ВЕРА БАРАНОВА У УЛОЗИ ЂИЛДЕ ГОСТУЈЕ У "РИГОЛЕТУ" 14. ЈУНА, ТАМАРА НИКЕЗИЋ ПРЕМИЈЕРНО КАО МАДАЛЕНА

У опери Ђузепа Вердија "Риголето", под диригентском управом Ане Зоране Брајовић, у суботу 14. јуна на Великој сцени (19,30), у улози Ђилде гостоваће сопран из Русије Вера Баранова, док ће алт Тамара Никезић премијерно певати ролу Мадалене.
Насловни лик поверен је Миодрагу Д. Јовановићу, а у великом ансамблу су и Душан Плазинић (Војвода од Мантове), Милош Ђуричић (Монтероне), Вук Зекић (Гроф Чепрано), Татјана Митић (Грофица Чепрано), Павле Жарков (Маруло), Игор Матвејев (Борса), Драгољуб Бајић (Спарафучиле), Јована Чуровић (Паж), Михаило Шљивић (Тамничар) и Љубица Вранеш (Ђована).
У представи учествују Оркестар и Хор Опере и балетски ансамбл Народног позоришта.
Либрето према драми „Краљ се забавља" Виктора Игоа, написао је Ф. М. Пијаве.
Опера, у режији Предрага Протића, премијерно је изведена 9. јуна 2001. године са солистима миланске Скале, а са солистима Опере Народног позоришта, три дана касније, 12. јуна.
Сценографију је урадио Борис Максимовић, костиме Љиљана Радоњић Орлић, кореографију Владимир Логунов, а асистент редитеља била је Ивана Драгутиновић Маричић.
М.Б.

БИОГРАФИЈА ВЕРЕ БАРАНОВЕ

Рођена је у Краснојарску. Дипломирала је 1993. на Државном институту уметности у Краснојарску, после чега добија ангажман у Државној опери и балету у том граду, где одмах постаје солиста опере. Током досадашње две деценије каријере тумачила је више од 40 улога у оперском репертоару. За свој рад је награђена на регионалном фестивалу „Театарско пролеће“. Њено тумачење Виолете у Вердијевој Травијати је било проглашено за најбољи деби. Њена Сњегурочка у истоименој опери Римског-Корсакова и Адина у Доницетијевом Љубавном напитку, оцењене су као „Најбоља женска улога у опери/оперети (мјузиклу)“.
Редовно пева на концертима Регионалне филхармоније Краснојарска у пратњи Академског симфонијског оркестра Краснојарска, Руског филхармонијског оркестра Краснојарска, Народног академског оркестра руских народних инструмената, Камерног оркестра Краснојарска и других. Сарађивала је са уваженим диригентима нашег доба, као што су руски народни уметници Јевгениј Хајлс, Иван Спилер и Николај Калинин, уважени руски уметници Андреј Аниханов, Василиј Петренко, Илмар Лапинс (Летонија), као и инострани диригенти Фројо Ђовани (Италија), Роберто Џанола (Италија), Виктор Бокман (Швајцарска), Хуб Барц (Холандија), Пол ван Гулик (Холандија), Лин Тао (Кина), Буринбех Џагварал (Монголија), Јиржи Кратоквил (Чешка-САД), наш маестро Дејан Савић и други.
Наступала је у већим градовима Краснојарска и Каказије као и широм света: у Холандији, Швајцарској, Енглеској, Француској, Финској, САД, Аргентини, Монголији, Србији. Британска критика је после наступа у Травијати  (Виолета Валери) између осталог забележила: „Наступ ове певачице је на највишем професионалном нивоу. Она заиста поседује велики таленат, вештину и диван глас“.
Вера Баранова се бави и педагогијом – предаје на Државној академији музике и театра у Краснојарску. Међу њеним студентима су и победници на националним и интернационалним такмичењима, као што је Кристина Алијев, која је ангажована у Државној опери и балету у Краснојарску и налази се на мастер студијама на Руском државном педагошком универзитету названом по А. И. Херцену; као и солиста краснојарске Државне опере и балета, Јулија Киселева, која је као студент победила на међународном оперском такмичењу и освојила награду на фестивалу „Ум и култура“.
Од 2009. до 2012, била је уметнички директор Опере у Државној опери и балету у Краснојарску. На њену иницијативу су одржана четири међународна фестивала „Параде звезда опере“ у Краснојарску, уз учешће еминентних оперских диригената, као што су: Дејан Савић (Србија), руски народни уметник Јевгениј Хајлс, Илмар Лапинш (Летонија), Виктор Бокман (Швајцарска), Фабио Мастранђело (Италија) и други; као и светски признати оперски певачи, међу којима су популарне руске оперске уметнице: Ирина Богачева, Елена Обрацова, Маквала Касрашвили, руски народни уметник Олег Кулко, украјински народни уметник Виктор Лутсјук, уважени руски уметници Роман Муравицки, Евгениј Акимов, Михаел Губски и Михаил Урусов, као и победници на престижним међународним такмичењима: Ладјик Басил, Роман Шулаков, Агунда Кулајева, итд. Она је и аутор и организатор „Златног гласа Сибира“, у оквиру којег је у току 2010. године био организован велики број концерата у малим и великим салама Регионалне филхармоније у Краснојарску, као и реситал значајних солиста: руских народних уметника Владимира Ефимовог, Ларисе Марцојеве; уважених руских уметница Наталије Соколове, Вере Баранове; водећих оперских певача Бориса Сабирова, Ендрјуа Силенка, Анастасије Лепеншинкаје, Светлане Ратслаф-Лиаучук, Ане Киселеве.

Вера Баранова је тумачила следеће улоге:
1993. година, Сузана (Фигарова женидба, Моцарт), Пепељуга, Барб (Пепељуга, Спадавекија)
1994. Королина (Тајни брак, Чимароза)
1995. Ема (Хованшчина, Мусоргски), Маренка (Продана невеста, Сметана)
1997. Оскар паж (Бал под маскама, Верди)
1998. Виолета (Травијата, Верди), Флора (Кармина бурана, Орф)
1999. Марија (Кћи пука, Доницети), Марта (Царева невеста, Римски-Корсаков)
2000. Аленка (О да, Балда, Кравченко), Росина (Севиљски берберин, Росини),
2002. Мизета (Боеми, Пучини)
2003. Гилда (Риголето, Верди)
2007. Сњегурочка (Сњегурочка, Римски-Корсаков)
2011. Адина (Љубавни напитак, Доницети), Розалинда (Штраус гала, Штраус), Дадиља Шура (Хусарска балада, Хреников)
2012. Волков (Садко, Римски-Корсаков), Земфира (Алеко, Рахмањинов)
2013. Гилда (Риголето, Верди)