионалних признања и награда за своја редитељска остварења те је тако једини троструки лауреат првих награда за режију жирија југословенске музичке критике на Фестивалу камерне опере и балета "Анале" у Осијеку.
Миладиновић је редитељски поставио укупно 158 представа, углавном оперских - од Монтевердија до савремених домаћих и иностраних композитора, у професионалним позориштима бивше СФРЈ (Београд, Нови Сад, Скопје, Загреб, Сплит, Осијек, Сарајево) и у иностранству.

Само у САД и Канади имао је више од 60 оперских премијера (Њујорк, Далас, Балтимор, Хонолулу, Атланта, Милвоки, Сан Дијего, Сијетл, Колумбус, Остин, Њу Џерси, Лос Анђелес, Детроит, Винипег, Њу Орлеанс, Ванкувер, Едмонтон...).
Сарађивао је са бројним славним именима светске оперске сцене.
Године 2014. добио је Плакету Народног позоришта у Београду за значајне активности у раду Националног театра.

Сахрањен је 14. августа у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
М.Б.

 

 

Прочитајте још вести