NA VELIKOJ SCENI ODRŽAN KONCERT POSVEĆEN DIRIGENTU JOVANU ŠAJNOVIĆU

25 novembar 2014

U znak sećanja na uglednog dirigenta mnogih orkestara, nekadašnjeg direktora Opere Narodnog pozorišta u Beogradu i vrsnog pedagoga Jovana Šajnovića (1924-2004), u utorak 25. novembra na Velikoj sceni održan je koncert pod nazivom "Sećanje na maestra".
Pred brojnom publikom, kao solisti su učestvovali njegovi nekadašnji saradnici - prvaci Opere Narodnog pozorišta - sopran Jasmina Trumbetaš Petrović, mecosopran Nataša Jović i tenor Dušan Plazinić.
Na koncertu u čast ovog izuzetnog umetnika, nastupila je i njegova supruga, koloraturni sopran Jasmina Šajnović koja je za tri decenije braka kao operska pevačica često sarađivala sa njim kao dirigentom i na koncertima kao izvanrednim klavirskim saradnikom.
Orkestrom Opere Nacionalnog teatra dirigovali su nekadašnji Šajnovićevi studenti, danas priznati i vodeći dirigenti u Srbiji - Dejan Savić, Đorđe Pavlović, Ana Zorana Brajović, Bojan Suđić i Stanko Jovanović.
Koncert je otvoren Uvertirom iz Štrausovog "Slepog miša" pod dirigentskom upravom Stanka Jovanovića, a potom je Jasmina Šajnović izvela ariju Lize iz "Zemlje smeška" Franca Lehara.
Na repertoaru je bio i "Adađo" Gustava Malera (dirigent Đorđe Pavlović), arija Dalile iz "Samsona i Dalile" Kamija Sen Sansa u izvođenju Nataše Jović Trivić (dirigent Dejan Savić) i "Salomin ples" iz Štrausove "Salome" (dirigent Ana Zorana Brajović).
Drugi deo koncerta otvoren je Uvertirom iz Vagnerovog "Letećeg Holanđanina" pod dirigentskom upravom Dejana Savića.
Jasmina Trumbetaš Petrović predstavila se arijom Leonore iz opere "Moć sudbine" Đuzepa Verdija (dirigent Bojan Suđić), a tenor Dušan Plazinić pevao je ariju Otela" iz istoimenog Verdijevog remek-dela (dirigent Đorđe Pavlović).
Sopran Jasmina Šajnović izvela je i ariju Ane Bolen iz jedne od najboljih opera Gaetana Donicetija "Ana Bolen" (dirigent Ana Zorana Brajović), koja se bazira na životu engleske kraljevske porodice Tjudor, na čijem su se dvoru isplele mnoge ljubavne intrige.
Koncert je završen Uvertirom iz Vagnerovih "Majstora pevača" pod dirigentskom upravom Bojana Suđića.
Scenografiju je uradila Nevenka Vidak.
Koncertmajstor je bila Edit Makedonska, a inspicijent Mirjana Goločevac.
M.B.

Više fotografija možete pogledati OVDE

JOVAN ŠAJNOVIĆ
Rođen je u Beogradu. Maturirao je u Trećoj muškoj realnoj gimnaziji, a u isto vreme i diplomirao klavir u Muzičkoj školi „Stanković“, gde je od 1943. do 1946. bio nastavnik klavira, harmonije i kontrapunkta. Sve do odlaska na studije u Zagreb nastupao je kao koncertni pijanista. Pored dirigovanja, klavira i kompozicije, završio je i Filozofski fakultet – Muzikološki smer, u Beču.
Po završenoj Muzičkoj akademiji u Zagrebu 1952, zapošljava se u Operi Hrvatskog narodnog kazališta kao korepetitor. Kasnije postaje pomoćni dirigent, a potom i dirigent. Od 1974. do 1978. je bio direktor Opere Hrvatskog narodnog kazališta. Godinama je bio gost dirigent u Zagrebačkoj filharmoniji. U Zagrebu je za 25. godina umetničkog rada dobio priznanje Milke Trnine. U glavnom gradu Republike Hrvatske je za tri i po decenije umetničkog delovanja snimio hiljade minuta muzike za trajne snimke koji se i danas emituju.
Dirigovao je u svim muzičkim centrima nekadašnje Jugoslavije. Gostovao je Austriji, Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj, Francuskoj, Češkoj, Rumuniji, Mađarskoj, SSSR-u, Engleskoj, Irskoj, SAD-u, Meksiku... Dirigovao je orkestru Tonkünstler tri sezone zaredom u Muzikferajn u Beču. U Meksiku je izveo Bruknerove simfonije.
Njegov repertoar simfonijske muzike činila su 74 dela, koja je dirigovao napamet, među kojima su i simfonije Mocarta, Malera, Bruknera, Bramsa, Betovena. U operskoj literaturi teško se može naći delo koje maestro nije dirigovao. Nekoliko sezona je bio dirigent Sarajevskih simfoničara. Snimao je sa simfonijskim orkestrima u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani. Snimio je i četiri ploče operskih arija.
U rodni grad se vraća 1984, kada dobija funkciju direktora Beogradske filharmonije, na kojoj ostaje do 1989. U tom periodu je i redovni profesor i šef katedre na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Od 1991. je bio redovni profesor Fakulteta umetnosti u Prištini. Direktor Opere Narodnog pozorišta u Beogradu bio je u periodu od 1993. do 1997.
Šajnović je dobitnik Vukove nagrade, Vidovdanske nagrade za univerzitetski doprinos, Nagrade RTS-a povodom 50 godina rada za vrhunska kreativna dostignuća...
U Beogradu je izveo generacije izuzetnih dirigenata na koje je bio veoma ponosan. Kao profesor po pozivu, radio je do poslednjeg trenutka.
Uživao je u knjigama svetskih filozofa i estetičara, želeći da svaki slobodan trenutak provede uz knjigu. Govorio je četiri jezika – nemački, francuski, italijanski i engleski. Bio je čovek koji je izazivao divljenje onih sagovornika koji su znali i cenili prave vrednosti.
 
