NARODNO POZORIŠTE U BEOGRADU OBELEŽILO 145. GODINA POSTOJANjA

22 novembar 2013

Svečanim programom pod nazivom "22. novembar je dan našeg Pozorišta", u okviru kojeg su dodeljena godišnja priznanja za umetničke i radne rezultate, Narodno pozorište u Beogradu proslavilo je 145 godina postojanja.

Uvod u proslavu, prema scenariju Željka Hubača, počeo je na neobičan način - duhovitim obraćanjem glumca Narodnog pozorišta i dugogodišnjeg voditelja ove svečane akademije Mihaila Lađevca koji trenutno živi na Novom Zelandu.
Naime, on je putem video poruke, izrazio "protest" zato što je njegova malenkost "kao nesporni brend ove svečane akademije", iz za sada njemu nerazumljivih razloga i bez ikakvih konsultacija sa njim, zamenjena drugim voditeljem, čime su njegova autorska, a posebno ljudska prava – narušena.
- Naime, izgovor da se ja, tradicionalni voditelj ove popularne svečanosti, trenutno nalazim na Novom Zelandu te da je zbog mog odsustva nemoguće pomerati datum obeležavanja Dana pozorišta, ja ne prihvatam. Zar moje nesporno pravo da se stručno usavršavam na Novom Zelandu treba da naruši jednu tradiciju, nauštrb druge, pitam ja vas? Naravno da sam spreman da svoja prava, posebno ona ljudska, zaštititim svim pravnim sredstvima, no pre tog postupka, kao znak dobre volje, sazvao sam ovu konferenciju na kojoj, poštujući sveti princip transparentnosti, predlažem nadležnima da, po Zakonu o javnim nabavkama, koji je, kao što smo videli u protekloj godini bio od izuzetne važnosti za funkcionisanje savremenog teatra u cilju odabira najekonomičnijih umetnika, raspišu tender za datum proslave Dana Narodnog pozorišta. Predlažem da u tenderskoj dokumentaciji stoji da se Dan jednog Nacionalnog teatra kao što je srpsko, nikako ne sme više proslavljati tokom jeseni, već isključivo u proleće, ili početkom leta, kada su klimatski uslovi prikladniji i kada su troškovi manji za, na primer, grejanje, ili pak oblačenje. U duhu racionalizacije, striktno se mora voditi računa koji je datum najjevtiniji! I za kraj, napominjem da to što se ja sredinom leta vraćam iz Novog Zelanda nema nikakve veze sa ovim mojim zahtevom. Moj jedini motiv je sadržan u potrebi da se, u duhu novog vremena, striktno vodi računa o poštovanju zakonske regulative - rekao je Lađevac čije je izlaganje publika prihvatila sa neskrivenim simpatijama.
Na njegove reči "reagovao" je kolega i voditelj Nenad Stojmenović koji je, "u skladu sa evropskim načelima transparentnosti", pročitao saopštenje sa sednice užeg rukovodstva autorskog tima proslave Dana Narodnog pozorišta.
- Uz duboko uvažavanje stava gospodina Lađevac Mihaila, iznenađeni smo njegovim nenadanim i ničim izazvanim javnim nastupom, a posebno insinuacijom da smo svojim postupanjem ugrozili njegova ljudska prava, koja su, kao što je opšte poznato, za nas bila i ostala svetinja. Razmišljajući samo o svojim partikularnim interesima, naš bivši član je pokušao da ugrozi našu evropsku perspektivu i osujeti ovogodišnju proslavu, ali mu to nije pošlo za rukom. Naime, kako su nam naši vodeći pravnici objasnili, predlog za raspisivanje tendera po Zakonu o javnim nabavkama, dopušta nam da, do konačne odluke, nastavimo dosadašnju praksu proslave Dana Narodnog pozorišta 22. novembra. Ako na tenderu pobedi neki drugi datum, mi se obavezujemo da ćemo ceremoniju proslave ponoviti, o našem trošku, uz napomenu da će u tom slučaju biti raspisan tender i za voditelje, uz uslov da oba budu ženskog pola - kazao je Stojmenović.
