Свечаним програмом под називом „Горети ватром Аполоновом“, Народно позориште у Београду прославило 151 годину постојања

Народно позориште у Београду прославило је 22. новембра 151 годину постојања свечаним програмом под називом „Горети ватром Аполоновом“, у оквиру којег су додељене традиционалне награде, уз осврт на седам премијера и једну обнову, мноштво признања и гостовања која су обележила претходних годину дана, као и подсећање на историјат куће.

Увод у прославу, у режији Иване Драгутиновић Маричић, према сценарију Браниславе Илић (прикупљање грађе и података помогли: Молина Удовички Фотез, Микојан Безбрадица, Сања Милосављевић, Ана Константиновић, Маја Ћук, Јован Тарбук, Борика Ивић, и Јелица Стевановић-МПУ Србије), почео је сценом из балета „Хазарски речник-ловци на снове“, а потом и причом о томе како је пре век и по, отпочео позоришни живот у новој згради.

Након тога, присутнима се обратила управница Ивана Вујић која је, између осталог, казала:

„Пријатељство је занат најстарији, али истовремено срећна сам што могу да служим стотинама величанствених уметника и хиљадама гледалаца који долазе у Народно позориште. Горети ватром Аполоновом који је бог поезије, уметности и светлости велика је привилегија. У комаду На дну, Максима Горког, лик који се зове Барон стално понавља једну реченицу, која гласи: Имао сам ја златне кочије, златне кочије имао сам ја. Веома често сам размишљала шта је то – да ли су то златне кочије, као богатство, или шта је то? Не, он је говорио – имао сам ја некада у себи светлости, маште, младости, лудости, немогућности, ватре, свега сам имао, горео сам Аполоновом ватром. Сви ови људи овде, који представљају кућу Народног позоришта, а представљају је они који тренутно раде у њој, они који хонорарно раде за њу, они који гледају у њу, они који пролазе поред ње, они који о њој чују, они који о њој мисле лоше, они који о њој мисле добро... сви они су заслужили да горе ватром Аполоновом до краја. До краја се гори и онда је плам велики", казала је госпођа Вујић.

Управница је, потом, скренула пажњу на сјајне успехе које је на разним фестивалима у земљи и иностранству постигао комад „Балкански шпијун“, а говорила је и о успешним извођењима представа које су премијерно изведене у овој години, у Драми, Опери и Балету.

Осврнувши се на период у последњих 12 месеци, откад је на челу Народног позоришта, истакла је да је то за њу најзначајнијих годину дана у њеном, како је нагласила, досадашњем веома кратком животу, додавши да предвиђа да ће живети 126 година.

„То желим и вама, из све снаге. Захваљујем се бескрајно великим уметницима, величанственој публици, сваком појединачном човеку, његовој доброти и његовом ђаволу у њему. Клањам им се. Прошле године сам рекла да сам дошла да служим и ове године обећавам, свима вама, покушаћу колико год могу да служим. Искључиво ме занима служба и служење, друго не“, казала је Ивана Вујић, а потом је упутила питање присутнима да ли желе да гори Аполоновом ватром.

Након потврдног одговора, на принету свећу, коју је донео њен асистент, запалила је на десној руци рукавицу, премазану пиротехничким средствима, и добила снажан аплауз из гледалишта.

"Сада и ја, буквално, горим ватром Аполоновом. Ако до краја горимо, онда ће и наш уметнички пламен бити огроман", поручила је управница Народног позоришта.

У наставку програма, који су водили драмски уметници Небојша Kундачина и Данијела Угреновић, презентован је и подсетник, уз филм који је монтирао Петар Антоновић, о премијерним представама, којих је у претходних годину дана било седам – четири у Драми (Нечиста крв, Јесте ли за безбедност?, Сан летње ноћи – Пројекат Шекспир и Ливада пуна таме), две у Опери (Kоштана, На уранку), као и обнова дечије опере Бастијен и Бастијена, и једна у Балету – Лабудово језеро

Истакнута су и многобројна гостовања у земљи и иностранству, учешћа на више од двадесет фестивала, те велики број добијених награда, како колективних, тако и појединачних.

