Preminuo prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu Boris Komnenić (1957-2021)

6 mart 2021

Prvak Drame Narodnog pozorišta i priznati televizijski i filmski glumac Boris Komnenić preminuo je 6. marta u 64. godini u Beogradu. 
Rođen je u Puli 29. marta 1957. godine.

Gimnaziju je završio u Beogradu, a glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Predraga Bajčetića. 

Bio je izražajno raznovrstan glumac, nikako samo fahovski, koji je podjednako ubedljivo i efektno tumačio dramske, karakterne i komične uloge. 

Na sceni Narodnog pozorišta debitovao je 23. oktobra 1981. godine, kao slobodni umetnik, ulogom Grka u predstavi „Afera Ljiljak“, po tekstu Aleksandra Popovića i u režiji Vladimira Aleksića. 

U tom statusu, naredne tri godine, igrao je u nacionalnom teatru i u komadima „Lenjin, Staljin, Trocki” (Aleksej Kolesov), „Memorandum” (Ivo Kalous), „Sveti đavo Raspućin” (Jusupov), „Mefisto” (Hans Miklas), „Krtičnjak” (Jelen), „Kad su cvetale tikve” (Stole Apaš).

Stalni član ansambla Drame Narodnog pozorišta postao je 1. septembra 1984. godine.

Tokom bogate i uspešne karijere odigrao je na sceni matičnog teatra veoma zapažene uloge i u predstavama „Na dnu“ (Satin), „Kako zasmejati gospodara” (Dimitrije Crnoborac, Kuzman), „Konak” (Kralj Aleksandar Obrenović), „Mefisto” (Hans Miklas ), „Anfisa” (Fjodor Ivanovič Kostomarov), „Vojvotkinja od Malfija” (Kardinal), „Divlja patka” (Reling), „Maska” (Baron Šaler), „Život je san” (Astolfo), „San letnje noći”, (Oberon) „Putujuće pozorište Šopalović” (Vasilije Šopalović), „Gospođa ministarka” (Dr Ninković), „Uobraženi bolesnik” (Argan), „Laža i paralaža” (Marko Vujić), „Državni službenici” (Dezmond Morton), „Zli dusi“ (Verhovenski Stepan)...

Poslednji premijerni nastup u Narodnom pozorištu imao je 31. maja 2014. godine u Nušićevoj komediji „Narodni poslanik“ u kojoj je veoma ubedljivo tumačio glavnog junaka Jevrema Prokića. Za tu ulogu, na Festivalu „Bucini dani“ 2015. godine dobio je „Zlatno zrno“ za najbolje glumačko ostvarenje. 

Kao gostujući glumac, s velikim uspehom nastupao je na scenama Ateljea 212, Beogradskog dramskog pozorišta, Opere i Teatra Madlenianum, Bitef teatra, Pozorišta „Boško Buha”, Zvezdara teatra, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Kult teatra, Srpskog narodnog pozorišta i Pozorišta mladih u Novom Sadu. 

Rafiniranim sredstvima glumačkog majstora pružao je osoben i sasvim autentičan doprinos i u tumačenju brojnih likova na filmu i televiziji od kojih je svakako najpoznatiji Aleksandar Saša Popadić iz „Boljeg života”.

Publika će ga pamtiti po veoma upečatljivim ulogama i u serijama „Sivi dom“, „Gore dole”, „Lift”, „Lisice”, „Vratiće se rode”, „Montevideo, Bog te video!”, „Sinđelići”, „Pet”, „Žigosani u reketu”, kao i filmovima „Tajvanska kanasta”, „T.T. Sindrom“, „Sjaj u očima“, „Kad porastem biću Kengur“, „Sedam i po“, „Čitulja za Eskobara“, „Falsifikator“...

Ovenčan je mnogobrojnim priznanjima matičnog teatra, a nagrađivan je i na filmskim i pozorišnim festivalima širom zemlje.

U njegovoj bogatoj kolekciji, između ostalih, nalaze se i Nagrada „Raša Plaović”, kao i Nagrada Grada Beograda za pozorišno stvaralaštvo koje je dobio za maestralno odigranu ulogu Dezmonda Mortona u predstavi „Državni službenici”.

Veoma retko je davao intervjue, a u jednom, objavljenom pre desetak godina u pozorišnim novinama „Ludus“, istakao je da se nalazi u životnom dobu u kojem može da, kako je naglasio, pokrije dosta veliki raspon uloga.

„Znači, mogu da igram mlađe, mogu da igram starije, a mogu da igram i svoje godine. Dakle, dosta sam praktičan izbor (smeh) za nekog reditelja, jer mogu da pokrijem širok prostor. Nalazim se u godinama koje su zaista veoma zahvalne za glumca... Mogu da radim i komediju i tragediju i dramu. Jednostavno, kažem vam, praktičan sam i lak za održavanje“.

Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.

Galerija