ИЗЛОЖБА "АЛЕКСАНДАР БУГАРСКИ - НЕИМАР ПО МЕРИ КРАЉА", 07. 06. У МУЗЕЈУ НП У ОКВИРУ "НОЋИ МУЗЕЈА"
27 мај 2014
У оквиру манифестације "Ноћ музеја", у суботу 7. јуна, у Музеју Народног позоришта у Београду биће отворена изложба "Александар Бугарски - неимар по мери краља".
Ауторка поставке o животу и раду Бугарског, архитекте зграде Народног позоришта у Београду и зграда старог Београда, је историчар уметности Марија Кузминац.
Бугарски (1835 —1891), типичан представник историјских стилова од ренесансе до неокласицизма, био је најзначајнији архитекта свога времена у Србији.
Изложба ће бити отворена до октобра.
М.Б.
Више о "Ноћи музеја" можете сазнати ОВДЕ
Алек сан дар Бу гар ски
1835. Ро ђен у не ка да шњем Епер је су у Ма ђар ској, да на шњем Пре ше ву у Ис точ ној Сло вач кој. По ти че из ин же њер ске по ро ди це и сма тра се јед ним од пр вих шко ло ва них ар хи те ка та у Ср би ји. Ње гов отац, Јо ван Бу гар ски (1804–1865), по ре клом из се ла До брин ци у Сре му, био је це ње ни ин же њер, мер ник и кар то граф, шко ло ван на Пре шев ском ли це ју и Пе штан ском уни вер зи те ту. Алек сан дар Бу гар ски је био тре ће де те у по ро ди ци и као млад је по чео да по ка зу је ин те ре со ва ње за гра ди тељ ство.
1840. За јед но са оцем се се ли из Пе ште у Ср би ју.
1842. Отац Јо ван је због про ме не по ли тич ког ре жи ма про те ран из Бе о гра да и по ро ди ца се се ли у Но ви Сад, где је до био слу жбу.
1842 – 1866. Ту је Алек сан дар Бу гар ски за вр шио основ ну и сред њу шко лу, на кон че га од ла зи на Уни вер зи тет у Пе шту где за вр ша ва сту ди је и про јек ту је Дом за умо бол на ли ца. У Бу ди му ра ди на из град њи лет њи ко ва ца, а у Аустри ји ра ди на про јек ти ма стам бе них и уго сти тељ ских обје ка та као што је Хо тел Ба у ер у Ишлу и Верт хај мо ва рад нич ка ку ћа у Бе чу.
1867. Алек сан дар Бу гар ски се вра ћа у Ср би ју као оформ љен мла ди ар хи тек та. Сма тра се јед ним од пр вих шко ло ва них ар хи те ка та у Ср би ји и пи о ни ром ака де ми зма.
1869. На кон што се про сла вио пр вим зна чај ним оства ре њем 1869. го ди не, згра дом На род ног по зо ри шта, иза бран је за чла на Умет нич ког од бо ра Срп ског уче ног дру штва и по стао ин же њер под уго во ром у Ми ни стар ству гра ђе ви на.
1878. На пре ду је у ин же ње ра пр ве кла се Ми ни стар ства гра ђе ви на.
1882. Осни ва Ар хи тек тон ско оде ле ње Ми ни стар ства гра ђе ви на.
1884. За вр ша ва са из град њом Ста рог дво ра.
1886. Ње гов опус већ бро ји 126 јав них и при ват них згра да у Бе о гра ду, од ко јих је два на ест би ло у Кнез Ми ха и ло вој ули ци.
1889. Због ве ли ких за слу га у обла сти ар хи тек ту ре од ли ко ван је Ор де ном Све тог Са ве.
1890. Пен зи о ни сан као ин спек тор Ар хи тек тон ског оде ле ња Ми ни стар ства гра ђе ви на.
1891. Умро. Са хра њен је 12. ав гу ста 1891. го ди не на Но вом гро бљу на пар це ли 27, гроб ном ме сту 157. Са хра ни ла га је су пру га Ма ри ја са де цом. Ње го во гроб но ме сто је пре ко па но 1920, ка да је за по че ла ре кон струк ци ја пар це ле 27.
Ра дио је и у дру гим гра до ви ма Ср би је: у Сме де ре ву је из гра дио Сре ско на чел ство (да на шњу Скуп шти ну гра да) као и Над гроб ну ка пе лу сме де рев ског до бро тво ра Ди на Ман чи ћа на Ста ром гро бљу, ура дио је про је кат за Шко лу „Све то зар Мар ко вић“ у Но вом Са ду, као и план за до град њу Гим на зи је у Не го ти ну; про јек то вао је цр кве у Не го ти ну, Жлни, Ло зни ци, Мо рав ској и Ри то пе ку, а кон сул то ван је и при ли ком ре ста у ра ци је Ла за ри це.