Такође, било је речи и о наставку сарадње са Kраљевским драмских позориштем „Драматен“ из Стокхолма, гостовању загребачког ХНK-а после 38. година, као и о потписаним Протоколима о сарадњи са Дојчес театром, Народним позориштем у Будимпешти, Опером из Алжира „Булем Бесаи“, Драмом СНГ-а из Љубљане и Опером и Балетом МНТ-а из Скопља.

Минутом ћутања одата је и почаст члановима куће који су преминули између два Дан позоришта – прваку Драме Марку Николићу, солисткињи Балета Оливери Гаврилов Стојиљковић, глумцу у пензији Богољубу Динићу, инспицијенту у пензији Предрагу Перовићу и првацима Опере Николи Митићу и Александру Ђокићу.

Уз подсећање на оснивање Глумачке школе у Народном позоришту, 16. децембра 1869. године, указано је и да је национални театар, од самих почетака, па до данашњих дана, кроз разне програме окупљао младе људе и спроводио различите типове едукације професионалаца. У том смислу, наведено је да је у претходној години, на иницијативу управнице Иване Вујић, а у циљу бављења едукацијом професионалаца из области извођачких уметности, као и едукацијом публике, покренута програмска линија „Платформа“ у оквиру које је реализовано више значајних програма.

Поменуто је и отварање треће сцене „Радионица“, на којој је, од 23. априла, одржано пет јавних читања драмских текстова, као и активности Музеја Народног позоришта у којем су, у претходних 12 месеци, приређене и четири изложбе, а по први пут, на Дан позоришта, уручена су и сведочанства полазницима Оперског студија „Борислав Поповић“.

Такође, додељено је 95 Јавних похвала за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду за сезону 2018/2019, а традиционално су уручене и Златне значке за 20 година рада и Повеље за нове пензионере.

Печат Народног позоришта, који се по одлуци управнице додељује поводом посебног доприноса животу и раду Народног позоришта, ове године добили су оснивач Опере и театра Мадленианум Мадлена Цептер, театролог Рашко Јовановић, кореограф и светски балетски уметник Сергеј Полуњин, првакиња Опере Радмила Смиљанић, виши саветник председнице Владе Републике Србија за креативне индустрије Ана Илић, кореограф и првак Балета Kонстантин Kостјуков, првакиња Драме Љиљана Благојевић, првак Драме Небојша Дугалић, службеник за односе с јавношћу Оливера Живковић и првак Опере Јанко Синадиновић.

По одлуци УО, Награда Народног позоришта за најбоља индивидуална премијерна уметничка остварења у оквиру репертоара Народног позоришта у сезони 2018/2019 припала је глумици Јовани Стојиљковић (Софка, „Нечиста крв“), глумцу Ненаду Јездићу (Газда Марко, „Нечиста крв“), прваку Опере Миодрагу Јовановићу (Митке, „Kоштана“), диригенткињи Ани Зорани Брајовић („Kоштана“), оперској певачици Евгенији Јеремић (Kоштана, „Kоштана“ и Стана, „На уранку“) и солисткињи Балета Татјани Татић (Одета/Одилија, „Лабудово језеро“).

Награду Народног позоришта за изузетно значајан укупан уметнички и радни допринос ове године добиле су, као заједничку награду, првакиње Драме Нела Михаиловић и Наташа Нинковић, те графички дизајнер Јован Тарбук. 

Плакета Народног позоришта, по одлуци УО, поводом значајних активности у животу и раду позоришта, отишла је у руке првакињи Драме Радмили Живковић и Ауто центру „Lady F-LF“, овлашћеном дистрибутеру возила Нисан, компаније која је националном театру дала возило на бесплатно коришћење.

Награда Народног позоришта у Београду за најбољу представу у оквиру репертоара Народног позоришта у периоду од 22. новембра 2018. године до 10. новембра 2019., године припала је драми „Нечиста крв“, према мотивима романа Борисава Станковића, у драматизацији Маје Тодоровић и режији Милана Нешковића.

