Vesti

Pozorište "Šaušpilhaus" iz Diseldorfa gostovaće 28. marta na Velikoj sceni sa Šekspirovim "Hamletom" u režiji Stafana Valdemara Holma.

Naslovnu ulogu tumači Aleksandar Radenković (na slici), jedan od najpopularnijih nemačkih glumaca mlađe generacije, rođen 1979. godine u Novom Sadu.
U podeli su i Mihael Abendrot (Klaudije), Imogen Koge (Gertruda), Markus Dancajzen (Horacije), Sven Valzer (Polonije), Taner Zahinturk (Laert), Lea Dreger (Ofelija), Marijane Hojka (Rozenkranc, 2. Glumac, 1. Mornar, 2. Glasnik, 1. Klovn, Ozrik 2), Vinfrid Kipers (Gildenštern, 1. Glumac, 2. Mornar, 1. Glasnik, 2. Klovn, Ozrik 1) i Mihael Abendrot (Duh Hamletovog oca).
Predstava, koja je premijerno izvedena 4. novembra 2011. godine, biće titlovana na srpski jezik.
- Postoji jedan čovek. Možda je princ. Postoji jedan drugi čovek. Možda je on mrtvi kralj. Tu je i lepa dama. Ona je možda kraljica. Ili je to možda Imodžen Kog? Moguće je da je tu negde i nečija devojka Ofelija. Gotovo da je sigurno da postoji neka druga porodica koja je povezana sa ovom recimo kraljevskom porodicom. Otac te druge porodice je Polonije. Njegov sin Laert je najverovatnije u Parizu tokom gotovo cele drame. I sve ovo ni najmanje ne liči na Dansku. Uz njih, tu su i neki glumci. Oni su Hamletovi najbolji prijatelji. Jadničak. Horacio će pripovedati ovu priču - kaže Holm.
Priznati švedski umetnik Holm, koji je nakon dugogodišnjeg uspešnog rukovođenja prestižnim Kraljevskim dramskim pozorištem „Dramaten“ iz Stokholma, 2011. godine izabran na funkciju umetničkog direktora "Šaušpilhausa", stari je znanac beogradske teatarske publike. Naime, na Sceni „Raša Plaović“ izvođen je njegov komad „Ptiče ili Pravda za Zigfrida“ u režiji Anje Suše, a u februaru 2010. godine na Velikoj sceni, kao gostujući reditelj, postavio je Euripidove „Bahantkinje“.
Takođe, u okviru saradnje "Dramatena" i Narodnog pozorišta, videli smo i njegove režije predstava "Igra vatrom", "Magbet" i "Hamlet".
Jedna od najuglednijih nemačkih i evropskih teatarskih Kuća - "Šaušpilhaus", gostovaće u Beogradu u okviru Protokola o dugoročnoj saradnji sa Narodnim pozorištem.
M.B.

