Вести

У Музеју Народног позоришта у Београду, у среду 13. фебруара, у оквиру циклиуса "Сусрети", одржано је вече са примабалерином Вишњом Ђорђевић.

Уочи почетка разговора, који је са признатом уметницом водила главни уредник Издавачке делатности Народног позоришта Јелица Стевановић, бројну публику је прво поздравио кустос Музеја Драган Стевовић, а потом и в.д. управника Националног театра Дејан Савић.
Том приликом, у име Куће, Савић је госпођи Ђорђевић уручио Сребрњак Народног позоришта који се додељује за лојалност Националном театру.
Он је рекао да му је веома драго што се публика, у којој је била и једна од наших највећих балерина Душанка Сифниос, окупила у тако великом броју како би присуствовала још једном издању овог циклуса "који правимо зато што не дамо да се забораве наши великани".
- Један од наших великана је управо и Вишња Ђорђевић. Нема потребе да вам вечерас говорим о њеном животу и играчкој каријери, јер је она све своје вредности показала и доказала на сцени. Међутим, хтео бих да подсетим да смо она и ја, један период, провели заједно као руководиоци у Народном позоришту. Било је то после 2000. године, када је Вишња била директор Балета, а ја Опере. То је трајало три, четири године и за то време борили смо се за позиције Опере и Балета у Народном позоришту на један врло пријатељски начин - казао је Савић.
Он је оценио да је ту реч о једном веома добром периоду "у којем смо ударили темеље за оно што је касније уследило".
- Вишња је тада, заиста, показала да, не само као играч и педагог, него као и старији колега и озбиљан организатор и менаџер, зна да мисли о балету, о својим колегама и репертоару. Због свега што је учинила, уручујем јој овај мали поклон. На овај начин, ушла је међу великане културе свога народа - нагласио је Савић, чије су речи присутни поздравили громогласним аплаузом.
Током разговора са госпођицом Стевановић, примабалерина је причала о свом детињству, школовању, бројним улогама, сарадњи са нашим најистакнутијим, светски признатим кореографом Димитријем Парлићем...
У Балету Народног позоришта у Београду, Вишња Ђорђевић је играла од 1956. године, прво мање солистичке, а затим и главне улоге. Током веома богате каријере остварила је запажене креације у представама „Лабудово језеро", „Жизела", „Зачарана лепотица", „Шчелкунчик", „Бахчисарајска фонтана", „Спиритуелс", „Блудни син", „Ондина", „Абраксас", „Ана Карењина", „Охридска легенда", „Човек пред огледалом", „Напуштене", „Кинеска прича"...
Праизведбом "Катарине Измаилове" 1977. године прославила је 20 година уметничког рада.
После активног бављења балетом, каријеру је наставила као кореограф. Била је директор Балета Народног позоришта у Београду и Балета Хрватског народног казалишта у Сплиту. Носилац је бројних награда и признања.Између говорних сегмената, емитовани су бројни видео инсерти које је припремио Петар Антоновић.
М.Б.