Вести

Поводом 22. новембра, Дана Народног позоришта, министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић отворио је адаптирану Сцену “Раша Плаовић”.

На свечаности одржаној у холу сцене, Марковић је, између осталог, казао да, како већ 143. године постоји потреба за Народним позориштем, тако је, један дуг временски период, постојала потреба и за реконструкцијом ове сцене.
Он је изразио задовољство њеним новим изгледом, а посебно је апострофирао визуру гледалишта која сада омогућава нормалан однос између извођача на сцени и публике у сали.
Директорка Драме Молина Удовички Фотез захвалила се свима који су на било који начин, са најмањим или са највећим напором, учествовали у адаптацији ове, како је рекла, удобне и лепе сцене.
Она се посебно захвалила управнику Божидару Ђуровићу и директору Технике Малиши Ђурашиновићу који су заиста, према њеним речима, учинили посебан напор да ова сцена буде оваква каква јесте.
Ђуровић је казао да Сцена „Раша Плаовић“ не би била тако лепа, да није било неких људи који су веома заслужни за њен садашњи изглед.
- У име Народног позоришта, захваљујем се архитекти Слободану Дрињаковићу и његовом колеги Николи Ценићу, јер су доброчинитељски, како само они знају, урадили идејно решење ове сцене. Наравно, велико хвала и Саобраћајном институту ЦИП, који је урадио главни пројект и који је, већ годину и по дана, такође донаторски, уз Народно позориште. Хвала свима, а посебно држави и Министарству културе, без чије помоћи не би могли да завршимо овај посао – рекао је Ђуровић.
После нешто више од месец дана интензивног рада, Национални театар добио је савремено опремљену сцену урађену по врхунским стандардима и у чијим благодетима неће уживати само глумци, него и љубитељи театра који ће имати бољи, свеобухватнији и, у сваком случају, прилагођенији поглед светлима позорнице.
Подсећања ради, адаптација је почела 7. октобра, а пре тога, у оквиру припремних радова, демонтирано је мобилно монтажно-демонтажно гледалиште са 171 местом за седење и 110 фиксних столица. Уз сагласност Министарства културе, информисања и информационог друштва, Управа Народног позоришта одлучила је да поменута седишта, чија вредност износи милион динара, поклони ромском Театру „Суно е Рроменго“ из Нових Карловаца.  
У односу на претходну, потпуно нефункционалну, сцену, нова је, поред тога што је потпуно осавремењена, и много безбеднија јер је, између осталог, опремљена у складу са врхунским стандардима противпожарне заштите. Такође, веома је значајно напоменути да је она доступна и особама са инвалидитетом, као и да ће програме на њој ускоро моћи да прате и особе са оштећеним слухом, те слепа и слабовида лица.
Наиме, уградњом индукционог система за амплификацију говора, људима са оштећеним слухом биће омогућено да директно у слушни апарат, без сметњи, примају дешавања са бине. Са друге стране, опрема за аудиодескрипцију омогућава слепим и слабовидим особама да уз помоћ симултаног превода прате позоришну представу уз бежичне слушалице. Уређај, чији сигнал емитовања не омета остале уређаје, функционише на инфрацрвеном двоканалном принципу. Аудио сигнал каналом један долази у давач из собе видеомонтаже од особе која концизно објашњава дешавања на бини, док другим каналом пролази звук са бине који већ постоји у аудио режији. На тај начин, слепа и слабовида лица имају комплетну звучну информацију о томе шта се дешава на сцени.
Сала, са укупно 295 седишта, има повећан комодитет, док је визура гледалишта, на којој више нема такозваних „слепих места“, знатно побољшана. Галерије, које су спојене са централним балконом, добиле су закошење у односу на бински простор, а сама бина, у вертикалном смислу, биће покретљива. Подигнута је на висину од једног метра, а уз употребу механичких противкаблова имаће могућност да се, према захтевима представе, подешава на пет висина – 20, 40, 60, 80 цм и 1 м.
Радомир Раша Плаовић, по коме сцена носи име од 7. марта 1999. године, био је велики позоришни глумац, а у своју уметничку биографију уписао је и неколико филмова.
Рођен је у Убу 1899. године. На сцени Народног позоришта дебитовао је у улози Првог момка у Драгашевићевом комаду „Хајдук Вељко”, а стални члан  Куће постаје 1922. године. Важио је за изванредно обдареног глумца, једног од најистакнутијих домаћих позоришних уметника који је снажно утицао на развој театра у Србији.
Првак Драме и редитељ, представама је приступао с дубоким емоционалним, психолошким и интелектуалним понирањем у ликове које је играо. У његове најважније улоге убрајају се Хамлет, Антонио у „Јулију Цезару”, Јаго у „Отелу”, Хенрик ИВ, Леоне у „Господи Глембајевима”, Митке у „Коштани”...
Предавао је на Позоришној академији. Објавио је више драма, као и неколико књига посвећених глуми, режији и рецитовању. Добитник је великог броја највиших признања. Плаовић је преминуо у Београду 1977. године.
М.Б.