Вести

Премијера опере Ђакома Пучинија „Манон Леско“, која се више од пола века није изводила у Народном позоришту, заказана је за 26. фебруар на Великој сцени, под диригентском управом госта из Италије Стефана Романија, и у режији његовог земљака Пјера Франческа Маестринија. 

У овом ремек-делу оперске уметности, које се ради у копродукцији са земунским Мадленианумом, у којем ће премијерно бити изведена три дана касније, улоге тумаче Јасмина Трумбеташ Петровић/ Ана Рупчић/ Сања Керкез (Манон Леско), Небојша Бабић к.г., Вук Зекић/ Владимир Андрић (Леско, наредник), Јанко Синадиновић/ Дејан Максимовић (Витез де Грије), Драгољуб Бајић/ Михаило Шљивић/ Александар Стаматовић (Жерон де Равоар),Милан Обрадовић/ Вук Радоњић (Крчмар), Синиша Радин/ Милан Панић/ Дарко Ђорђевић (Едмондо), Наташа Рашић/ Ивана Живадиновић (Музичар), Синиша Радин/ Милан Панић (Учитељ играња), Синиша Радин/ Михаило Оташевић (Фењерџија), Михаило Шљивић/ Милан Обрадовић (Наредник/ Капетан брода) и Лука Пређа (Власуљар).

Осим Романија, извођењима представе дириговаће и Ђорђе Павловић.   

Костимограф је Лука Дал Алпи, к. г., а сценограф Алфредо Троиси, к. г.

Концертмајстори су Едит Македонска/ Весна Јанссенс.

Сарадници на представи су Ивана Драгутиновић Маричић (помоћник редитеља), Ана Григоровић (асистент редитеља), Јасна Сарамандић (асистент сценографа), Срђан Јараковић, Невена Живковић, Глеб Горбунов (корепетитори).Бранислава Пљаскић/ Ана Милићевић (инспицијент) и Силвија Пец/ Кристина Јоцић (суфлер). 

Биће то, тек, друга поставка ове опере у четири чина у нашем националном театру -  први и једини пут премијерно је изведена 5. маја 1967. године под диргентском управом Нина Веркија из Италије и у режији Сержа Вафијадиса из Француске.

Насловну ролу певала је Радмила Бакочевић, а у великом ансамблу улоге су остварили и Никола Митић (Леско, наредник), Ангело Лафорезе к.г. (Витез де Грије), Александар Веселиновић (Жерон де Равоар), Драго Старц (Едмондо), Владимир Поповић (Гостионичар), Никола Јанчић (Учитељ играња), Олга Милошевић Лачковић (Музичар), Иван Мургашки (Наредник страже), Владета Димитријевић (Официр на броду), Миливоје Петровић (Фењерџија) и Живорад Митровић (Власуљар).

Пучини је ову оперу, после вишеструких измена текстуалног предлошка, као и самих либретиста (Леонкавало, Прага, Олива, Илика, Ђакоза и Рикорди), завршио у октобру 1892. године. Због идентичности са Маснеовом опером „Манон“, славни италијански композитор наслов је дефинисао као „Манон Леско“.

Прича је заснована на истоименом роману Опата Превоа, a композитор нам приказује жену која има све, али то губи јер није способна да се држи било чега. Слично својој хероини, и сам Пучини је тако живео и не једном у животу идентификовао се са својим јунацима. 

Заплет настаје у тренутку када Манон, на путу за самостан, упознаје витеза Де Гријеа у кога се заљубљује, а потом и бежи са њим... Ипак, већ у другом чину, она живи са богатим Жероном, присећајући се срећног, али скромног живота са Де Гријеом. Међутим, када се поново сусретну, љубавници се одлучују на нови бег, али Манон са собом узима и драгуље које је добила на поклон. Жерон доводи гарду која хапси Манон због покушаја крађе. Док у Авру чека депортацију за Америку, Леско покушава да ослободи сестру. Kада план пропадне, њој се придружује Де Грије и они заједно одлазе на нови континент. У пустињи, у близини Њу Орлеанса, двоје љубавника су поново у бегу, јер Манон прогања син француског гувернера. Она је исцрпљена и налази се на ивици снаге. Док Де Грије тражи где да преноће, она пева свој потресни ламент Сола, пердута, абандоната. Де Грије се појављује исувише касно и Манон умире на његовим рукама.

