Актуелна подела - Опера

ПРЕМИЈЕРА ОПЕРСКОГ СТУДИЈА „БОРИСЛАВ ПОПОВИЋ“ – 15.мај 2016. / Сцена „Раша Плаовић"

Диригент-пијаниста Дијана Дискић
Редитељ Ана Григоровић
Сценограф Јасна Сарамандић
Костимограф Катарина Грчић Николић

Премијерна подела улога:
Бастијена Софија Пижурица
Бастијен Слободан Живковић 
Колас 
Страхиња Ђокић

Музичка припрема Стефан зекић и Дијана дискић
Инспицијент Ана Милићевић
Организатори Маша Милановић Минић, Сњежана Вујасиновић, Немања Станојевић
Представу реализује техника Народног позоришта у Београду
Декор и костими урађени су у радионицама Народног позоришта у Београду

Синопсис
Место: пасторално село
Време: неодређено
Пастирица Бастијена сумња да ју је њен „најдражи пријатељ“, Бастијен, занемарио због друге лепе девојке и одлучује да оде на пашњак да је њени јагањци утеше. Међутим, пре него што Бастијена крене, среће сеоског видовњака, Коласа. Она га моли да употреби своје магичне моћи да јој помогне да поново придобије Бастијена за себе. Колас (с обзиром да је видовит) зна све о том проблему и теши је тиме да зна да је се Бастијен није одрекао, већ да је само у последње време заинтересован за „даму из дворца“. Његов савет је да она буде хладна према Бастијену, због чега ће јој се он вратити. Чују да Бастијен долази, па се Бастијена сакрије. Бастијен самоуверено улази и изјављује да воли Бастијену. Колас га обавештава да Бастијена има новог драгог. Бастијен је у шоку и моли видовњака за помоћ. Колас отвара своју књигу чини и рецитује бесмислену арију која се састоји од неповезаних слогова и латинских цитата. Колас затим изјављује да су чини успеле и да је Бастијена поново заљубљена у Бастијена. Бастијена, међутим, одлучује да се још неко време претвара и показује страствен презир према Бастијену. Бастијен прети да ће се убити на шта Бастијена само слегне раменима. На крају, њих двоје одлучују да се помире. Колас им се придружује и свe троје певају завршну арију у част видовњака.


Бастијен и Бастијена (Bastien und Bastienne), K. 50 (1964. године је каталошки број промењен у K. 46b) Волфганга Амадеуса Моцарта је зингшпил, односно комична опера, у једном чину. Бастијен и Бастијена је једна од најранијих Моцартових опера. Написана је 1768. године, када је он имао тек дванаест година. Оперу је наводно наручио бечки лекар и „магнетиста“, др Франц Мезмер (који је касније био предмет пародије у Così fan tutte), као сатиру на тада популаран „пасторални“ жанр, а посебно као пародију на оперу Сеоски видовњак Жан-Жака Русоа. Либрето (на немачком језику) су написали Фридрих Вилхелм Вајскерн, Јохан Хајнрих Фридрих Милер и Јохан Андреас Шахтнер. Након премијере у Мезмеровом дворишном театру (о чему имамо само Нисеново непотврђено сведочење), опера није извођена све до 1890. године. Нема информација да је опера извођена током Моцартовог живота. Прво наредно извођење је било 2. октобра 1890. год. у Архитектенхаусу у Берлину. Ова опера је написана у француском и немачком маниру. Многе мелодије су у француском, али прва Бастијенина арија је у потпуности у немачком маниру. Ова мелодија се такође појављује у Моцартовом делу Трио за клавир, виолину и виолончело, K. 564 (1788). Моцарт штедљиво користи оркестар, осим у сцени помирења. У Моцартовој увертири се појављује иста уводна тема као у Бетовеновој Симфонији бр. 3- Хероика. Не зна се тачно да ли је Бетовен чуо ово необјављено дело. Највероватније је да су оба композитора преузела тему из неког непознатог извора. Иако је био веома млад, Моцарт је већ одлично овладао вештином записивања вокалне партитуре и показао је да има смисла за пародију и хир, што ће се касније потврдити и у његовим потоњим делима. Опера Бастијен и Бастијена је вероватно најлакша за извођење од свих Моцартових раних дела.