Kруну свечаности, као и сваке године, представљала је додела Награде „Раша Плаовић“, за најбоље глумачко остварење на београдским сценама између два Дана позоришта, a коју је добио Ненад Јездић за улогу Газда Марка у представи „Нечиста крв“

Једногласну одлуку, на седници одржаној 18. новембра, донео је стручни жири којим је председавао драмски писац Игор Бојовић, а чланови су били редитељка Снежана Тришић, глумице Љиљана Благојевић и Нела Михаиловић и драматуршкиња Тамара Барачков.

У образложењу жирија, које је прочитао Бојовић, наведено је да је ове године конкуренција била изузетно јака и да задатак није био ни мало лак.

„Ипак, међу понуђеним глумачким остварењима издвојио се Ненад Јездић, који је израженим, аутентичним и стилизованим средствима, изградио снажан и упечатљив лик Газда Марка. Јездић је успео да експресивном игром, не улазећи ни једног тренутка у натуралистички тон, истакне сву комплексност коју Станковићев јунак поседује, и нагласи растрзаност и ломове човека из патријархалне средине. Градећи сложене и слојевите односе са свим партнерима на сцени, Јездић је надахнуто креирао улогу кроз раскошне нијансе  емотивног набоја али и суровост менталитета и наслеђа. Са посебном вештином Ненад Јездић је лик, који припада нашем класичном књижевном стваралаштву, обликовао и интерпретирао на савремен начин приказавши, кроз Марка, појединца каквог препознајемо и у данашњим друштвеним околностима“, наведено је у образложењу.

Уместо Јездића, који због раније уговорених професионалних обавеза није присуствовао свечаној церемонији уручења, награду је примио редитељ Нешковић.

Он је прочитао и писмо у којем је Јездић поручио да му је веома жао што није могао лично да прими ту „дивну награду“, на коју је веома поносан и подсетио да је спремајући улогу Газда Марка, прошао кроз диван процес рада, „радећи диван текст, у дивном позоришту, са дивним колегама“.

Досадашњи добитници Награде „Раша Плаовић“ су Петар Банићевић (1988, 2001), Лазар Ристовски (1989), Бранислав Цига Јеринић (1990), Бранимир Брстина (1991), Петар Kраљ (1992), Вера Чукић (1993), Љуба Тадић (1994), Kсенија Јовановић (1995), Тихомир Арсић (1996), Драган Мићановић (1997, 2004), Марко Николић (1998), Миодраг Мргуд Радовановић (1999), Михаило Јанкетић (2000), Предраг Ејдус (2002), Тихомир Станић (2003), Владан Гајовић (2005), Властимир Ђуза Стојиљковић (2006), Милан Гутовић (2007), Борис Исаковић (2008), Никола Ристановски (2009), Борис Kомненић (2010), Наташа Нинковић (2011), Игор Ђорђевић (2012), Војин Ћетковић (2013), Дара Џокић (2014), Слободан Бештић (2015), Нада Шаргин (2016), Олга Одановић (2017) и Нела Михаиловић (2018).

У оквиру програма прославе, Хор Опере извео је и Хор Јевреја из „Набука“ и Хор Цигана из „Кармен“, а Балет - Танго из „Ко то тамо пева“.

Поводом Дана Народног позоришта, на Сцени „Раша Плаовић“, у вечерњим сатима, одржана је промоција књигa професора Предрага Бајчетића „Беседа у ћутању“ и "Хистрионика, и данас".

У програму су учествовали др Петар Марјановић, професор емеритус на ФДУ Светозар Рапајић, књижевница и драматуршкиња Ивана Димић и редитељ Дејан Мијач. Модератор је био првак Драме Народног позоришта у Београду Слободан Бештић.

Предраг Бајчетић (Београд, 22. мај 1934 — Београд, 30. мај 2018) је био угледни српски режисер, глумац, продуцент и редовни професор глуме на Факултету драмских уметности у Београду.

Дан Народног позоришта 22. новембар, установљен је 1968. године, приликом обележавања стогодишњице националног театра.

Наиме, тог датума, по новом календару, пре 151. годину (1868) одржана је прва представа новооснованог Народног позоришта - „Ђурађ Бранковић“ Кароља Оберњака у гостионици „Код енглеске краљице“.

Прва представа у новој згради, „Посмртна слава кнеза Михаила“ Ђорђа Малетића изведена је 30. октобра 1869. године.
М.Б.

