Vesti

Posle pauze duže od dve decenije, jedna od najlepših komedija u svetskoj dramskoj literaturi „San letnje noći”, ponovo će postati deo redovnog dramskog repertoara Narodnog pozorišta u Beogradu.

Premijera predstave pod nazivom „SAN LETNjE NOĆI PROJEKAT ŠEKSPIR“, zakazana je za 8. oktobar (19,30) na Velikoj sceni u režiji Kokana Mladenovića, sa kompletno ženskom podelom u kojoj je 15 glumica - Radmila Živković, Lidija Pletl, Aleksandra Nikolić, Dušanka Stojanović Glid, Marija Vicković, Danijela Ugrenović, Vanja Ejdus, Vanja Milačić, Milena Đorđević, Ivana Šćepanović, Bojana Bambić, Jovana Belović, Sanja Marković, Isidora Simijonović i Nina Nešković.

Iz začarane šume, mesta razotkrivanja hirovitosti ljudske prirode, nestalnosti ljubavnih osećanja, raskalašenosti i nesputanosti, gde se varka i čarolija isprepliću s finom psihologijom, Mladenović je radnju izmestio u jedan ženski zatvor.

„Valjda ne postoji veći kontrast koji se da zamisliti od prostora zatvora, kao prostora svake vrste neslobode, i Šekspirovog Sna letnje noći koji je jedan od komada koji upravo slavi slobodu, ljubav, maštu, lepotu“... objašnjava Mladenović za „Pozorišne novine“ u pauzi između dve probe i nastavlja: „Taj konflikt, tog beskrajnog polja slobode i tog prostora sputane slobode, kakav je zatvor, treba da da i mnogo poetičnog, ali i potpuno druge značaje nekim Šekspirovim scenama u odnosu na to kako su izvorno napisane. Kad dodamo da je to ženski zatvor, što znači da ne možemo, a da se ne dotaknemo i realnog odnosa prema ženama u današnjem društvu, mislim da će to biti jedno potpuno novo čitanje Šekspira koje u stvari vrlo, vrlo poštuje sam Šekspirov kontekst, ali ga i stavlja u potpuno nove okolnosti“, smatra naš sagovornik i dodaje: „Hamlet kaže: Ova zemlja je tamnica. Mi nemamo razloga da se neidentifikujemo sa tom njegovom rečenicom. Prosto, zatvor jako intenzivira i karaktere i odnose među njima. U datim okolnostima, Šekspir postaje jedan lakmus koji čita ne samo sve odnose unutar zatvorskog kruga, nego generalno i sve društvene odnose i ustrojstvo sveta u kome živimo, na način na koji živimo“, kaže Mladenović.

Upitan da li će predstava ostati u okvirima izvornog žanra, otkriva da će „mnogo toga iz ovog teksta otići u pravcu satiričnog, pa čak i groteksnog“.

„Ta vrsta radosne komedije, uglavnom će biti u onim delovima gde zatvorenice, kao osobe nevične glumi i teatru, pokušavaju da naprave jedan naivni i lepi svet. Ali, napominjem, kontekst u kome se one nalaze i pričaju priču nije nimalo smešan. Samim tim se otvaraju mogućnosti za neke druge žanrove, mada ja iskreno ne verujem ni u kakvo pozorište čistih žanrova. Mislim da je u veku u kome živimo, kao i današnjem teatru, ta žanrovska podela odavno prevaziđena“.

Dodaje, na kraju razgovora, i da mu je bilo veoma inspirativno da predstavu uradi sa kompletno ženskom podelom.

„Mislim da taj dodatak ženske psihologije, na izvorni Šekspirov materijal, otvara mnogo više psiholoških nijansi, nego što bi to bilo u slučaju kad bi imali isključivo mušku podelu“.

Dramaturzi su Dimitrije Kokanov i Željko Hubač, kostimografkinja je Bojana Nikitović, scenografkinja Marija Kalabić, kompozitorka Irena Popović, dok je za scenski pokret bila zadužena Andrea Kulešević.

Ovo će u Narodnom pozorištu biti šesta dramska postavka „Sna letnje noći”. Premijere su održane 04.04.1910. (režija Milorad Gavrilović), 26.03.1912. (Sava Todorović), 25.06.1920. (Aleksandar Vereščagin), 11.09.1931. (Jurij Ljvovič Rakitin) i 26.09.1997. godine (Nikita Milivojević).

Na sceni Narodnog pozorišta, u adaptaciji Lučijana Joneskua, u režiji i koreografiji Mihaele Atanasiu, bila je postavljena i baletska predstava „San letnje noći”, a premijera je održana 10. decembra 1987. godine.
M.B.