                               IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE POVODOM GOSTOVANjA "ŠAUŠPILHAUSA"
Povodom gostovanja "Šaušpilhausa", u sredu 27. marta, u Muzeju Narodnog pozorišta održana je konferencija za novinare na kojoj su učestvovali v.d. upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu Dejan Savić, v.d. direktora Drame Spasoje Ž. Milovanović, reditelj Stafan Valdemar Holm, glumac Aleksandar Radenković i Bente Moler koja je uradila kostime i scenografiju.
Savić je rekao da Narodno pozorište ima tu čast "da udomi jedno od najznačajnijih evropskih pozorišta" i naglasio da je to znak da "mi, kao Kuća, vodimo računa o našem položaju na kulturnoj mapi Evrope trudeći se da nađemo odgovarajuće partnere u svim sektorima našeg stvaralaštva".
- Oni su naši prirodni partneri. Zajedno, sa njima, možemo mnogo toga da uradimo na zbližavanju kultura, na upoznavanju jednih sa drugima i da na pravi način dokažemo i pokažemo da kultura ne poznaje granice - rekao je Savić.
On je podsetio da je imao zadovoljstvo da u vreme svog prvog mandata na funkciji upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu sarađuje sa Holmom, koji je u to vreme bio direktor uglednog švedskog Kraljevskog pozorišta "Dramaten" iz Stokholma.
Savić je primetio da ta nova i drugačija estetika, koju nam donose pozorišta sa severa i zapada Evrope, odiše nekim novim umetničkim pristupima i koncepcijama koje su potpuno drugačije "od onoga što mi ovde radimo".
- Međutim, moram da kažem i to da su naši umetnici i naši stvaraoci imali gotovo identičan uspeh na gostovanjima u inostranstvu. Potvrda za to je gostovanje naše predstave "Gospođa ministarka" koja je pre nekoliko godina izvedena u "Dramatenu", kao i prošlogodišnji uspeh "Henrija Šestog" u Šekspirovom "Glob teatru" u Londonu".
Savić je rekao da je interesovanje za gostovanje "Šaušpilhausa" u Beogradu ogromno i dodao da karata odavno nema u prodaji ocenivši to kao dobar znak.
On je izrazio uverenje daće se o ovom gostovanju i predstavi "Hamlet" sigurno dosta dugo pričati.
Milovanović je naglasio da nastup "Šaušpilhausa" predstavlja prvo zvanično gostovanje jednog institucionalnog nemačkog teatra na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
On je podsetio da je Holm pre nekoliko sezona na Velikoj sceni Nacionalnog teatra režirao Euripidove "Bahantkinje" i dodao da se iskreno nada da će ova Kuća, u narednom periodu, pronaći "neki novi modus da se sa njim nastavi saradnja".
Holm je rekao da mu svaki boravak u Beogradu predstavlja ogromno zadovoljstvo i podsetio da njegova saradnja sa Narodnim pozorištem traje već jednu deceniju. Naime, 2002. godine on je bio direktor "Dramatena" koje je tada sa Nacionalnim teatrom sklopilo Sporazum o dugoročnoj saradnji.
On je rekao da je pre nekoliko meseci podneo ostavku na mesto umetničkog direktor "Šaušpilhausa" i istakao da je veoma zadovoljan zbog tog čina.
- Za mene je na prvom mestu saradnja između ljudi, a ne između institucija- kazao je Holm.
Govoreći o rediteljskoj koncepciji "Hamleta", koga je režirao treći put, on je rekao da je ovde akcenat usmeren na "privatne posledice koje je prouzrokovala politika".
Holm je pohvalio tumača naslovne uloge Radenkovića ocenivši da je reč "o briljantnom glumcu koji savršeno vlada nemačkim jezikom".
Moler je rekla da je srećna što je ponovo došla u Beograd i u Narodno pozorište koje je, kako je naglasila, veoma lepo.
Ona je kazala da je "ovo predstava i o pozorištu jer iskreno govori o tome šta znači igrati u pozorištu".
Radenković je rekao da je veoma uzbuđen što mu se pružila prilika da zaigra u Narodnom pozorištu i istakao da sa nestrpljenjem iščekuje susret sa beogradskom publikom.
- Za mene ovo predstavlja jedan od najvažnijih i najlepših snova od kada se bavim glumom. Hvala Stafanu što je baš mene izabrao da igram u ovoj predstavi - kazao je Radenković koji je rođen 1979. u Novom Sadu, a u Nemačkoj živi od sedme godine.
Pričajući o svom junaku, on je istakao da je reč o "jednom usamljenom i egoističnom liku koji Ofeliju tera u smrt".
Podsećajući na najpoznatiju rečenicu iz dela - "Biti il' ne biti, pitanje je sad", Radenković je rekao da u Holmovoj postavci ona ne funkcioniše "kao monolog, nego kao dijalog sa Ofelijom".
Predstava traje tri sata i 15 minuta i ima jednu pauzu.
M.B.

BIOGRAFIJA ALEKSANDRA RADENKOVIĆA: www.radenkovic.de

Rođen 1979. godine u Novom Sadu, završio je Fakultet za muziku i pozorište „Feliks Mendelson Bartoldi“ u Lajpcigu.
Nakon prvog angažmana u Lajpciškom pozorištu usledio je angažman u Nemačkom pozorištu u Hamburgu.
Kao glumac u predstavi "Mara, šta se dogodilo s našom revolucijom"? reditelja Folkera Leša učestvovao je na festivalu Berlinski pozorišni susreti 2009. godine.
Od sezone 2011/2012. stalni je član ansambla Diseldorfskog pozorišta.
Predstava / uloga:
• Bihner
• Hamlet / Hamlet (danski princ)
• Ovo nije science fiction / Kriger / Mihajlo / Borbeni savez za Evropu
• Per Gint / Kuvar na venčanju / Dvorski trol / Master Koton / Arapkinja / Felah / Pomorski kapetan / Livac dugmadi
• Opijenost
• Kako vam drago / Orlando / Korin / Viljem

U najnovijem broju "Pozorišnih novina", koje će se, kao dodatak "Večernjih novosti", pojaviti na kioscima u subotu 30. marta, u rubrici "Tri pitanja za..." biće objavljen intervju sa Aleksandrom Radenkovićem. Govoreći o rediteljevoj koncepciji "Hamleta", on je tom prilikom kazao:
- Stafanu Holmu je porodična drama na prvi pogled bitinija od spoljno politickog aspekta dela. Pitanje je, da li Hamlet bez te političke problematike gubi važnu spoljnu refleksivnu snagu? Da li je dolazak Fortinbrasa stvarno neophodan? Ili, da li se u svakoj porodičnoj dilemi, pogotovo na ovako visokom nivou državne odgovornosti, skrivaju isto svi ti politički aspekti održavanja i preuzimanja moći? Zar svaka „unutrasnja“ porodična struktura ne dobija spoljno politički značaj, čim jedna ili više osoba te zajednice poseduju moć. Primera koji su danas tako „iskočili iz zgloba“ ima mnogo.