Nakon snažnog aplauza koji je publika uputila za ovaj neobičan i duhovit uvod u proslavu, usledila je projekcija dokumentarnog filma Petra Antonovića u kojem je slikom dočaran deo onoga što je na umetničkom planu urađeno u proteklih godinu dana.
Kao i svake godine, u okviru programa koji je ovaj put, pored Stojmenovića, vodila i Zlatija Ocokoljić Ivanović, prezentovan je i mali podsetnik vezan za najbitnija dešavanja u prethodnoj sezoni u kojoj je, pored predstava sa redovnog repertoara i brojnih gostovanja, izvedeno 9 premijera i dve premijerne obnove.
Između dva Dana pozorišta premijerno su izvedene predstave: "Antigona", "Konstantin" (koprodukcija sa Narodnim pozorištem iz Niša), "Izbiračica" (koprodukcija sa Pozorištem „Bora Stanković“ iz Vranja), "Ogvožđena", "Aida", "Uspavanka za Vuka Ničijeg" (koprodukcija sa Festivalom Grad teatar Budva), "Bizarno" (koprodukcija sa Šabačkim pozorištem), "Dama s kamelijama" i "In hoc signo", a urađene su i dve premijerne obnove - balet "Jesenje cveće" i duodrama "Tesla ili prilagođavanje anđela".
Prethodnu sezonu obeležila je i proslava 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, u okviru koje je Narodno pozorište učestvovalo sa jedinstvenim događajima: „Aida“ u Viminacijumu i „Konstantinus Magnus“ u Nišu.
Predstave su učestvovale na domaćim i na inostranim festivalima i smotrama: Sterijino pozorje u Novom Sadu, Grad-teatar Budva, Beogradski festival igre, Bitola Šekspir festival, Balet fest Sarajevo, Internacionalni festival klasičnog teatra u Aradu, u Rumuniji, Repassage fest u Ubu, „Dani Milivoja Živanovića“ u Požarevcu, Festival umetnosti „Maglič“ u Kraljevu, 33. „Borini dani“ u Vranju, „Teatar u jednom dejstvu“ u Mladenovcu i „Balkan teatar fest“ u Dimitrovgradu.
Kao i svake godine, ni ove nisu izostala priznanja i nagrade. Agencija „Muzika klasika“, Narodnom pozorištu je dodelila Nagradu za izuzetan doprinos klasičnoj muzici, a Akademija umetnosti - Svečanu plaketu.
Drama Ženski orkestar proglašena je za najbolju predstavu ovogodišnjeg festivala u Mladenovcu „Teatar u jednom dejstvu“; Sterijinu nagradu za kostimografsko ostvarenje u predstavi „Konstantin“, dobila je Bojana Nikitović, a predstava „Konstantin“ nagrađena je i za scenografiju.
Glumac Nenad Stojmenović, laureat je Nagrada „Petar Banićević“ i „Miloš Žutić", dok je Plaketa „Žanka Stokić“ pripala glumici Nataši Ninković.
Nagradu “Zlatni beočug”, za trajni doprinos kulturi Beograda, dobio je ansambl predstave "Kir Janja", primadona, Milka Stojanović laureat je nagrade „Izvanredni Zlatni beočug za životno delo“, solista baleta Jovan Veselinović dobitnik je Nagrade „Terpsihora“, a njegovoj koleginici Bojani Žegarac pripala je Nagrada „Radomir Vučić“.
Među laureatima su i Jovan Tarbuk (nagrada žirija za dizajn logotipa na Svetskom takmičenju u dizajnu Hiiibrand 2012, u Pekingu), producent u audio-video studiju Narodnog pozorišta u Beogradu Petar Antonović (Nagrada za najbolju originalnu muziku na 49. Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije "Joakim Vujić"), rediteljka Tanja Mandić Rigonat (Nagrada „Veljko Maričić“ i Nagrada publike „Dalibor Foretić, na Festivalu u Rijeci), glumica Nela Mihailović („Carica Teodora” za najbolju glavnu žensku ulogu, Nagrada publike za glumicu večeri kao i Nagrada za najpopularniju glumicu na Filmskim susretima u Nišu), balerine Sanja Ninković i Ivana Savić Jaćić (Nagrade „Smiljana Mandukić“ za najbolju plesnu interpretaciju u predstavi Yesterday – seti se da zaboraviš, Bitef dens kompanije), primabalerina Duška Dragičević i prvak baleta Konstantin Tešea (Nagrada za životno delo, koju dodeljuje Udruženje baletskih umetnika Srbije) i glumci Ivan Bosiljčić i Nebojša Dugalić (Sterijine nagrade).
