Тања Шљивар

Тања Шљивар рођена је у Бањалуци, СФРЈ, 1988. године. Драматургију на Факултету драмских уметности у Београду дипломирала је 2011. године као студенткиња генерације. 

Има и две мастер дипломе - из драматургије на ФДУ у Београду (2013) и из Примењених позоршиних студија на Универзитету Justus Liebig  у Гисену, Немачка (2017). 

Одмах након дипломирања добила је награду Борислав Михајловић Михиз, за дотадашње укупно драмско стваралаштво, чиме је постала најмлађа добитница ове награде. 

Њена прва драма „Пошто је паштета“ успешно је играна током неколико сезона (2012-2014) у београдском Атељеу 212, у режији Снежане Тришић. 

Са другом драмом „Гребање или Kако се убила моја бака“ у извођењу Босанског народног позоришта из Зенице (2012) у режији Селме Спахић, освојила је бројне награде: Слободан Селенић за најбољу дипломску драму на ФДУ, Петар Kочић за најбољу драму на бањалучком Театар Фесту, награду Миодраг Жалица на Фестивалу БиХ драме у Зеници. Овај текст постављен је још неколико пута у омладинским позориштима (Kрагујевац, Мркоњић Град), и сценски читан на неколико језика(албаснки, немачки, српскохрватски пољски) на различитим интернационалним фестивалима и сценама. 

За њену трећу драму „Ми смо они на које су нас родитељи упозоравали“, такође у извођењу БНП-а из Зенице и у режији Мирјане Kарановић, 2016. године добила је најзначајнију награду за драмско писање у Србији - Стеријину награду на фестивалу Стеријино позорје, као и награду Миодраг Жалица. Представа је гостовала на преко 10 интернационалних фестивала (између осталог и у позоришту Schlachthaus у Берну, у Швајцарској). Исти текст је 2017. године позван на престижну Stückemarkt секцију фестивала Theatertreffen у Берлину где је представљен у форми сценског читања на енглеском језику, те је у јуну 2018. постављен у позоришту Schauspiel Stuttgart на немачком језику у режији Петера Саниа. 

Драма „Али град ме је штитио" сценски је читана на каталонском језику, на фестивалу Драматургија кризе, у Барселони, а праизведена је у Народном позоришту у Ужицу у децембру 2018, у режији Бојана Ђорђева. 

Са драмом „Kао и све слободне дјевојке“ Шљивар је била номинована за једну од најзначајнијих награда за развој новог драмског текста на немачком говорном подручју - Retzhofer Dramapreis. Драма је праизведена у позоришту Deutsches Theater у Берлину, у априлу 2018. године, на немачком језику (режија Саломе Дастмали), а такође је награђена на фестивалу MESS у Сарајеву, први пут додељеном MESS маркет наградом за копродукцију, те чека домаћу прву изведбу. 

„Режим љубави“, последња је целовечерња драма, коју је Тањи Шљивар наручио Атеље 212, и која је у истом позоришту праизведена у априлу 2018 у режији Бојана Ђорђева. 

Ауторка је и текста за један од сегмената омнибус представе „Ich, Europa“ која се у актуелној сезони игра у позоришту Schauspiel Dortmund. 

Осим за позориште, Шљивар пише и објављује и радио драме, театролошке текстове, кратке приче, кратке изведбене текстове и сценарија за филмове (са Милицом Томовић сценарио за њен целовечерњи дебитатнски филм „Kелти“, који почиње да се снима почетком 2019.године) те ради и као драматуршкиња на плесним и позоришним представама. 

Драме су јој преведене на више од десет језика и објављене у преко двадесет различитих позоришних и књижевних часописа, публикација, самосталних књига, и антологија. 

Била је гошћа књижевних резиденција Museums Quartier у Бечу, IHAG у Грацу и Prishtina has no river у Приштини, а за 2019. годину добила је и резиденцију Reading Balkans у Сплиту, те Kultur Kontakt у Бечу. 

Учесница је бројних радионица, књижевних вечери, позоришних и књижевних фестивала, а њен рад је кроз сценска читања, гостовања, ауторске вечери и изведбе, представљен у бројним европским земљама, као и у Сједињеним Америчким Државама .