Vesti

Ispraćaj za kremaciju posmrtnih ostataka čuvene srpske primabalerine, koreografa i nekadašnje direktorke Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Višnje Đorđević obavljen je u ponedeljak 2. oktobra na Novom groblju u Beogradu.

Pored kovčega prekrivenog cvećem, uz nežne zvuke muzike Sergeja Prokofjeva iz „Romea i Julije“, poslednju počast priznatoj umetnici, koja je preminula 28. septembra u 79. godini u Beogradu, odali su brojni umetnici, kolege i prijatelji među kojima su bili upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić, nekadašnji prvak Baleta Nacionalnog teatra i koreograf Vladimir Logunov, poznati srpski kompozitor i dirigent Vojkan Borisavljević, baletska umetnica Sonja Lapatanov...

Posle opela, koje je služio starešina hrama Svetog Marka u Beogradu protojerej-stavrofor Trajan Kojić, prisutnima se u ime Udruženja baletskih umetnika Srbije obratila Iva Ignjatović.

„Uvek tanana,  s izrazito dugim rukama i nogama, s pomalo ekscentričnim umetničkim detaljima u vidu velikog šešira i tamnih nočara, Višnja Đorđević je bila jedna od onih za koju su i oni koji je ne poznaju morali da kažu – ona je balerina“, podsetila je, između ostalog, Iva Ignjatović, koja je i članica ansambla Baleta Narodnog pozorišta.

Govoreći o Višnjinoj blistavoj karijeri, istakla je da je za svoj umetnički rad dobila brojne nagrade i priznanja, među kojima posebno mesto zauzimaju Nagrada za životno delo, Priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, Plaketa Narodnog pozorišta...

„Završićemo rečima Višnje Đorđević da svaku predstavu treba igrati kao da je premijera, da je svaki gledalac važan i da mu treba dati najbolje od sebe, najbolje od umetnosti... Višnja je sebe dala, zato će njeno ime ostati zlatnim slovima upisano kako u baletsku umetnost, tako i u istoriju Udruženja baletskih umetnika Srbije. Zato, draga Višnja, neka ti je večna slava i hvala“, poručila je Iva Ignjatović.

Višnja Đorđević je rođena 1938. godine u Pančevu.
Srednju baletsku školu "Lujo Davičo", završila je u Beogradu u klasi pedagoga Sime Laketića i Sonje Lankau.
U Baletu Narodnog pozorišta u Beogradu od 1956. godine najpre je igrala manje solističke, a zatim i glavne uloge.

Veoma zapažene kreacije u klasičnom repertoaru, ostvarila je u Labudovom jezeru, Žizeli, Začaranoj lepotici, Ščelkunčiku, Bahčisarajskoj fontani, Spirituels, Bludni sin, Ondina, Abraksas, Ana Karenjina; u domaćim delima Ohridska legenda, Čovek pred ogledalom, Napuštene, Kineska priča, Katarina Izmailova 77...

Sa baletom Narodnog pozorišta, gostovala je na pozornicama Evrope i Azije, a posebne uspehe je postigla u Barseloni, Teheranu, Edinburgu i Lozani. Samostalno je nastupila u Napulju, Parizu (u trupi Milorada Miškovića) i na Kubi (kao predstavnik jugoslovenskog baleta na proslavi srebrnog jubileja na Kubi).

Često je igrala u televizijskim baletima (više od 200 emisija, od kojih je jedna njoj posvećena).
Posle aktivnog bavljenja baletom, prenosila je koreografije Dimitrija Parlića: Kopeliju u Prištini i Splitu, Žar pticu i Petrušku u Splitu.

Uspešno je radila u Hrvatskom narodnom kazalištu u Splitu kao umetnički direktor baletskog ansambla. U istom teatru, postavila je baletske delove u operama Moć sudbine i Bal pod maskama, dramama Platonov i Opera za tri groša.
Takođe je bila koreograf u baletima: Otelo, rubac, Dezdemona... i Kakofonija. Koreografisala je kraće igračke sekvence u emisijama na Televiziji Beograd.

U periodu od 2001. do 2005. godine bila je direktor Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu..
Datum komemoracije u Nacionalnom teatru biće nakanadno saopšten.
M.B.