Праизведба је одржана у Театро Ређо у Торину, 1. фебруара 1893. године. Опера је примљена са великим одушевљењем и означила је почетак Пучинијеве светске славе.
М.Б. 

Извештај са конференције за новинаре одржане 24. фебруара у фоајеу Друге галерије

 После 53 године опера „Манон Леско“ Ђакома Пучинија у режији Пјер Франческа Маестринија враћа се на сцену Народног позоришта у Београду 26. фебруара, а познато оперско дело биће изведено и 29. фебруара на сцени Опере и тетатра Мадленианум.

Национални театар и Мадленианум у копродукцији оживеће светски познато ремек дело оперске уметности у Београду , а у насловној улози наћи ће се првакиње Опере Народног позоришта Јасмина Трумбеташ Петровић, Сања Kеркез и Ана Рупчић.

Витез де Грије је Јанко Синадиновић, а Манон Леска, наредника краљеве гарде певаће у алтернацији Небојша Бабић, Вук Зекић и Владимир Андрић. Диригент је још један гост из Италије Стефано Романи.

Директорка Опере Народног позоришта Јасмина Трумбеташ Петровић каже да је Манон Леско последњи пут певала Радмила Бакочевић далеке 1967. године.

„Срећна сам што једно тако тешко и захтевно дело поново постављамо на сцену Народног позоришта. ‘Манон Леско’ је велики изазов за све протагонисте те представе и сви заједно смо уложили велики труд да извођења опере на нашој Великој сцени и у Мадлениануму буду на високом уметничком нивоу. Свакако улога у ‘Манон Леско’ је међу највећим изазовима у мојој каријери“, казала је Трумбеташ Петровић.

Првакиња Опере Народног позоришта напомиње да носи изузетно позитивно искуство из процеса стварања представе због велике посвећености редитеља Пјер Франческа Маестринија који, како каже савршено познаје либрето.

„Ниједног момента нисмо имали дилему шта треба да радимо и на који начин припремимо своје улоге. Маестрини је наш ансамбл учинио срећним. Имамо одличног диригента Романија, а дивне и аутентичне костиме је урадио Лука дал Алпи. Вредне руке наших жена у радионици су напрвиле скоро 200 костима за представу и то је значајан успех нашег позоришта“, казала је Трумбеташ Петровић.

За њу нема дилеме да је премијера представе „Манон Леско“ велики догађај у години када Народно позориште обележава 100 година опере у Београду.

„Овом премијером показујемо да је опера у Београду жива и јако цењена. Имали смо прошле године две премијере опера домаћих аутора. ‘Kоштана’ и ‘На уранку’ су значајна дела наше културне баштине. Инсистираћемо да тако остане и у будућности а за ову сезону смо планирали обнову опера ‘Јевгеније Оњегин’,’Ђани Скинки’, ‘Љубавни напитак’. У плану је и премијера опере ‘Kнез Игор’ како би од заборава сачували руску оперу у Београду“, казала је Трумбеташ Петровић.

Ивана Вујић, управница Народног позоришта, напоменула је да је у плану довођење малих камерних оперских продукција из целог света у Београд.

„Наш циљ је интернационализација опере, али и изражен утицај на локалну средину. Опера Народног позоришта припрема озбиљне, интернационалне опере као што је ‘Манон Леско’ што ће омогућити гостовање нашег ансамбла у иностранству. Већ имамо договоре са неким оперским кућама у Италији“, казала је Вујић.

Анреја Рацков, генерални директор Мадленинаума, каже да је опера „Манон Леско“ трећа копродукција између тог позоришта и националног театра.

„Ми смо на добром путу да стварамо изузетне позоришне продукције. У будућности планирамо унапређење наше сарадње. ‘Манон Леско’ је велика продукција чија је премијера веома важна за Београдску оперу“, казао је Рацков.

Небојша Бабић је истакао да Пучини није штедео на баритонским линијама у опери „Манон Леско“.

„Част ми је да оживим на сцени још једног Пучинијевог баритона. Лепота сопранских линија је пренесена и на баритоне“ казао је Бабић.