Премијере: 11. маја 2012, Глоб театaр, Лондон | 15. јуна 2012, Народно позориште / Велика сцена

Копродукција Народног позоришта у Београду, Фонда „Лаза Костић" и Глоб театра, Лондон

Превод Зоран Пауновић  
Адаптација и режија Никита Миливојевић
Драматург Ивана Димић
Сценски покрет Амалиа Бенет к. г.
Сценограф Борис Максимовић
Костимограф Марина Меденица
Музика Бора Дугић
Сценски говор Др Љиљана Мркић Поповић
Хорски аранжмани Димостенис Гривас к.г.

Премијерна подела:

Бискуп од Винчестера, касније кардинал Предраг Ејдус
Војвода од Глостера Танасије Узуновић
Хенри Шести Хаџи Ненад Маричић
Војвода од Самерсета Борис Пинговић
Лорд Талбот Небојша Кундачина
Ерл од Ворика Бранко Јеринић
Ерл од Сафока Бранислав Томашевић
Ричард Плантаџенет Слободан Бештић
Шарл, краљ Француске Александар Срећковић
Вернон Павле Јеринић
Бесит Бојан Кривокапић
Јована од Орлеана Јелена Ђулвезан
Музичари Бора Дугић, фрула; Зоран Живковић, виолина; Слободан Продановић, хармоника

Асистент редитеља и организатор Ивана Ненадовић
Асистент костимографа и израда накита Срђан Перић
Асистент костимографа Марија Тавчар
Координатор гостовања у Лондону Милорад Јовановић
Инспицијент Саша Танасковић
Суфлер Гордана Перовски
Асистент костимографа-волонтер Анђелка Дакић
Мајстор светла: Миодраг Миливојевић
Мајстор маске: Драгољуб Јеремић
Мајстор позорнице: Невенко Радановић
ДЕКОР И КОСТИМИ СУ ИЗРАЂЕНИ У РАДИОНИЦАМА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ

 

СТО ГОДИНА СА ШЕКСПИРОМ
др Душан Михаиловић (1968)
Сезоне у којима се током минулог столећа на сцени београдског Народног позоришта није појавило ни једно Шекспирово дело могу се избројати на прсте. Сама та чињеница недвосмислено указује да је Шекспир био и остао омиљени песник и Народног позоришта и његовог ансамбла и његове публике, током читавог дугог и надасве бурног столећа. Сред огромних друштвених промена и грандиозног техничког напретка, сред ратова, метежа, буна, револуције, борбе за ослобођење, и поред бројних промена литерарних и позоришних наклоности и непрекидних промена саме публике, Шекспир је био и остао једна од константних вредности и његова је популарност расла из године у годину. Током минулог столећа на сцени београдског Народног позоришта приказана су 23 Шекспирова дела (безмало две трећине песниковог опуса), од тога 19 на српскохрватском, два на енглеском и два само у одломцима (и то једно на нашем, а једно на енглеском језику). Гостовало је двадесетак домаћих и страних ансамбала са шекспировским репертоаром, приказано укупно преко 800 представа (односно тачно 831) и изведено око 50 премијера, што значи да је сваке друге године приказана по једна премијера неког Шекспировог комада у интерпретацији ансамбла Народног позоришта, а скоро сваке треће сезоне по једна нова премијера у извођењу гостију. Поред српскохрватског, Шекспир је на сцени београдског Народног позоришта игран и на италијанском, руском, словеначком и енглеском језику, а током прве деценије овог века било је неколико двојезичних представа на српскохрватско-руском и српскохрватско-чешком језику. Али то није све. У протеклом столећу Шекспир је највише приказивани писац на сцени београдског Народног позоришта, што је можда јединствен случај у свету. Сем тога, Народно позориште чини јединственим и то што је свој рад такорећи почело Шекспиром. Прво Шекспирово дело приказано је у Београду и ужој Србији само нешто више од годину дана после прве представе новоствореног ансамбла Народног позоришта, свега двадесетак дана после отварања нове зграде. Шекспир се, дакле, на београдској сцени појавио доста рано, управо оног тренутка када су се у слободној земљи најзад стекли сви услови за то. Народно позориште је, уз то, једно од позоришта у свету на чијој сцени није никада приказана ни једна прерада неког Шекспировог дела, већ увек мање-више скраћени оригинал. Две прераде које су виђене у Београду знатно раније, нису приказане на сцени овог театра.


