Вести

Сценско читање текста Лејле Kаламујић „Људождерка или како сам убила своју породицу“, биће одржано 19. маја (18,00) у „Радионици“, новом сценском простору Народног позоришта у Београду, у улици Гундулићев венац 50. 

Режија је поверена Ани Kонстантиновић, а у подели су Зорана Бећић Ђорђевић, Лидија Плетл, Љиљана Благојевић, Марија Вицковић, Владан Гајовић, Љубивоје Тадић и Слободан Бештић.

Текст „Људождерка“ Лејле Kаламујић  друго је у низу јавних читања савремених аутора из региона на сцени Радионица Народног позоришта у Београду. 

„Људождерка је драмски текст који покушава проговорити о распаду Југославије и његовим посљедицама на примјеру једне породице. Једина необичност те породице у сретним осамдесетим је смрт младе жене, иза које је остала кћерка, која је и главна протагонистица драме. Упражњено мјесто мајке њени најближи сродници (мајчини и очеви родитељи) покушавају употпунити причом о величини и снази земље у којој живе, и у коју је њена мајка потпуно вјеровала. Тако, несретне деведесете за њу доносе, можемо рећи, другу смрт мајке. Те године доносе и сазнање да је њена породица (цијели њен свијет) заправо необична и по томе што је чине различити етнички идентитети“, каже Лејла Kаламујић.

Према њеним речима, рат ће поделити породицу, самим тим и њену припадност, која се отада па надаље стално креће по рубовима омеђених граница. 

„Смјењују се избјеглиштво у Шид, повратак у ратно Сарајево, потом чести одласци у Бијељину. Покушај проналаска новог идентитета, лијечење на психијатријској клиници… Што је једном пукло, више се никако не да саставити. Све је то изражено у мотиву „људождерства“ које изједа њу саму, и људе око ње. На крају, Људождерка је и кривица у свима нама, која нас прождире, али и спаја у сазнању да смо могли и морали боље,“ сматра ауторка комада.

Бесплатне улазнице могу да се преузму на благајни Народног позоришта у Београду. 

Нови сценски простор „Радионица“, отворен је 23. априла јавним читањем комада Тање Шљивар "Као и све слободне девојке", у режији Иване Вујић.  
М.Б.

Ана Константиновић

Ана Константиновић (1987, Београд) дипломирала је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду, на коме тренутно завршава докторске уметничке студије из исте области. У свом креативном раду фокусира се на стратегије креативног процеса и примену различитих техника и метода рада. Као редитељка радила је на пројектима: Најбоље намере (Бергман), Росмерсхолм (Ибзен), I bei tempi (Аурелиано Делиси), Home (Лидиа Томпсон), Бура (Шекспир), И једна и друга (Иригареј / Ибзен / Радојковић), После игре (ауторски тим / Тенеси Виљамс / Жан Ануј / Васко Попа), Стаклена менажерија (Тенеси Вилијамс), Чекајући Годоа (Бекет) и другима, као и на неколико радио драма, јавних читања и перформанса. Тренутно је ангажована као координаторка едукативних пројеката и радионица у Народном позоришту у Београду.

 

Лејла Каламујић

Лејла Каламујић је књижевница из Сарајева. Рођена 16.08.1980. године. Завршила je студијe филозофије и социологије на Универзитету у Сарајеву. Ауторка je две збирке прича: Анатомија осмијеха и Зовите ме Естебан, као и драмског текста Људождерка, или како сам убила своју породицу. Текст је био у ужем избору међународног конкурса за савремени ангажовани драмски текст Хартефакт фондације из Београда. Након тога, драма је преведена на немачки и француски језик, а делови драме су јавно читани у DeutschesTheater Berlin у оквиру програма Ostwärts.  Кратке приче и књижевне осврте објављује у часописима, на Интернет порталима на простору бивше Југославије. Приче су јој превођене на неколико страних језика.