U toku prošle obeleženo je i nekoliko jubileja: 20 godina od premijere predstave "Kir Janja" i 15 godina od premijere predstave "Zagonetne varijacije", "Laža i paralaža" proslavila je 100-to izvođenje, a "Mali bračni zločini" i opera "Trubadur" izvedeni su 50-ti put.
Takođe, u prethodnih godinu dana Narodno pozorište nastavilo je da neguje saradnju sa domaćim i inostranim teatrima i umetnicima, a u sva tri umetnička ansambla gostovali su brojni umetnici iz zemlje i inostranstva.
Nažalost, period od prošlog Dana pozorišta pamtiće se i po tome što su nas zauvek napustili: Ksenija Jovanović, Čedomir Dragičević, Miomir Cenić, Milorad Mišković, Boško Vojković, Lazar Streoski i naš dugogodišnji saradnik Radomir Popović.
Pre tradicionalne ceremonije dodele priznanja Narodnog pozorišta, izvršna direktorka asocijacije „Žena plus“ Dubravka Malohodžić uručila je v.d. upravniku Dejanu Saviću sliku „Karmen u pokretu“, čiji je autor akademska slikarka Mirjana Banović.
Savić se zahvalio na poklonu i istakao da će Narodno pozorište "i ubuduće učestvovati u svim akcijama koje pomažu našem narodu, pojedincima i grupama".
Potom je usledila dodela godišnjih nagrada, koje je u ime Upravnog odbora, uručivao predsednik Radoslav Pavlović.
Nagradu za najbolju predstavu - Verdijevu "Aidu" u režiji Ognjana Draganova dobio je ansambl te opere, a Plakete povodom značajnih aktivnosti u životu i radu Narodnog pozorišta uručene su dugogodišnjem prvaku Baleta, sada u penziji Dušanu Simiću, kao i poslovnom partneru Kuće - saobraćajnom preduzeću "Lasta".
Za najbolja individualna premijerna umetnička ostvarenja na repertoaru Narodnog pozorišta nagrađeni su Miodrag Krivokapić za ulogu Konstantina u istoimenoj predstavi, Tamara Pingović za uloge Kitri i Gamzati u baletima "Don Kihot" i "Bajadera", operska pevačica Sanja Kerkez za solistički koncert u Narodnom pozorištu, Jasmina Trumbetaš za ulogu Aide u istoimenoj operi, Marija Vicković za ulogu Margarite Gotje u "Dami s kamelijama", kao i odeljenje Ženska krojačnica.
Nagrade za izuzetno značajan ukupan radni doprinos dobilo je više zaposlenih u različitim službama, a među njima radnici obezbeđenja (Dejan Pavlović, Branislav Matić, Desimir Simović i Milan Sentić) za kvalitetno obavljene poslove i hrabro reagovanje u gašenju požara na Velikoj sceni prošle zime.
Pavlović je uručio i Pohvale za rezultate u radu, a dobili su ih glumci Danijela Mihailović i Boris Pingović, balerina Sanja Ninković, kostimograf Katarina Grčić Nikolić, scenogarf Miraš Vuksanović, kao i više radnika u različitim sektorima.
V.d. upravnika Dejan Savić uručio je Pečat povodom posebnog doprinosa životu i radu Narodnog pozorišta, koji su dobili troje novih penzionera - glumac Marko Nikolić, prvakinja Opere Vera Miranović Mikić i operski reditelj Dejan Miladinović, kao i kompanija "Telenor".
Savić je uručio i Srebrnjake za dugogodišnji doprinos, Zlatne značke za 20 godina rada u NP i Povelje radnicima koji su otišli u penziju.
On je istakao da ceo kolektiv može biti ponosan na 145 godina dugu tradiciju ove kuće, kao i na svoje rezultate u protekloj sezoni.
Podsetio je na teškoće sa javnim nabavkama i nesreću sa požarom čije su posledice efikasno sanirane zahvaljujući velikom trudu zaposlenih i prijatelja kuće.
- Povećali smo produkciju, došli do 60-70 predstava mesečno, što aktuelizuje potrebu otvaranja nove scene - dodao je on.
