Вести

Церемонију уручења на Великој сцени Народног позоришта у Београду реализовале су "Вечерње новости" које су пре 26 година утемељиле ову књижевну награду коју додељује Велики жири у коме су ове године учествовала 54 истакнута књижевна критичара, теоретичара и књижевна историчара.
Ово је трећи пут како награду деле две књиге, али први пут да се ово престижно признање уручује за једну песничку књигу и један роман. Награда се састоји од плакете-рељефа са ликом Меше Селимовића, Повеље и новчаног износа од 300.000 динара.
О роману "Ми избрисани" говорио је проф. др Петар Пијановић, један од оних који су дали свој глас Владушићевом делу. Он је констатовао да се "у прошлогодишњој прозној продукцији награђени роман издваја самосвојношћу, односно начином на који аутор гради слику модерног света и како види његову могућу судбину, а слика и судбина углавном су у знаку негативне утопије коју увелико већ живи, хакслијевски речено, нови врли свет".
Владушић је у беседи насловљеној "Селимовићевим трагом" тражио одговор на питање у чему је Селимовићев траг у његовом роману "Ми избрисани".
Цитирајући неке кључне монологе из Мешиног романа "Дервиш и смрт " Владушић истице да је "његов роман настао на тој традицији, у овом времену, за будуће време".
О делу другог добитника награде "Меша Селимовић" Ивана Негришорца "Камена чтенија", беседио је проф. др Александар Јовановић. који је ову песничку збирку назвао "књигом културног и духовног патриотизма".
"Нова Негришорчева књига, са новим просторима и тематиком, снажно се наслонила на претходне две, са којима чини својеврсну трилогију: на "Светилник", у којем се ходочасти до Хиландара, најдоњег темеља српске духовности и културе, и на "Потајник", у којем онај који пева силази у своје детињство, а заправо у наш деветнаести век који је ударио темеље српској држави и култури, да би потом био потиснут и заборављен", истакао је Јовановић.
Захваљујући се на награди, Негришорац је прво евоцирао студентске успомене на једину прилику када је срео уживо Селимовићана промоцији његовог дела "Острво" и тада му се урезало у сећање његово лице које му је отркило сда је "да је сваку од оних реченица из његових романа, реченица које сам живо памтио, он дебело, својим животом, платио".