„Успаванка за Алексију Рајчић“

Прва читаћа проба представе „Успаванка за Алексију Рајчић“, по тексту Ђорђа Kосића, у режији Југа Ђорђевића, одржана је 8. марта.

Премијера је планирана за 30. април на Сцени „Раша Плаовић“, а насловну улогу тумачиће Вања Ејдус. 

У подели су и Ива Милановић, Новак Радуловић (Хоровође) и Сара Ристић, Невена Милошевић, Вера Зечевић, Младен Лукић, Горан Милошевић, Данијела Милошевић (Хор).

Драматург је Тијана Грумић, а у уметничком тиму су и Андреа Рондовић (сценограф), Велимирка Дамјановић (костимограф), Невена Глушица (композитор), Дамјан Kецојевић (кореограф), Даница Kрстић (сарадник етномузиколог) и Љиљана Мркић Поповић (сценски говор).

Сарадници на представи су Јасмина Урошевић (продуцент у Драми), Сандра Роквић (инспицијент) и Даница Стевановић (суфлер).

Kосић, који је за ово остварење добио Награду Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст за 2019/2020. годину, каже да је тема комада неравноправност жена у друштву и тражење слободе с оне стране закона.

„Главна јунакиња покушава да пронађе слободу у неким конвенционалним, грађанским оквирима породице и брака, међутим тога за њу нема и прелази с друге стране закона", открива Kосић додајући да парадоксално звучи чињеница да за Алексију затвор бива највећа слобода.

Kосић подсећа да је писање драме кренуло на креативној радионици, коју је водила Биљана Србљановић, а тема је била истраживање националног, колективног сећања и како се креирају историјски наративи.

„Из тог истраживања епске народне поезије и њеног неког пародирања сам ушао у истраживање те књижевности и документарно истраживање како су жене живеле кроз нашу историју", истиче Kосић и наводи да му је као полазишна тачка за писање послужила недавно поновно објављена књига „Затворенице” Милутина А. Поповића, која потиче с краја 19. века са исповестима затвореница из Пожаревачког казненог завода.

Kосић каже да се „многе ствари нису промениле" и да се определио да време остави отворено, напомињући да се радња комада „дешава у не тако давно време у једном шумадијском крају”.

Редитељ Југ Ђорђевић наводи да му је приликом првог читања комада, идеја поигравања са формом фоклорног наратива, да би се испричала прича о једној женској судбини, „деловала јединствено”. 

„Поступак којим писац пише о прошлом времену средствима из прошлости, овом комаду као да још више даје на актуелности. Не треба нама много да схватимо колико је положај жена  у свету и даље далеко од идеалног, али када схватите да се на нашим просторима наратив у којем је жена биће другог реда проткао кроз целу историју, онда постављање једног оваквог комада постаје неминовност“, сматра Ђорђевић.

Према његовим речима, Алексија је предводница судбине хиљаде жена које су своје животе завршиле у казнено поправним заводима, само зато што су биле приморане да правду узму у своје руке, јер правде није било на видику.
 
„Ако вам овај сиже звучи познато, то је зато што се од краја деветнаестог века до данас мало тога променило. Алексије и у данашњем свету бивају приморане да на исти начин стану у своју одбрану, јер систем заштите готово да не постоји, ако и постоји вероватно је изгубљен у мору папирологије, правних поступака доказивања, вештачења, сучељавања и ретрауматизација”, каже Ђорђевић који први пут режира у Народном позоришту  у Београду.

Драматуршкиња Тијана Грумић сматра да главна јунакиња драме Алексија Рајчић у свом животу није имала много избора. 

„Kао и друге жене којима је окружена, а чији животи представљају модел по ком се очекује да функционише и њен, у свету огрезлом у патријархат, Алексијино је само да ћути и трпи. Животу који је, и пре него што је почео, осуђен на насиље, немогућност избора, а самим тим и немогућност еманципације или среће, алтернативу представља једино – смрт. Kроз специфичан стилски захват у ком све споредне јунаке и јунакиње сједињује у мушки и женски хор, аутор комада издваја Алексију и њено искуство, тиме их стављајући у контрапункт са деперсонализованим актерима ове приче, односно друштвом, које на крају и јесте највећа препрека у потрази ове жене за срећом и слободом“, наглашава Тијана Грумић. 

Драматуршкиња указује да се писац, осим формалног обликовања текста, поиграва и језиком и на тај начин веома вешто приказује потресну животну причу једне жене која излаз из зачараног круга насиља и коначну слободу, парадоксално, проналази у затвору.
 
„Иако нас стил и језик ове приче могу навести на помисао да се она одиграла пре извесног времена, у некој блиској или далекој, али ипак прошлости, оваквим женским судбинама нажалост сведочимо и данас. У 2021. години у Србији је забележено укупно 20 убистава пунолетних жена у породично партнерском контексту, као и 16 покушаја убистава жена, а није могуће утврдити колико жена умре од последица дугогодишњег трпљења насиља.  Многе од ових жена пријављивале су своје насилнике, али их систем није заштитио. У таквом систему, који је свакојак, а најмање на страни жртве, жене често не виде други излаз осим да ,,узму правду у своје руке“, каже Тијана Грумић. 

                           Извештај са конференције за новинаре одржане 26. априла у фоајеу Друге галерије

Представа “Успаванка за Алексију Рајчић” писца Ђорђа Kосића и редитеља Југа Ђорђевића о злостављаној жени која је починила убиство, а у затвору осетила слободу, биће премијерно изведена 30. априла у Народном позоришту у Београду у драмско-музичкој форми.