Savić je istakao potrebu da Pozorište čuva od zaborava svoje velikane i saopštio da od sada Orkestarska sala nosi ime Dušan Miladinović, Horska sala Milan Bajšanski, a Studio za dizajn svetla Lazar Streoski, dok je za Veliku scenu predložio ime Branislav Nušić.
On je najavio da će Narodno pozorište učestvovati u obeležavanju stogodišnjice Prvog svetskog rata i to na način da ne dozvoli menjanje istorije, jer je, kako je istakao, u oba svetska rata srpski narod bio na strani dobra.
Krunu svečanosti predstavljala je dodela Nagrade „Raša Plaović“, za najbolje glumačko ostvarenje na beogradskim scenama između dva Dana pozorišta, a koju je ove godine dobio Vojin Ćetković za ulogu Otela u istoimenoj predstavi Vilijama Šekspira u režiji Miloša Lolića i produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Plaketu sa likom velikog srpskog glumca Plaovića dobitniku je uručio predsednik žirija, glumac i prošlogodišnji laureat Igor Đorđević koji je istakao da "u Lolićevoj veoma stilizovanoj predstavi, ustrojenoj vizuelno jakim siimbolima i lišenoj svega pokazivačkog ali i podrazumevanog... Ćetkovićev Otelo začuđujuće brzo i lako uspeva da ostvari finu komunikaciju ali i identifikaciju sa publikom".
- U ovakvom pozorišnm, ostvarenju lišenom i naznake sitnog realizma, kojima se glumci obilato koriste ne bi li dosegli autentični unutrašnji život lika, Vojin Ćetković gotovo poigravavajući se, ostvaruje istinsku glumačku bravuru. On svog Otela gradi pažljivo odabranim i raznolikim sredstvima, od krupnih sirovo obrađenih rečenica jednog vojskovođe, preko nežnog i strasno zaljubljenog čak i infantilnog muža, pa do najtamnijih sumnji i strašnih nijansi tame u koju upada ,da bi završio svirepim ubistvom svoje najvoljenije. Glumački pokret, govor, autentičnost emocija, scenska artikulacija tragedije ovog velikog Šekspirovog lika čini da gledamo Otela koji nije u senci harizmatičnog zla jednog Jaga. Ne samo zbog veličine i značaja već mnogo više zbog načina pristupa i interpretacije uloge , Vojin Ćetković ovim najznačajnim ostvarenjem u svojoj bogatoj pozorišnoj karijeri ,zaslužuje da se nadje u odabranom društvu dobitnika ove nagrade. Njegov dosadašnji profesinalni rad ,ali i dostojanstveno i gospodsko držanje van scene, služi na čast glumačkoj profesiji - naveo je Đorđević u obrazloženju žirija, u kojem su bili i pozorišni kritičar Raško Jovanović, reditelj Ana Grigorović, dramaturg Slavko Milanović i teatrolog Boban Jeftić.
Ćetković se zahvalio žiriju na divnim rečima, upravi JDP-a što je u teškoj situaciji smogla snage za ovakvu produkciju, reditelju i ansamblu predstave "Otelo", kao i svojoj porodici i naglasio da je veoma ponosan što će i njegovo ime biti uklesano na zid ispred scene "Raša Plaović" zajedno sa, kako je rekao, "onim glumčinama koji se tamo nalaze".
On je dodao da nagradu posvećuje svojim ćerkama Veri i Mili i supruzi Slobodi Mićalović.
Posle nepuna dva sata, program je tradicionalno završen Vinskom pesmom iz Verdijeve "Travijate" i porukom da se, u zdravlju gledali i slušali i naredne godine.
Dan Narodnog pozorišta 22. novembar, ustanovljen je 1968. godine, prilikom obeležavanja stogodišnjice Nacionalnog teatra.
Naime, tog datuma, po novom kalendaru, pre 144 godine (1868) održana je prva predstava novoosnovanog Narodnog pozorišta - „Đurađ Branković“ Karolja Obernjaka u gostionici „Kod engleske kraljice“.
Prva predstava u novoj zgradi, „Posmrtna slava kneza Mihaila“ Đorđa Maletića izvedena je 30. oktobra 1869. godine.
M.B.

