IZLOŽBA "ALEKSANDAR BUGARSKI - NEIMAR PO MERI KRALjA", 07. 06. U MUZEJU NP U OKVIRU "NOĆI MUZEJA"
27 maj 2014
U okviru manifestacije "Noć muzeja", u subotu 7. juna, u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu biće otvorena izložba "Aleksandar Bugarski - neimar po meri kralja".
Autorka postavke o životu i radu Bugarskog, arhitekte zgrade Narodnog pozorišta u Beogradu i zgrada starog Beograda, je istoričar umetnosti Marija Kuzminac.
Bugarski (1835 —1891), tipičan predstavnik istorijskih stilova od renesanse do neoklasicizma, bio je najznačajniji arhitekta svoga vremena u Srbiji.
Izložba će biti otvorena do oktobra.
M.B.
Više o "Noći muzeja" možete saznati OVDE
Alek san dar Bu gar ski
1835. Ro đen u ne ka da šnjem Eper je su u Ma đar skoj, da na šnjem Pre še vu u Is toč noj Slo vač koj. Po ti če iz in že njer ske po ro di ce i sma tra se jed nim od pr vih ško lo va nih ar hi te ka ta u Sr bi ji. Nje gov otac, Jo van Bu gar ski (1804–1865), po re klom iz se la Do brin ci u Sre mu, bio je ce nje ni in že njer, mer nik i kar to graf, ško lo van na Pre šev skom li ce ju i Pe štan skom uni ver zi te tu. Alek san dar Bu gar ski je bio tre će de te u po ro di ci i kao mlad je po čeo da po ka zu je in te re so va nje za gra di telj stvo.
1840. Za jed no sa ocem se se li iz Pe šte u Sr bi ju.
1842. Otac Jo van je zbog pro me ne po li tič kog re ži ma pro te ran iz Be o gra da i po ro di ca se se li u No vi Sad, gde je do bio slu žbu.
1842 – 1866. Tu je Alek san dar Bu gar ski za vr šio osnov nu i sred nju ško lu, na kon če ga od la zi na Uni ver zi tet u Pe štu gde za vr ša va stu di je i pro jek tu je Dom za umo bol na li ca. U Bu di mu ra di na iz grad nji let nji ko va ca, a u Austri ji ra di na pro jek ti ma stam be nih i ugo sti telj skih obje ka ta kao što je Ho tel Ba u er u Išlu i Vert haj mo va rad nič ka ku ća u Be ču.
1867. Alek san dar Bu gar ski se vra ća u Sr bi ju kao oform ljen mla di ar hi tek ta. Sma tra se jed nim od pr vih ško lo va nih ar hi te ka ta u Sr bi ji i pi o ni rom aka de mi zma.
1869. Na kon što se pro sla vio pr vim zna čaj nim ostva re njem 1869. go di ne, zgra dom Na rod nog po zo ri šta, iza bran je za čla na Umet nič kog od bo ra Srp skog uče nog dru štva i po stao in že njer pod ugo vo rom u Mi ni star stvu gra đe vi na.
1878. Na pre du je u in že nje ra pr ve kla se Mi ni star stva gra đe vi na.
1882. Osni va Ar hi tek ton sko ode le nje Mi ni star stva gra đe vi na.
1884. Za vr ša va sa iz grad njom Sta rog dvo ra.
1886. Nje gov opus već bro ji 126 jav nih i pri vat nih zgra da u Be o gra du, od ko jih je dva na est bi lo u Knez Mi ha i lo voj uli ci.
1889. Zbog ve li kih za slu ga u obla sti ar hi tek tu re od li ko van je Or de nom Sve tog Sa ve.
1890. Pen zi o ni san kao in spek tor Ar hi tek ton skog ode le nja Mi ni star stva gra đe vi na.
1891. Umro. Sa hra njen je 12. av gu sta 1891. go di ne na No vom gro blju na par ce li 27, grob nom me stu 157. Sa hra ni la ga je su pru ga Ma ri ja sa de com. Nje go vo grob no me sto je pre ko pa no 1920, ka da je za po če la re kon struk ci ja par ce le 27.
Ra dio je i u dru gim gra do vi ma Sr bi je: u Sme de re vu je iz gra dio Sre sko na čel stvo (da na šnju Skup šti nu gra da) kao i Nad grob nu ka pe lu sme de rev skog do bro tvo ra Di na Man či ća na Sta rom gro blju, ura dio je pro je kat za Ško lu „Sve to zar Mar ko vić“ u No vom Sa du, kao i plan za do grad nju Gim na zi je u Ne go ti nu; pro jek to vao je cr kve u Ne go ti nu, Žlni, Lo zni ci, Mo rav skoj i Ri to pe ku, a kon sul to van je i pri li kom re sta u ra ci je La za ri ce.
