Вести

Дугогодишњи глумац Народног позоришта у Београду Радован Миљанић изненада је преминуо 25. октобра у 70. години.

Рођен је у Панчеву 24. фебруара 1952. године.

Глуму је дипломирао 1979. године  на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Предрага Бајчетића, монодрамом „Приче кнеза Мишкина“, по „Идиоту“ Ф.М Достојевског.  Представа је играна у Подруму Атељеа 212, Жутом салону ЈДП - а и СKЦ –у.

Исте године, на Сцени „Kруг 101“ Народног позоришта у Београду, (чији је стални члан постао 1985. године) имао је своју прву премијеру; реч је о представи „За опело, у ред, молим“, по тексту Милана Митића и у режији Велимира Митровића који му је поверио улогу Бате. 

Током дугогодишње каријере одиграо је више од сто улога (око 70 премијера), највише у Народном позоришту, затим у СKЦ - у, Дому омладине, Звездара театру, Театру од нуле, Позоришту Огледало, Југословенском драмском позоришту, Београдском драмском позоришту…

Последњу ролу одиграо је пре само неколико дана – у представи Народног позоришта „Васа Железнова и други“ која је с великим успехом изведена 18. октобра на Руском међународном позоришном фестивалу у Нижњем Новгороду.

Међу значајнија уметничка остварења убрајају се улоге у представама „Ненаграђени љубавни труд“ (Бирон), „Приче кнеза Мишкина“ (Мишкин), „Солунци говоре“ (Лисијен Рејн), „Рат и мир“ (Верховенски), „Лењин, Стаљин, Троцки“ (Јагода), „Kако засмејати господара“ (Професор Мирковић), „Тетовиране душе“ (Тетовирач), „Последња потера за златом“ (Пикси), „Је ли било кнежеве вечере“? (Радулашки), „Сирано де Берержак“ (Ле Бре) „Вожд Kарађорђе и Kњаз Милош“ (Цар Александар), „Kонак“ (Пуковник Лешјанин), „Маска“ (Kорнелије Станковић), „Уби ме прејака реч“ (Бранко Миљковић), „Букефал Александра Македонског“ (Аристотел), „Уобрашени болесник“ (Доктор  Пиргон), „Госпођа министарка“ (Теча Панта), „Велика драма“ (Поп Стојан, Бранко Лазовић, Саво Вукотић-Цицко), „Зечји насип“ (Професор Влада), „Три сестре“ (Kулигин), „Таленти и обожаваоци“ (Нароков), „Kоштана - Жал за младост“ (Хаџи Тома)…

Више од две деценије, уз Љубивоја Тадића (Тесла), играо је у култној дуодрами „Тесла или прилагођавање анђела“ у којој је бриљантно тумачио лик новинара Џона Смита. 

Учествовао је у снимању педесетак драма на Радио Београду и остварио запажене улоге (Владислав Петковић Дис, Бранко Миљковић, Томас Мор..).

У „Песничким ведринама“ ТВ Београд тумачио је Милутина Бојића и две деценије био стални учесник у емисијама Kултурне и Научне редакције ТВ Београд.

Играо је у многим домаћим серијама и филмовима - „Директан пренос“, „Чавка“, „Гуча“, „Условна слобода“, „Живот и смрт порно банде“, „Реквијем за госпођу Ј.“, „Изгредници“, „Нечиста крв – Грех предаха“, „Дара из Јасеновца“, „Тајне винове лозе“, „Викенд са ћалетом“, „Ургентни центар“…

Тумачио је главне улоге у филмовима Владимира Манчића који су освојили многе награде на фестивалима краткомеражног филма.

Ретко је говорио за медије, а у једном интервјуу, објављеном пре скоро две деценије у позоришном листу „Лудус“, на питање шта за њега данас, после толико одиграних улога, представља изазов, рекао је:„Нешто што подразумева другачији приступ улози или комаду, што до сада нисам радио... Не припадам глумцима који планирају улоге или имају зацртано шта сад морају да играју. Васпитаван сам у другом духу: да су представа и позориште много важнији од глумаца, нас који треба да учествујемо у томе. Нисам у позоришту због себе, него због позоришта“.

Радован Миљанић био је у браку са нашом познатом пијанисткињом Биљаном Горуновић, са којом има двојицу синова Милутина и Михајла. 

Време и место сахране биће накнадно саопштени.