Striming Šekspirovog „Ričarda Trećeg“, u režiji Vide Ognjenović, sa Predragom Mikijem Manojlovićem u naslovnoj ulozi, večeras (30. april) u 21,00 na YouTube kanalu Narodnog pozorišta u Beogradu
30 april 2020
Poštovana publiko, u okviru ciklusa „Šekspir u Narodnom pozorištu“, večeras (30. april) u 21,00 na YouTube kanalu Narodnog pozorišta u Beogradu možete da pogledate striming drame „Ričard Treći“, u režiji Vide Ognjenović, sa Predragom Mikijem Manojlovićem u naslovnoj ulozi. POKRENI
Delo je nastalo krajem 16. veka i opisuje kratkotrajnu vladavinu Ričarda Trećeg, poslednjeg engleskog kralja koji je život izgubio na bojnom polju (u bici kod Bosvorta 1485) i čija je smrt označila kraj „Ratova ruža”, dinastija Jork i Lankaster, posle kojih je usledila vladavina Tjudorovih.
U samo dve godine Ričardove vladavine, stalo je sve što je obeležavalo to surovo doba: bespoštedna borba za vlast, mračne poluge moći, ciljevi koji opravdavaju sva sredstva, pa i večna zavodljivost zla...
Predstava je premijerno izvedena 15. aprila 1992. godine na Velikoj sceni, a u podeli su bili i Branko Vidaković (Kralj Edvard IV), Mihajlo Pleskonjić (Vojvoda od Bakingema), Ljubivoje Tadić (Džordž), Marko Nikolić (Lord kancelar Hastings), Stela Ćetković (Elizabeta), Ksenija Jovanović (Margareta), Vuka Dunđerović (Vojvotkinja od Jorka), Dragana Varagić (Ledi Ana)...
Scenografiju je uradio Boris Maksimović, kostime je kreirala Ljiljana Dragović, koreograf je bila Lidija Pilipenko, a kompozitor Predrag Vranešević.
Kritika je, između ostalog, ocenila da Manojlović igra svojevrsnog „meštara pozorja... ne samo da je sluga pakla, on je i njegov reditelj, i prvi glumac“.
Njegov Ričard je u početku spletkaroš, da bi se postepeno razvio u bahatog i arogantnog „nasilnika koji nemilosrdno gazi sve koji mu stoje na putu do prestola“, što postiže „potezima grozničavog nestrpljenja“. Zahvaljujući „majstorstvu u izražavanju i najsloženijih duševnih stanja“, Manojlović je uspeo da pokaže šta monstruoznog kralja „svrstava u red prirodnih bića“.
Posle Ričardove smrti, na scenu stupa njegov mladi naslednik i počinje da ćopa pod grbom na leđima: „Zlo, dakle, ne umire. Ono je u kruni. Tačnije, u hodu ka njoj“.
Predstava je bila na repertoaru dve sezone i izvedena je ukupno 19 puta.