Više fotografija možete pogledati OVDE

SPISAK SVIH NAGRADA:

DOBITNICI GODIŠNjIH NAGRADA NARODNOG POZORIŠTA PO ODLUCI  UPRAVNOG ODBORA NARODNOG POZORIŠTA:

NAGRADA NARODNOG POZORIŠTA ZA NAJBOLjU PREDSTAVU U OKVIRU REPERTOARA NARODNOG POZORIŠTA U SEZONI 2012/2012.
dodeljuje se  operskom ansamblu predstave  „AIDA“  Đuzepe Verdija, u  režiji Dejana Miladinovića.

NAGRADA NARODNOG POZORIŠTA ZA NAJBOLjA INDIVIDUALNA PREMIJERNA UMETNIČKA OSTVARENjA U OKVIRU REPERTOARA NARODNOG POZORIŠTA U SEZONI 2012/2013 dodeljuje se:
MIODRAGU KRIVOKAPIĆU  za ulogu  Valerija Konstantina Starijeg, u  predstavi,  "Konstantin", Dejana Stojiljkovića  u režiji Juga Radivojevića;
TAMARI PINGOVIĆ  za uloge: Kitri, u predstavi "Don Kihot" i Gamzati u predstavi "Bajadera":
SANjI KERKEZ za "Solistički koncert" na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu;
JASMINI TRUMBETAŠ PETROVIĆ za ulogu Aide u operskoj predstavi "Aida" ; 
MARIJI VICKOVIĆ za ulogu Margarite Gotje  u  predstavi "Dama s kamelijama";
ŽENSKOJ KROJAČNICI, u Krojačkoj radionici u Službi za operemu predstava Teihničkog sektora NP, za izradu kostima u predstavama iz repertoara NP u Beogradu.

NAGRADA NARODNOG POZORIŠTA ZA IZUZETNO ZNAČAJAN UKUPAN RADNI DOPRINOS dodeljuje se Dejanu Pavloviću, Branislavu Matiću, Desimiru Simoviću i Milanu Sentiću, zaposlenima u Grupi za obezbeđenje i PPZ, za kvalitetno obavljanje poslova i hrabro reagovanje prilikom gašenja požara 03.decembra 2012 na Velikoj sceni NP.
Dekoraterima: Zoranu Miriću, Zoranu Boškovac, Ninoslavu Stevanoviću
Monterima: Milinku Radovanoviću, Zoranu Đorđeviću.
Službi održavanja: Božidaru Petroviću, Zoranu Jankoviću, Ozrenu Ognjenoviću, Milutinu Filipoviću
Rasveti: Miodragu Milivojeviću, Naitu Ilijaziu, Vladi Marinkoviskom, Igoru Vukojeviću, Aleksandru Vučkoviću, Milanu Kolareviću, Draganu Bulatoviću, Dejanu Tašinu, Borisu Vuloviću, Predragu Stojčevskom, Aleksandru Milanoviću, Ljubomiru Jovanoviću, Goranu Miškoviću.
Transporterima: Radisavu Momiroviću, Dragiši Momiroviću, Srđanu Dimitrieskom, Nebojši Đorđeviću, Zoranu Jovanoviću, Draganu Marinkoviću, Slobodanu Marinkoviću, Živoradu Petroviću, Milomiru Čoliću, Zaim Ališanoviću, Draganu Živanoviću, Goranu Živojinoviću, Milanu Momiroviću
Zajedničkim službama: Vladanu Joksiću, Vladi Ognjenoviću, Aleksandaru Ludajiću