PROFESOR JE I DALjE SA NAMA...

Imam običaj i naviku da predstave i koncerte dirigujem iz partitura koje su stariji dirigenti i kolege koristili, obeležavali i proučavali, pa ostavili u amanet mlađima. Toliko puta sam sa Profesorom sedeo iznad nekih takvih išaranih nota, analizirao zajedno sa njime mogućnosti i tradiciju, ideje i nove kreacije, opredeljivao se za ovo ili ono uz njegovo nepregledno iskustvo i znanje.
Tu skoro, otvorio sam neke partiture koje smo na taj način proučavali, i naišao na njegove dragocene zapise i primedbe. I odmah sam se vratio u mladost, u studentske dane i vreme kada smo sa ogromnim žarom i željom izučavali muziku da bismo je stvarali, ispitivali rešenja u partituri da bismo se odlučili za svoja, slušali izvođenja da bismo ih kreirali.
I sada, na ovome koncertu, i uvek kada smo za pultom i oko njega, Profesor je i dalje sa nama...
Dejan Savić
v. d. upravnika i šef dirigent  
Narodnog pozorišta u Beogradu

Profesor Jovan Šajnović je bio oličenje Muzičara u potpunosti u službi Muzike, prebogatog duha i znanja.
Evropski gospodin najfinijih manira i sadržaja, ujedno i veliki patriota koji je želeo da svojoj zemlji i svojim studentima pokloni ono što je u sebi nosio.
Čast mi je što sam bio u prvoj generaciji studenata kojima je predavao po svom dolasku u Beograd.
Razgovor sa Profesorom me je uvek vodio na neke nove i neistražene nivoe, toliko nepoznate a toliko potrebne našem društvu.
Bio mi je velika podrška i temelj za dalju karijeru, na čemu ću mu uvek biti zahvalan.
Bojan Suđić
Izvršni i umetnički direktor Muzičke produkcije RTS
Šef dirigent Simfonijskog orkestra i Hora RTS
Redovni profesor i šef katedre za dirigovanje na FMU


Plemenito poreklo koje seže do dvora Nemanjića, a na koje je bio skromno ponosan, obeležilo je, u svakom pogledu, lik ovog erudite, sofisticirane umetničke estetike. Plenio je dobrotom koju je nesebično delio sa nama, svojim studentima, oblikujući pored estetskih i umetničkih, i moralni pogled na svet svakog od nas pojedinačno – prema osobinama koje smo rođenjem i vaspitanjem nosili – u nama je tražio ono najbolje i nenametljivo uticao na naše sozercanje života i umetnosti. Prvo čovek, prijatelj, otac, pa onda profesor. Umetnička i ljudska veličina stajala je nenametljivo kao nedostižni uzor, ni jednog momenta ne bremeneći svojim postamentom, već satrudničeskim delovanjem, blago milujući dobrotom, pomagala u našem emotivnom, duhovnom i umetničkom stasavanju. Ostajući u duši kao drago sećanje na večno blagi lik, vječne mu pamjati.
Đorđe Pavlović
dirigent – rukovodilac muzičkih priprema
u Narodnom pozorištu u Beogradu


Šajnović, profesor koji nas je naučio kako da mislimo, analiziramo i suštinski sagledavamo i partituru i muziku.
Profesor koji je davao studentima i više od potrebnog ukoliko su to tražili. Nije se nametao i uvek je zahtevao da proverimo sve što nam govori.
Voleo je samostalnost kod studenata, poštovao rad, imao strpljenja za naše greške i probleme...
Bilo je zadovoljstvo poznavati ga i privilegija učiti od njega!
Stanko Jovanović
Stalni dirigent Muzičke produkcije RTS
Šef Opere i Teatra Madlenianum


Sa Jovanom Šajnovićem sam pored dirigovanja imala i časove klavira, harmonije, kontrapunkta i oblika. Prva četiri takta u Frankovim Simfonijskim varijacijama smo radili preko šest sati, dok nije bio zadovoljan svakim tonom na klaviru.  Učila sam nemački jer je „nekulturno čitati Adornove spise i Geteove drame u prevodu“... Kada bih dirigovala predstavu ili koncert, nije sedeo u publici. Njegovo mesto je bilo pored inspicijenta, sedeo bi i slušao izvođenje zatvorenih očiju i sve vreme je pričao sa mnom dok sam dirigovala i ja sam ga čula, na koje mesto treba da pazim, šta sam dobro uradila, šta još treba da doradim.... i dalje ga čujem.
Ana Zorana Brajović
v.d. direktora Opere i dirigent Narodnog pozorišta u Beogradu