ВИЛИЈАМ ШЕКСПИР (1564–1616)
23. априла 1564. У Стратфорду на Евону родио се Вилијам Шекспир.
1582. Вилијам Шекспир се оженио Аном Хатавеј.
1583. Родила им се ћерка Сузана.
1585. Родили су им се близанци Хамнет и Џудит. Вилијам Шекспир напушта Стратфорд и одлази у Лондон.
1589–90. Шекспир пише Хенри VI (I дeо)
1590–91. Шекспир пише Хенри VI (II део) и Хенри VI (III део)
1592–93. Шекспир пише Ричард III и Тит Андроник
1593–94. Шекспирова Комедија забуне и Укроћена горопад
1594–95. Шекспирова Два витеза из Вероне и Ненаграђени љубавни труд
1595–96. Шекспирови Ромео и Јулија, Ричард II и Сан летње ноћи. Његов син јединац Хамнет умире у једанаестој години.
1596–97. Шекспирови Краљ Џон, Млетачки трговац. Купује New Palace у Стратфорду.
1597–98. Шекспирови Хенри IV (I део), Хенри IV (II део). Наступа у Every man is his humour Бена Џонсона у позоришту „Завеса“.
1598–99. Шeкспирови Много вике ни око чега, Хенри V, Веселе жене виндзорске. Ричард Барбиџ је срушио The theatre у Шордичу и поново га саградио као The Globe у Саутворку који јe примао 1200 гледалаца. Шeкспир је био партнер са једном десетином учешћа.
1599.  Шекспирови Јулије Цезар, Како вам драго, Богојављенска ноћ
1600–01. Шекспиров Хамлет.
1601–02. Шекспиров Троил и Кресида.
1602–03. Шекспирови Све је добро што се добро сврши и Отело.
1603. Шeкспирова Мера за меру.
1604–05. Шекспиров Краљ Лир.
1605–06. Шекспиров Макбет.
1606–07. Шекспирови Антоније и Клеопатра, Тимон Атињанин.
1607–08. Шекспиров Кориолан. Један је од оснивача покривеног позоришта   у Блекфајеру.
1608–09.   Шекспиров Перикло и Сонети.
1609–10.   Шекспиров Симбелин
1610–11.   Шекспирова Зимска бајка
1611–12. Шекспирова Олуја
1612–13.  Шекспиров Хенри VIII
23. априла 1616. Шекспир умире, после забаве са Беном Џонсоном и  Мајклом Дрејком.


НИКИТА МИЛИВОЈЕВИЋ
Један је од водећих српских позоришних редитеља данас. „Ангажованошћу својих представа обележио деведесете године у српском театру, а смелим и новим читањем класике увео га у нови век.“
Јован Ћирилов
Добитник је свих релевантних позоришних признања за режију у нашој земљи: Награде „Бојан Ступица“, Стеријиних награда за режију, БИТЕФ-ове награде, Награде критике позоришног часописа „Сцена“, као и годишњих награда: Народног позоришта у Београду, Југословенског драмског позоришта, Будва град театра, Народног позоришта „Љубиша Јовановић“ из Шапца. Добитник је и награда на фестивалима у Крагујевцу, Вршцу, Новом Саду, Шапцу, Охриду...
У заједничкој анкети позоришних критичара Србије, представа Бановић Страхиња је проглашена најзначајнијим остварењем 90-их година у српском театру. Од 2000. године каријеру гради и у иностранству. Режирао је у Грчкој, Шведској, Словенији, Македонији, Турској, Немачкој, Италији, САД...
Режирао је дела Калдерона, Шекспира, Есхила, Софокла, Чехова, Булгакова, Пинтера, Т. Мана, Брехта, Х. Милера, Ружевича, Витрака, Јонеска, Бонда, Бекета, Стопарда, Метерлинка, Сартра...  
По мотивима књиге Њујорк–Београд Д. Микље, написао је сценарио и режирао играни филм Јелена, Катарина, Марија. Од 2005 до 2009. директор је Битеф театра и БИТЕФ-а Од 2009. редовни је професор на Академији уметности у Новом Саду, одсек глума/режија. Живи и ради у Београду.


АМАЛИЈА БЕНЕТ
Дипломирала је на Конзерваторијуму за сценски покрет и плес „Лабан“ у Лондону. Од тада живи и ради у Грчкој. Од 1993. до 2008. је радила као играч и асистент кореографа Костандиноса Ригоса. Од 2000, Амалија самостално ради као кореограф у позориштима, и то углавном у продукцијама националних театара у Солуну и Атини. Са редитељем Никитом Миливојевићем сарађује од 2002. године.


ДИМОСТЕНИС ГРИВАС
Гривас је грчки композитор и продуцент из Атине. Од 2003. сарађује са кореографом и редитељем Константиносом Ригосом и Октана плесном театарском групом. Компоновао је за многа музичка позоришта и позоришне представе, за организације као што су Национални театар, Концертне дворане у Атини и Солуну, Културни центар „Оназис“, Народно позориште Северне Грчке, Атина-Епидаурус фестивал и Фондацију „Михалис Какојанис“. Поред тога, компоновао је и за изложбе, инсталације и видео-арт. Аутор је музике за грчку делегацију на такмичењу EXPO 2008 у Паризу. Од децембра 2010. сарађује са Костасом Војацисом и Yatzer.com, као видео-редитељ и уредник.
 

Представе - Драма


Из медија


Повезани уметници