PLAKETE PO ODLUCI UPRAVNOG ODBORA NARODNOG POZORIŠTA povodom značajnih aktivnosti u  životu i radu Narodnog pozorišta dodeljuje se:
    DUŠANU SIMIĆU , baletskom igraču u penziji,
    SP "LASTA" a.d. iz Beograda.

PEČAT PO ODLUCI UPRAVNIKA NARODNOG POZORIŠTA koji se dodeljuje povodom posebnog doprinosa životu i radu Narodnog pozorišta dobili su:
MARKO NIKOLIĆ, prvak Drame
VERA MIRANOVIĆ MIKIĆ, prvakinja Opere
DEJAN MILADINOVIĆ, reditelj Opere
TELENOR

SREBRNjAK PO ODLUCI UPRAVNIKA NARODNOG POZORIŠTA koji se dodeljuje za
dugogodišnji  doprinos Narodnom pozorištu  dobili su:
IVAN JANIĆ, pomoćnik direktora Tehničkog sektora
BRANISLAV ĐURIĆ, flautista, dugogodišnji član Narodnog pozorišta
MILUTIN FILIPOVIĆ,glavni majstor za klimatizaciju, grejanje i hlađenje

POHVALE PO ODLUCI UPRAVNOG ODBORA
Javne Pohvale za rezultate u radu od izuzetnog i posebnog značaja za uspešnu aktivnost Narodnog pozorišta u Beogradu za sezonu 2011/2012, dobijaju:
DANIJELA MIHAILOVIĆ, glumica,
BORIS PINGOVIĆ, glumac,,
SANjA NINKOVIĆ, solista baleta ,
KATARINA GRČIĆ NIKOLIĆ, kostimograf,
MIRAŠ VUKSANOVIĆ, scenograf,
MILORAD JOVANOVIĆ, šef Službe za produkicju, damaću i međunarodnu saradnju,
STOJANKA MRDAK, operater na fotokopir aparatu,
BORIKA IVIĆ, poslovni sekretar Uprave,
LjILjANA MILOVANOVIĆ, samostalni organizator Opere,
FATIMA AHMETOVIĆ, kafe kuvarica
DANICA STEVANOVIĆ, sufler Drame,
DEKORSKA RADIONICA

ZLATNE ZNAČKE za 20 godina rada u Narodnom pozorištu:  Dejan Savić, Dušanka Glid Stojanović, Konstantin Kostjukov, Denis Kasatkin, Ana Pavlović Pešić, Lidija Planić, Bojana Leko, Gordana Jeličić, Sanja Tomić, Đorđe Pavlović, Mario Beloti, Miloš Jovanović, Mališa Đurašinović, Zoran Stanišić, Gordana Otašević, Mejra Ahmetović, Radmila Marković, Miodrag Džambas,Živojin Marinković, Milorad Pantelić, Predrag Belić, Milutin Filipović, Aleksandar Jovanović, Božidar Petrović, Milan Špijunović, Rade Veljković..

POVELjE - Radnici  koji su otišli u penziju: Vera Miranović, Mikić, Branislav Kosanić, Dejan Miladinović, Marko Nikolić, Dobrila Ćirković, Marija Stojaković, Milovan Zdravković, Desimir Živanović, Nikola Vospolit, Milivoje Stevanović, Ljubivoje Savić