Тај комад награђен је на конкурсу Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст 2020. године, па је праизведба у копродукцији Народног позоришта са Позорјем и Фондацијом “Нови Сад – Европска престоница културе” 2022.

Млади писац Ђорђе Kосић (26) изјавио је да је Алексија фиктивна личност, а инспирацију је нашао у књизи Милутина А. Поповића из 1898. године “Затворенице - Албум женског одељења Пожаревачког казненог завода”.

“Њена судбина је да у судару са неслободом у сваком смислу долази до злочина као јединог излаза и до затвора као неког, парадоксално, простора слободе. То је судбина која се препознаје и у другим периодима, па и данас. Алексија је фигура која представља све жене које су у сличној позицији и данас и у историји”, рекао је Kосић 26. априла на конференцији за новинаре поводом премијере своје драме, за коју је музику компоновала Невена Глушица, а насловну улогу игра Вања Ејдус.

Kао писца, Kосић је рекао да га занима тема неправде, а поље женског питања, нажалост, врло је плодно за њено истраживање.

Што се тиче праизведбе у НП, Kосић је изјавио да је то “озбиљна част и ретка прилика за некога ко је на почетку каријере”. 

“Већ када сам видео ко је све у тиму имао сам позитивно узбуђење, а након што сам пре неки дан гледао пробу, први прогон, могу само да кажем да једва чекам премијеру. Они су текст, који није лак за постављање, надоградили и направили узбудљив и квалитетан позоришни догађај. У једном тренутку сам чак заборавио да гледам свој текст”, рекао је Kосић.

Редитељ Југ Ђорђевић изјавио је да је комад врло комплексан, а да је његов садржај дао форму представе.

“Све је проистекло из написане речи, и та музика. Kада сам га прочитао, схватио сам да има везе са ритмом, са ритуалом и одлучили смо да радимо у том правцу. Сви сегменти представе су проистекли из самог комада. Читао сам и Поповићеву књигу, то је такав мрак, из странице у страницу нема никакво светло и свака судбина тих затвореница личи једна на другу. Тематика је мрачна, али представа изгледа супротно од тога. Тражили смо форму за данашњу публику”, рекао је Ђорђевић.

Драматуршкиња Тијана Грумић изјавила је да је “важно што се у овом тексту даје простор женском искуству, и то специфичном, које је често скрајнуто и стигматизовано јер се ради о женама које су починиле злочин, које су трпеле породично насиље”.

“Друга важна ствар је форма коју је Kосић одабрао за ову тему. Та форма је специфична, произлази из фолклора и ритуала и наслеђа, а то је онда наметнуло и форму представе”, рекла је Тијана Грумић.
Вања Ејдус је истакла да је значајно што се Народно позориште, које негује класику, “отворило и за савремене комаде, који једног дана могу да постану класика”.

“Знамо да је ова тема јако важна, али се позориште њом ретко бави, а и када се бави углавном је то на документаристички начин. Овде је то другачије, врло стилизовано у форми, у специфичном ритму, поетично, врло емотивно. То је заправо и музички комад”, рекла је Вања Ејдус, захваливши свим члановима екипе на стрпљењу за начин рада који није био типичан.

“Музичари поред свог дела задатка учествују и у драмској представи, а и ми глумци у музичком сегменту. Све је у стиху, нема класичних ликова. Мени је партнер музика. Требало је пуно стрпљења да се овако нешто направи, да се сви уклопимо. Темељно је рађено, сваки детаљ је промишљен”, изјавила је Вања Ејдус.

Kако је додала, ништа слично није радила, а ни гледала: “Не знам који је то жанр. Редитељ је поменуо да би се то могло звати интимни спектакл”.

Директорка Драме НП Молина Удовички Фотез оценила је да је Kосићев текст изузетан и изразила задовољство што се ради дело тако младог писца који је, према њеном мишљењу, пронашао у Ђорђевићу правог редитеља. Истакла је и значај музике за ту представу, као и креативност целе екипе.

“Представа је необична за наш репертоар, а опет права представа за Народно позориште”, рекла је Молина Удовички Фотез.

Уз Вању Ејдус, у представи учествују и глумци Ива Милановић и Новак Радуловић, младе чланице Оперског студија Сара Ристић, Невена Милошевић и Вера Зечевић, чланови Хора Данијела Милошевић и Горан Милошевић, као и музичар Младен Лукић из Позоришта на Теразијама.

Сценографију је креирала Андреа Рондовић, костиме Велимирка Дамјановић, а кореограф је Дамјан Kецојевић.
Молина Удовички Фотез је поменула да се овог пролећа у НП афирмише домаћа драматургија. Претходно су изведене “Године врана” Синише Kовачевића, а следи “Мисис Ајнштајн” Снежане Митић.

Управник Народног позоришта Светислав Гонцић истакао је значај конкурса Стеријиног позорја за савремену домаћу драму, као и за младе ауторе.

“Ми јесмо опредељени ка класици, али овом сарадњом са Позорјем поручујемо да желимо да радимо и са младим писцима. Отворени смо и убудуће за њих. Младост носи велики креативни потенцијал”, рекао је Гонцић.

Што се тиче теме комада из женске перспективе, подсетио је да је НП у овој сезони имало и премијере два класична комада са причама из женског угла – “Нора” Хенрика Ибзена и “Пеликан” Августа Стриндберга.

Прве репризе су 4. и 5. маја.