 

                                                       Списак добитника свих награда:

 

„ЗЛАТНЕ ЗНАЧКЕ“ ЧЛАНОВИМА КУЋЕ КОЈИ СУ ВЕЋ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА  У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ:

ЉУПКА СТАМЕНОВСКИ, солиста III Балета

ИВАНА ДРАГУТИНОВИЋ-МАРИЧИЋ, редитељка Опере

АНА ЗОРАНА БРАЈОВИЋ, диригенткиња

ЈАКОВЉЕВИЋ НЕНАД, певач првак

РОКО МИМИЦА, миксер тона

ГОРАН МИШИЋ, столар

ДРАШКО ЈАНКОВИЋ, оркестарски музичар-удараљке

ИВАНА СТАМАТОВИЋ, оркестарска музичарка-виолина

ЈЕЛЕНА АНТИЋ, маскерка/власуљарка

МАЈА ИЛИЋ , главна маскерка/власуљка

БАЛША ЂОГО, филмски и телевизијски редитељ

ДЕЈАН РАДЕНКОВИЋ, главни декоратер

ПРЕДРАГ ИЛИЋ, декоратер

БРАНКИЦА КНЕЖЕВИЋ, продуценткиња  у уметности и медијима

МАША МИЛАНОВИЋ МИНИЋ, продуценткиња  у уметности и медијима

КРИСТИНА НИКОЛОВСКИ ГАВРИЛОВИЋ, чланица ансамбла Балета

САША ПОПОВИЋ, мајстор одржавања опреме за дизајн светла

БОРИС ВУЛОВИЋ, техничар светла

ДАНИЈЕЛА ТОМОВИЋ-ПАУНОВИЋ, глумица II

ЧЛАНОВИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА КОЈИ ОДЛАЗЕ У ПЕНЗИЈУ:

КОНСТАНТИН КОСТЈУКОВ, директор Балета

РУЖИЦА НЕНАДОВИЋ, оператерка у П.П. централи

САВКА МАРИЈАН-ГРИГОРОВИЋ, администр.помоћ.организ.општих послова

ДРАГАН СИМОНОВИЋ, самостални организатор опреме

ЗОРАН ЈОВАНОВИЋ, транспортер

ЉУБИСАВ ПЕТРОВИЋ, ватрогасац

МИЛАН АНЂЕЛКОВИЋ, гардеробер

ДЕЈАН ЈАНКОВИЋ, главни реквизитер-шеф реквизите

МИЛИНКО РАДОВАНОВИЋ, монтер сценске механике

ДРАГИЦА МУНЋАН, контисткиња, билансисткиња

 

ЈАВНЕ ПОХВАЛЕ ЗА РЕЗУЛТАТЕ У РАДУ ОД ИЗУЗЕТНОГ И ПОСЕБНОГ ЗНАЧАЈА ЗА УСПЕШНУ АКТИВНОСТ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ ЗА СЕЗОНУ 2018/2019:

Драма:

Вања Ејдус, глумица

Златија Ивановић, глумица

Павле Јеринић, глумац

Данијела Угреновић, глумица

Душанка Стојановић Глид, првакиња Драме

Танасије Узуновић, првак Драме

Александра Николић, првакиња Драме

Лидија Плетл, глумица

Сања Марковић, глумица

Вања Милачић, глумица

Бојана Бамбић, глумица, за сарадњу са ансамблом Опере Народног позоришта

Хаџи Ненад Маричић, глумац, за сарадњу са ансамблом Опере Народног позоришта

Ансамбл представе НЕЧИСТА КРВ, за групну игру

Милан Нешковић, позоришни редитељ

Бранислава Илић за драматуршки рад на представи Јесте ли за безбедност

Сања Угринић Мимица, инспицијенткиња Драме, за изузетно залагање у протеклој сезони и професионални допринос у раду Драме народног позоришта

Запосленима у дирекцији Драме, за изузетно залагање у протеклој сезони и професионални допринос у раду Драме

Тања Шљивар, драматуршкиња, за успешну сарадњу

Владан Гајовић, првак Драме

Маја Тодоровић, драматуршкиња

Ана Константиновић, за развој новог програма Народног позоришта Платформа

Опера:

