Примабалеринa Вишњa Ђорђевић кремирана на Новом гробљу у Београду

Испраћај за кремацију посмртних остатака чувене српске примабалерине, кореографа и некадашње директорке Балета Народног позоришта у Београду Вишње Ђорђевић обављен је у понедељак 2. октобра на Новом гробљу у Београду.

Поред ковчега прекривеног цвећем, уз нежне звуке музике Сергеја Прокофјева из „Ромеа и Јулије“, последњу почаст признатој уметници, која је преминула 28. септембра у 79. години у Београду, одали су бројни уметници, колеге и пријатељи међу којима су били управник Народног позоришта Дејан Савић, некадашњи првак Балета Националног театра и кореограф Владимир Логунов, познати српски композитор и диригент Војкан Борисављевић, балетска уметница Соња Лапатанов...

После опела, које је служио старешина храма Светог Марка у Београду протојереј-ставрофор Трајан Којић, присутнима се у име Удружења балетских уметника Србије обратила Ива Игњатовић.

„Увек танана,  с изразито дугим рукама и ногама, с помало ексцентричним уметничким детаљима у виду великог шешира и тамних ночара, Вишња Ђорђевић је била једна од оних за коју су и они који је не познају морали да кажу – она је балерина“, подсетила је, између осталог, Ива Игњатовић, која је и чланица ансамбла Балета Народног позоришта.

Говорећи о Вишњиној блиставој каријери, истакла је да је за свој уметнички рад добила бројне награде и признања, међу којима посебно место заузимају Награда за животно дело, Признање за врхунски допринос националној култури, Плакета Народног позоришта...

„Завршићемо речима Вишње Ђорђевић да сваку представу треба играти као да је премијера, да је сваки гледалац важан и да му треба дати најбоље од себе, најбоље од уметности... Вишња је себе дала, зато ће њено име остати златним словима уписано како у балетску уметност, тако и у историју Удружења балетских уметника Србије. Зато, драга Вишња, нека ти је вечна слава и хвала“, поручила је Ива Игњатовић.

Вишња Ђорђевић је рођена 1938. године у Панчеву.
Средњу балетску школу "Лујо Давичо", завршила је у Београду у класи педагога Симе Лакетића и Соње Ланкау.
У Балету Народног позоришта у Београду од 1956. године најпре је играла мање солистичке, а затим и главне улоге.

Веома запажене креације у класичном репертоару, остварила је у Лабудовом језеру, Жизели, Зачараној лепотици, Шчелкунчику, Бахчисарајској фонтани, Спиритуелс, Блудни син, Ондина, Абраксас, Ана Карењина; у домаћим делима Охридска легенда, Човек пред огледалом, Напуштене, Кинеска прича, Катарина Измаилова 77...

Са балетом Народног позоришта, гостовала је на позорницама Европе и Азије, а посебне успехе је постигла у Барселони, Техерану, Единбургу и Лозани. Самостално је наступила у Напуљу, Паризу (у трупи Милорада Мишковића) и на Куби (као представник југословенског балета на прослави сребрног јубилеја на Куби).

Често је играла у телевизијским балетима (више од 200 емисија, од којих је једна њој посвећена).
После активног бављења балетом, преносила је кореографије Димитрија Парлића: Копелију у Приштини и Сплиту, Жар птицу и Петрушку у Сплиту.

Успешно је радила у Хрватском народном казалишту у Сплиту као уметнички директор балетског ансамбла. У истом театру, поставила је балетске делове у операма Моћ судбине и Бал под маскама, драмама Платонов и Опера за три гроша.
Такође је била кореограф у балетима: Отело, рубац, Дездемона... и Какофонија. Кореографисала је краће играчке секвенце у емисијама на Телевизији Београд.

У периоду од 2001. до 2005. године била је директор Балета Народног позоришта у Београду..
Датум комеморације у Националном театру биће наканадно саопштен.
М.Б.

Прочитајте још вести