                                   IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE ODRŽANE 4. OKTOBRA 

Narodno pozorište u Beogradu premijerno će izvesti 8. oktobra predstavu “San letnje noći – Projekat Šekspir”, koja se dešava u ženskom zatvoru radi resocijalizacije zatvorenica, a prema rečima reditelja Kokana Mladenovića, to novo čitanje poznatog dela Vilijama Šekspira predstavlja “lakmus za čitanje sveta u kome živimo”.

“Oblik ove predstave nije uobičajen, ali mi smo tu da istražujemo velike naslove koji po svemu pripadaju ovoj kući. U našoj predstavi ministarstvo kulture inicira projekat sa željom da pospeši život zatvorenica, da se uključi u njihovu buduću resocijalizaciju”, rekao je 4. oktobra na konferenciji za novinare Mladenović, koji je i adapirao Šekspirov tekst, dok su dramaturzi Dimitrije Kokanov i Željko Hubač.

Prema rečima Mladenovića, postoji svet imaginacije i lepote čak i u takvim okolnostima - svet teatra koji kreiraju zatvorenice, a postoji i svet nužnosti, svet države, represije, koji je formalno zadužen za taj svet imaginacije i lepote.

“U kontrastu ta dva sveta dešava se ova predstava. Bilo nam je interesantno da ispitujemo kako jedan komad koji u svakom smislu slavi slobodu - slobodu ljubavi, pozorišnog izraza, javne reči, sve vrste slobode - reaguje na prostor neslobode kakav je zatvor”, izjavio je Mladenović, dodajući da će mnoga značenja Šekspirovog komada biti potpuno neočekivana u takvom kontekstu.
Sastav ansambla direktno replicira na manir Šekspirovog teatra, gde su sve uloge igrali muškarci, a u ovoj varijanti igraju samo žene.

“Ubeđen sam da će to dati neke neočekivane slojeve. Gotovo svi muškarci u Šekspirovom komadu nastupaju sa pozicije muškog autoriteta, nipodaštavajući svoje supruge, igrajući igre dominacije. Čudno se zapletu ljubavni parovi kad ih igraju devojke. Nekako mislim da su muškarci dovoljno upropstili svet i da je vreme da vidimo ženske priče”, rekao je Mladenović.

Pominjući da je postupak koji je izabran za ovu predstavu “veliko dekonstruisanje pa ponovno konstruisanje” Šekspirovog komada, istakao je da taj posao “znatan, izuzetno težak, uzbudljiv, ali upravo zbog toga dragocen”, te izrazio nadu da će i rezultat biti pođednako uzbudljiv. “Jedno takvo remek delo smo rastavljali pa sastavljali, bez želje da ga pokvarimo. Ako taj mehanizam proradi tako ponovo sastavljen biću jako srećan”, rekao je Mladenović i citirao velikog svetskog reditelja Pitera Bruka da se svi mi varamo u načinima na koje tumačimo Šekspira, ali da je s vremena na vreme potrebno promeniti način na koji se varamo.

Direktorka Drame Narodnog pozorišta Tanja Šljivar istakla je da joj je bila uzbudljiva ideja o ženskoj glumačkoj podeli, kao i proces rada trojice adaptatora. “Oni su uradili ono što je je radio i sam Šekspir, kao prvi postmodernista, koristeći mnoge citate, ulazeći u dijalog s drugim književnim delima. Šekspir nije nedodirljiv i upravo je zadatak pozorišta da pravi rekombinacije, nova dela za novu, našu realnost”, rekla je Tanja Šljivar.

Upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić izrazila je veliko zadovoljstvo pred prvu premijeru u novoj, 151. sezoni.

“Ovo je zanimljiv, ozbiljan i istraživački projekat. Nacionalni tetar ima obavezu da istražuje različite oblike i forme, različite uglove gledanja takvog ozbiljnog materijala kao što je Šekspir”, istakla je Ivana Vujić, dodajući da je ceo ansambl uložio veliki rad, ljubav i profesionalnost.

Upravnicu zatvora igra Radmila Živković, profesorku Aleksandra Nikolić, a zatvorenice koje spremaju Šekspirove likove Dušanka Stojanović Glid (Oberon), Vanja Ejdus (Titanija), Sanja Marković (Puk). U ansamblu su i Marija Vicković, Nina Nešković, Jovana Belović, Isidora Simijonović, Ivana Šćepanović, Danijela Ugrenović, Lidija Pletl, Vanja Milačić, Bojana Bambić i Milena Đorđević.

Kostimografkinja je Bojana Nikitović, scenografkinja Marija Kalabić, a kompozitorka Irena Popović.

Prva repriza predstave “San letnje noći – Projekat Šekspir” biće 9. oktobra.