Хор Опере Народног позоришта, за изузетан уметнички, вокални, интерпретативни и глумачки ниво у опери Коштана, Петра Коњовића

Оркестар Опере Народног позоришта, за изузетан музички ниво остварен на веома тешкој партитури опере Коштана, Петра Коњовића

Ана Григоровић, редитељка, за режију опере На уранку, Станислава Биничког

Југ Радивојевић, редитељ, за режију опере Коштана, Петра Коњовића

Стефан Зекић, диригент, за припрему и дириговање опере На уранку.

Вук Зекић, оперски певач, за улогу Реџепа у опери На уранку.

Дарко Ђорђевић, за изузетно тумачење и интерпретацију улоге Арсе у опери Коштана, Петра Коњовића. Својом убедљивом појавом, афектуалношћу, од једне епизодне улоге направио је лик који је сугестиван и који се његовом интерпретацијом и психолошком продубљеношћу наметнуо као лик који је оставио изузетан утисак на публику.

Александар Наумовић, бински мајстор („музички момак“), за изузетан радни допринос у раду сектора Опере. Својим васпитњем, вредноћом, уважавањем куће у којој раде као и ансамбла опере, заслужују велику захвалност од Народног позоришта и постају пример будућим генерацијама.

Предраг Радић, бински мајстор („музички момак“), за изузетан радни допринос у раду сектора Опере. Својим васпитњем, вредноћом, уважавањем куће у којој раде као и ансамбла Опере, заслужују велику захвалност од Народног позоришта и постају пример будућим генерацијама.

Сања Анастасиа, примадона, мецосопран, за интерпретацију улоге Амнерис у опери Аида.

Балет:

Сања Нинковић, солисткиња Балета

Ада Распор, чланица ансамбла Балета

Тијана Шебез, чланица ансамбла Балета

Милош Маријан, солиста Балета

Сектор општих послова:

Милан Ковачевић, програмер, ИТ служба

Миланка Велимировић, сарадница за обрачун зарада

Јасмина Зотовић, координаторка у Служби за продукцију, главна акциона планерка рада сва три ансамбла

Вук Милетић, продуцент у уметности и медијима

Гордана Драгићевић, сарадница у протоколу

Татјана Костадинов, службеница за односе с јавношћу

Марица Молдован, чистачица

Весна Зрински, чистачица

Бранкица Јоксић, чистачица

Срђан Гајић, правни сарадник

Светозар Остојић, правни саветник

Душица Кнежевић, дизајнерка

Борика Ивић, пословна секретарка Управе

Miloш Вучић, возач

Сектор технике:

