Vesti

U okviru završne manifestacije obeležavanja 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, u utorak 8. oktobra na Velikoj sceni održana je svetska praizvedba opere “In hoc signo” (“Pod ovim znakom”).

Operu, rađenu po muzici don Marka Frizine, prema libretu i u režiji Dejana Miladinovića i pod dirigentskom upravom Dejana Savića, izveli su solisti, Orkestar, Hor i Balet Narodnog pozorišta u Beogradu.
Veliki solistički ansambl predvodili su Marko Kalajanović (Konstantin Veliki, imperator rimski), Nataša Jović Trivić (Helena, majka Konstantinova) i Suzana Šuvaković Savić (Fausta, druga žena Konstantinova).
U podeli su bili i Nenad Jakovljević (Publije, zapovednik Konstantinove garde), Janko Sinadinović (Galerije, imperator rimski), Vuk Zekić (Uhoda), Darko Đorđević (Laktancije, učitelj Konstantinov), Dragoljub Bajić (Eusebije, episkop cezarejski, biograf Konstantinov), Aleksandar Dojković (Konstancijus Hlorus, Cezar, otac Konstantinov), Nenad Čiča (Pisar), Ljubodrag Begović (Augur), Ljubica Vraneš (Glavna babica), Danilo Stošić (Dioklecijan, imperator rimski), Pavle Žarkov (Glasnik I), Miloš Gašić (Glasnik II), Stefan Pavlović (Senator), Nevena Tirnanić (Bahantkinja I), Jovana Belić (Bahantkinja II), Vera Vujasinović (Bahantkinja III), Danilo Stošić (Flavije Britanik, zapovednik legije), Ljubodrag Begović (Tulije Austerije, zapovednik konjice), Mihailo Šljivić (Klaudije Memore, zapovednik kohorte), Nenad Čiča (Licinije, imperator rimski), Mihailo Šljivić (Makarije, episkop jerusalimski), Vladimir Kosanić (Predradnik na gradilištu crkve Hristovog Groba) i Miroslav Markovski (Hosije, episkop hispanski).
Publika u prepunoj sali, u kojoj su bili i predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić sa suprugom Dragicom, patrijarh srpski Irinej, ministri u Vladi Srbije, predstavnici verskih zajednica i diplomatski kor, nagradili su umetnike burnim i dugotrajnim aplauzom.
Izvođenje opere “In hoc signo” u Narodnom pozorištu, u okviru završne manifestacije obeležavanja tog značajnog jubileja, a čija je proslava započela 17. januara ove godine u Nišu koncertom duhovne muzike Hora Sretenjskog manastira iz Rusije, ostaće, između ostalog, zabeleženo i po tome što je to bio prvi slučaj u istoriji opere da je za ovdašnju scenu bila namenjena svetska premijera dela jednog stranog kompozitora
Podsećanja radi, kada je apostolski nuncijat iz Srbije uputio don Marku Frizini libreto na evaluaciju, ovaj muzički direktor Papskog lateranskog hora, koji je komponovao i izvodio svoje kompozicije pred papama Jovanom Pavlom II i Benediktom XVI, izrazio je želju da baš on napiše muziku za “In hoc signo”.
Miladinović, reditelj koji je do sada postavio 157 predstava, pre toga je za libreto dobio blagoslov patrijarha srpskog Irineja i beogradskog nadbiskupa Stanislava Hočevara.
Kao rezultat svega toga, ljubitelji opere dobili su jedno snažno i kvalitetno umetničko delo - "In hoc signo" koje su stvorili jedan pravoslavac i jedan katolik, dvojstvom koje oličava ranohrišćanski duh.
Iako rađeno specijalno za završnu proslavu Milanskog edikta, delo kroz prizmu Konstantina Velikog i njegovog preobraćenja zapravo personifikuje snagu kojom je hrišćanstvo trijumfovalo nad paganstvom i pomoću koje “pod ovim znakom”, savlađujući iskušenja, traje već 2.000 godina.
Napisana na italijanskom, međunarodnom jeziku opere, “In hoc signo” će i u svom budućem umetničkom životu sačuvati sećanje na proslavu jubileja 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta i tako afirmisati univerzalne hrišćanske vrednosti.
Miladinović, koji je uradio i izbor i montažu video odlomaka, zajedno sa Mirašem Vuksanovićem bio je zadužen i za scenografiju, Petru Antonoviću bila je poverena video produkcija, a Miroslavu Pavloviču i Bogdanu Čurguzu obrada video materijala.
Konstantin Kostjukov je postavio koreografiju baleta, a Horom je dirigovao Đorđe Stanković.
Pored kostima iz fundusa Narodnog pozorišta u Beogradu, u predstavi su korišćeni i ustupljeni kostimi iz Makedonske Opere i Baleta iz Skoplja i Opere Hrvatskog narodnog kazališta iz Osijeka.
U izjavi za medije, posle završetka predstave, Miladinović je kazao da je veoma zadovoljan reakcijom publike.
- San koji sam počeo da sanjam 2010. godine postao je stvarnost. Bio sam veoma uzbuđen i srećan tokom izvođenja predstave, ali i reakcijom publike koja je reagovala na, zaista, najbolji mogući način. Ova opera pravi jednu veliku apoteozu hrišćanstvu. Dok sam pisao libreto, poželeo sam da, s obzirom da sam pravoslavac, muziku komponuje katolik. S obzirom da je Italija kolevka opere, bilo je logično da potražim italijanskog kompozitora. I, srećom, našli smo don Marka Frizinu koji je, takođe, prezadovoljan kako je protekla večerašnja premijera - rekao je Miladinović.
- Pevači su bili savršeni, a Miladinovićev libreto je fantastičan. Verujem u entuzijazam ovih ljudi. Vrata su otvorena. Ova opera će imati budućnost i siguran sam da je ovo početak njene turneje po Evropi - kazao je Frizina.
Raspoloženje posle predstave nisu krili ni Marko Kalajanović, Nataša Jović Trivić i Suzana Šuvaković Savić koji su izjavili da su veoma srećni i da jedva čekaju reprizna izvođenja.
- Ova svetska premijera, koja je održana večeras, ovde, u Narodnom pozorištu nije bila značajna samo za nas, nego i za celi hrišćanski svet. Mnogo mi je drago da smo i mi bili deo te priče, odnosno deo jednog tako značajnog jubileja kao što je proslava Milanskog edikta - dodala je Suzana Šuvaković Savić.
M.B.

Više fotografija možete pogledati OVDE

Izveštaj emitovan u Dnevniku RTS-a možete pogledati OVDE