Вести

Изложба „25 година од премијере – Кир Јања и Дон Карлос“, аутора Јелице Стевановић и Драгана Стевовића, отворена је 14. децембра у Музеју Народног позоришта.

Поздрављајући присутне, који су се окупили у великом броју, управник Дејан Савић је, између осталог, оценио да ова два наслова представљају „живу историју Народног позоришта“.

Према његовом мишљењу, овакви и слични јубилеји се не дешавају тако често, не само код нас, него и у свету, а када се и догоде, то обично буде само „у великим, озбиљним и квалификованим театрима“ којима свакако припада и Народно позориште.

Он је поручио да ће наш национални театар и убудуће „водити рачуна о јубилејима ове врсте“, али и да ће се трудити да та два наслова „који представљају благо ове Куће, што дуже и више буду на нашем репертоару“.

Подсећајући да је прошло заиста много времена од њихових премијерних извођења, приметио је да, упркос томе, ниједна од ове две представе није изгубила на „својој актуелности и лепоти“.

Савић је нагласио да га веома радује што је толико љубитеља уметности и позоришта дошло на отварање изложбе и изразио уверење „да ћемо и до следећег великог јубилеја  не само ових, него и неких других представа, поново овде бити заједно".

Стевановићева је присутне подсетила на, како је казала, неке дивне и драге уметнике из обе представе који више нису са нама, а који су својим креацијама, оставили веома снажан печат.

Међу њима су глумци Михајло Мика Виторовић, Богдан Михајловић, Јанош Тот, Србољуб Милин, редитељ „Дон Карлоса“ Младен Сабљић, први диригент предстве Душан Миладиновић, двојица гостујућих диригената Јон Јанку и Имре Топлак, солисти Звонимир Крнетић, Славољуб Коцић, Живан Сарамандић, Јелена Чакаревић, Јован Милић, Сузана Шуваковић Савић и Тома Јовановић.

Стевановићева се посебно захвалила колегама из Музеја позоришне уметности Србије истакавши да су, као и увек, свесрдно помогли у налажењу грађе, као и запосленима у Истраживачко-документационом центру и Издавачкој делатности Народног позоришта, те Јелени Ратковић која је заслужна за дизајн изложбе и каталога.
 
Додала је да су аутори изложених фотографија Срђан Михић, Срђа Мирковић, Миша Мустапић, Виценцио Жакнић и Вукица Микача.

Редитељ „Кир Јање“ Егон Савин казао је да има велику част и задовољство што је присутан на једном овакво значајном догађају и приметио да „нигде живот тако брзо не пролази, као у позоришту“.

Он је истакао да трајање овог комада пуне две и по деценије представља „право чудо“, а њему лично, чини право задовољство.

„Када ме студенти питају како се праве значајне предстaве, ја им обично кажем да су битни контекст, простор и подела. Почетком деведесетих био је прави тренутак за „Кир Јању“. Почео је крвави рат у Југославији, странцима није било добро, у било којој средини да су се нашли. Тако је ксенофобија радила за тврдичлук, а тврдичлук за ксенофобију, Кир Јањину и његових ближњих. Понекад контекст за једну представу уради више него што ми у позоришту можемо да урадимо. Али, кад смо господин Зарић и ја решили простор, онда сам знао да имамо представу. Створили смо тај орман који је његова шкриња, његова тврђава, његово место где сам проводи своје сладострасне тренутке бројећи новац“, присетио се Савин и дотакао се, потом, поделе коју је назвао најважнијом ствари.

„ Ово није сјајна подела. Ово је идеална подела за „Кир Јању“. Ја мислим да ни Стерија није могао сањати бољу. Да није било енергије Предрага Ејдуса, питање је да ли би ова представа трајала 25 година. И, ево прилике да се захвалим њему и наравно Нарадном позоришту на оваквом и оволиком трајању представе“, рекао је Савин.

Ејдус, који маестрално тумачи лик Кир Јање, негативног комичног јунака којем је страст према новцу деформисала људски лик, оценио је да је тај изузетан Савинов концепт био „кључ успеха ове представе“.

„Ово је, колико ја знам, било први пут да је овај комад рађен као трагикомедија и да се завршава трагично. Тај концепт је остао жив и он траје данас и даље функционише. Представа је издржала пробу времена, што је најважније. То је бескрајно битно“, истакао је Ејдус.
 
Кроз смех је констатовао да је 1992. године, када је представа урађена, дошло до смене управника и указао „да смо од тада, као представа, и ја, као Кир Јања, сменили једно осам или девет управника, укључујући и мене, као управника“.

Стевовић, који је аутор дела изложбе о „Дон Карлосу“, казао је да је тај наслов у претходне две и по деценије имао много мање извођења у односу на „Кир Јању“ и објаснио да је то „некако уобичајније за оперске, него за драмске представе“.

Истакао је да је „Дон Карлос“, у међувремену, имао и неколико обнова, а посебно је указао на ону од 4. фебруара 2012. године у којој је улогу Великог инквизитора требало да пева Живан Сарамандић, али се то, нажалост, није десило, јер је велики уметник преминуо неколико дана раније.

„Ако је господин Предраг Ејдус заштитно лице „Кир Јање“ и неко без кога се не може замислити тај комад, онда се то, када је реч о „Дон Карлосу“, може казати за Живана Сарамандића који је и у старој продукцији из 1970. и у овој из 1992. године певао улоге Филипа, а потом и Великог инквизитора“, рекао је Стевовић.

Ивана Драгутиновић Маричић, која је обновила режију Младена Сабљића, оценила је да се у време, када је тај угледни редитељ припремао „Дон Карлоса“, радило „много студиозније него данас“.

Она се посебно осврнула и на веома функционалну сценографију Владимира Маренића, као и на костиме Љиљане Драговић за које је рекла да „сваком лику дају одређену енергију“ и да, једног дана, када представа више не буде на репертоару, свкако заслужују да се нађу у Музеју Народног позоришта.

Подсетила је да је „Дон Карлос“ једина жива представа њеног професора Сабљића и поручила да ће се трудити да се то „његово последње чедо“ још дуго изводи на сцени Нароног позоришта.

Примадона Јадранка Јовановић, која пева улогу Кнегиње Еболи, истакла је да се овим двема представама могу поности не само Народно позориште, него и српска култура.

Нагласила је да је током свих ових година кроз све улоге у „Дон Карлосу“ прошло више уметника и оценила да је свако од њих, одржао изразито висок ниво једне тако захтевне представе која је подједнако тешка не само за диригента, него и оркестар, хор и за сваког солисту понаособ.

Она је захвалила ауторима изложбе што су се на овакав начин сетили да обележе јубилеје те две дивне и веома значајне представе.

Изложба ће бити отворена до марта 2018. године.

Вердијева опера у четири чина „Дон Карлос“, премијерно је изведена на Великој сцени 9. октобра 1992. године и до сада је имала 32 извођења.

Комедија “Кир Јања” премијерно је изведена на Великој сцени 25. децембра 1992. године.

На 234 извођења, на матичној сцени и гостовањима, представу је видело око 85.000 гледалаца.
М.Б.