Декорска радионица Народног позоришта

Зоран Мирић, мајстор позорнице

Горан Милошевић, организатор опреме представа

Петар Антоновић, продуцент аудио-видео издања

Снежана Игњатовић, шефица женске кројачнице

Боривоје Андријевић, миксер видеа

Владо Маринковски, главни расветљивач

Драган Антић, главни гардеробер

Мирјана Илић, гардеробер

Бранислав Стојиљковић, декоратер

Горан Исић, декоратер-транспортер

Борис Исић, декоратер-транспортер

Горан Симић, главни реквизитар

Тихомир Савић, мајстор тона

Милош Момировић, руковаоц сценске технике

Саша Игњатовић, мајстор за израду декорске опреме представа – бравар

Ненад Станојловић, мајстор за израду декорске опреме представа – тапетар

Александра Пецић, асистенткиња костимографа

Душан Георгиев, техничар светла

Озрен Огњеновић, техничар одржавања уређаја и опреме

Јованка Шикл, мајсторица за израду декорске опреме представа – кројачица

Зорица Митровић, мајсторица за израду декорске опреме представа – кројачица

Стеван Ракић, мајстор за израду декорске опреме представа – столар

Марина Трифуновић, креаторка сценске маске

Николина Шашић, маскерка/власуљарка

Даница Живковић, мајсторица за израду декорске опреме представа – кројачица

Дејан Агатоновић, гардеробер-обућар

Роко Мимица, миксер тона

Зоран Јанковић, техничар одржавања уређаја и опреме

Нинослав Стевановић, декоратер

Бојан Антонијевић, декоратер

Златко Шикл, возач возила Ц категорије

Драган Живановић, декоратер-транспортер

Филиман Остојић, главни декоратер

Радисав Момировић, главни декоратер-транспортер

Милан Момировић, возач возила Ц категорије

Душко Арсић, возач возила Ц категорије

Горан Јелић, декоратер-транспортер

Срђан Мићевић, мајстор светла

Бранислав Ђорђевић, главни расветљивач

Горан Мишковић, техничар светла

Предраг Стојчевски, миксер светла

Пријатељи Народног позоришта:

Опера и театар Мадленианум

Сергеј Полуњин Фондација, за успешну реализацију балетске представе Посвећењe

Удружење драмских уметника Србије - УДУС

Honex d.o.o. Београд, за бесплатне услуге заваривања, спајања и сечења

ПЕЧАТ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА, КОЈИ СЕ ПО ОДЛУЦИ УПРАВНИЦЕ, ДОДЕЉУЈЕ ПОВОДОМ ПОСЕБНОГ ДОПРИНОСА ЖИВОТУ И РАДУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА.

Мадлена Цептер, оснивач Опере и театра Мадленианум

Др Рашко Јовановић, театролог

Сергеј Полуњин, кореограф и светски балетски уметник

Радмила Смиљанић, првакиња Опере

Ана Илић, виши саветник председнице Владе Републике Србија за креативне индустрије

Константин Костјуков, кореограф и првак Балета Народног позоришта

Љиљана Благојевић, првакиња Драмe

Небојша Дугалић, првак Драме

Оливера Живковић, службеник за односе с јавношћу

Јанко Синадиновић, првак Опере

НАГРАДА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА, ПО ОДЛУЦИ УПРАВНОГ ОДБОРА,  ЗА НАЈБОЉА ИНДИВИДУАЛНА ПРЕМИЈЕРНА УМЕТНИЧКА ОСТВАРЕЊА У ОКВИРУ РЕПЕРТОАРА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У СЕЗОНИ 2018/2019:

Драма:

ЈОВАНА СТОЈИЉКОВИЋ, ГЛУМИЦА, ЗА УЛОГУ СОФКЕ У ПРЕДСТАВИ НЕЧИСТА КРВ У РЕЖИЈИ МИЛАНА НЕШКОВИЋА

Образложење: Изузетна креација необично комплексног лика Софке изграђена савременим динамичним и емотивним средствима. Јована Стојиљковић читавом снагом свог глумачког бића брани идеал љубави коју охолост и гордост гуше.

НЕНАД ЈЕЗДИЋ, ГЛУМАЦ, ЗА УЛОГУ ГАЗДА МАРКА У ПРЕДСТАВИ НЕЧИСТА КРВ У РЕЖИЈИ МИЛАНА НЕШКОВИЋА
Образложење: Јездићев Газда Марко није само „новопечени богаташ“ који из традиционалних разлога узима млађу жену, али му савест не дозвољава да ради што и његови преци, већ је и човек који има снагу да покаже да му је душа жељна лепоте. Иако га прожимају страст и љубав какву никад није осетио и чини све да фасцинира Софку, он истовремено настоји да је сачува од сваког зла, а можда најпре од оног за које осећа да у њему самом постоји.

Опера:

МИОДРАГ ЈОВАНОВИЋ, ПРВАК ОПЕРЕ, ЗА УЛОГУ МИТКЕТА У ОПЕРИ КОШТАНА, ПЕТРА КОЊОВИЋА

Образложење: За изванредно вајање лика Миткета у опери Коштана, господин Јовановић исказао је необичне висине оперске интерпретације, као и дубину глумачког израза.

АНА ЗОРАНА БРАЈОВИЋ, ДИРИГЕНТ, ЗА ОПЕРУ КОШТАНА, ПЕТРА КОЊОВИЋА

Образложење: Својом енергичношћу и вештим музичким креирањем партитуре, Ана Зорана Брајовић је ово захтевно дело оживела и уврстила га у једно од најбољих оперских представа које се изводе на сцени Народног позоришта.

ЕВГЕНИЈА ЈЕРЕМИЋ, ОПЕРСКИ ПЕВАЧ, ЗА УЛОГУ КОШТАНЕ У ОПЕРИ КОШТАНА, ПЕТРА КОЊОВИЋА И УЛОГУ СТАНЕ У ОПЕРИ НА УРАНКУ, СТАНИСЛАВА БИНИЧКОГ.

Образложење: као млад, перспективни певач, својом вокалном спремношћу и сигурношћу исказала је велики дар, као и способност изузетне гласовне и глумачке трансформације.

Балет:

ТАТЈАНА ТАТИЋ, СОЛИСТКИЊА БАЛЕТА, ЗА ГЛАВНУ УЛОГУ ОДЕТЕ/ОДИЛИЈЕ У БАЛЕТУ ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО, ПЕТРА ИЉИЧА ЧАЈКОВСКОГ

Образложење: Татјана Татић је у једном од најзахтевнијих балетских дела класичног репертоара, убедљиво приказала два дијаметрално супротна лика: крхког, нежног, белог лабуда и хладну, надмену, црну лабудицу. Технички сигурно и прецизно, али и веома емотивно, одличном интерпретацијом и сугестивним глумачким изразом освојила је публику.

НАГРАДУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ЗА ИЗУЗЕТНО ЗНАЧАЈАН УКУПАН УМЕТНИЧКИ И РАДНИ ДОПРИНОС ОВЕ ГОДИНЕ ДОБИЛЕ СУ КАО ЗАЈЕДНИЧКУ НАГРАДУ:

ПРВАКИЊЕ ДРАМЕ, НЕЛА МИХАИЛОВИЋ И НАТАША НИНКОВИЋ

ЈОВАН ТАРБУК, ГРАФИЧКИ ДИЗАЈНЕР

НАГРАДА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ У ОКВИРУ РЕПЕРТОАРА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У ПЕРИОДУ ОД 22. НОВЕМБРА 2018. ГОДИНЕ ДО 10. НОВЕМБРА 2019. ГОДИНЕ:

НEЧИСТА КРВ, ПО МОТИВИМА РОМАНА БОРИСАВА СТАНКОВИЋА И ДРАМАТИЗАЦИЈИ МАЈЕ ТОДОРОВИЋ, У РЕЖИЈИ МИЛАНА НЕШКОВИЋА.

Образложење: Ова представа је створена по једном од најзначајнијих романа српске књижевности који је савремено прочитао комплетан ауторски тим и коју пред публику сви глумци износе маштовито, промишљено и кративно.

ПЛАКЕТА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА, ПО ОДЛУЦИ УПРАВНОГ ОДБОРА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА, ПОВОДОМ ЗНАЧАЈНИХ АКТИВНОСТИ У ЖИВОТУ И РАДУ ПОЗОРИШТА:

РАДМИЛА ЖИВКОВИЋ, ПРВАКИЊИ ДРАМЕ

LADY F-LF AUTO CENTAR, ОВЛАШЋЕНИ ДИСТРИБУТЕР ВОЗИЛА NISSAN, КОМПАНИЈА КОЈА ЈЕ ДАЛА ВОЗИЛО НА БЕСПЛАТНО КОРИШЋЕЊЕ

НАГРАДА "РАША ПЛАОВИЋ", КОЈУ НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ ДОДЕЉУЈЕ ЗА НАЈБОЉЕ ГЛУМАЧКО ОСТВАРЕЊЕ НА СВИМ БЕОГРАДСКИМ ПОЗОРИШНИМ СЦЕНАМА У СЕЗОНИ 2018/2019:

НЕНАД ЈЕЗДИЋ ЗА УЛОГУ ГАЗДА МАРКА У ПРЕДСТАВИ „НЕЧИСТА КРВ“, ПРЕМА МОТИВИМА ИСТОИМЕНОГ РОМАНА БОРИСАВА СТАНКОВИЋА, У ДРАМАТИЗАЦИЈИ МАЈЕ ТОДОРОВИЋ И РЕЖИЈИ МИЛАНА НЕШКОВИЋА.

Прочитајте још вести