Vesti

U okviru ciklusa „Tribine“, u subotu 24. marta, u Muzeju Narodnog pozorišta, održana je javna diskusija na temu „Mogućnost međunarodne saradnje nacionalnih operskih i baletskih kuća u uslovima ekonomske krize“.

U tročasovnom razgovoru, pored predstavnika Narodnog pozorišta u Beogradu, učestvovali su upravnici, direktori, producenti i umetnički konsultanti teatara iz Bugarske, Ukrajine, Hrvatske, Rumunije...
Skup je otvorio ministar kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije Predrag Marković koji je svim gostima poželeo ugodan boravak u Beogradu i Srbiji.
On je kazao da sve zemlje regiona, uključujući i našu, prolaze kroz period teške ekonomske krize i napomenuo da je u takvim okolnostima, veoma dobro što se održava jedan ovakav skup, koji će, kako je naglasio, sigurno imati svoje pozitivne efekte.
- Sve države, usled krize, bile su prinuđene da manje izdvajaju za kulturu, a nažalost, i sponzora je sve manje. Zato su skupovi poput ovih, veoma dobra stvar da se povežemo, razmenimo iskustva... Kriza podrazumeva gubljenje ekonomskih vrednosti. Ona dođe i prođe, ali je jako tragično za jednu zemlju ako u međuvremenu izgubi svoje kulturne vrednosti, ako izgubi veze među ljudima. Zahvaljujem se svima vama što ste spremni da podelite svoja iskustva i što želite da zajednički ugradimo temelje da bismo u bliskoj budućnosti mogli mnogo kvalitetnije da razmenjujemo naše programe, a da istovremeno svako od nas očuva i ansamble, ali i ono što u ovoj oblasti svakako nije zanemarljivo, a to je publika – poručio je Marković.  
Upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Božidar Đurović istakao je da je stav aktuelne uprave da svaki nacionalni teatar koji nije deo evropskih ili regionalnih srodnih kuća mora da se zabrine za svoju budućnost.
On je rekao da beogradski Nacionalni teatar ima veoma dobru međunarodnu saradnju sa brojnim pozorištima kao što su Kraljevsko dramsko pozorište iz Štokholma „Dramaten“, Nacionalni teatar Severne Grčke iz Soluna, Crnogorsko narodno pozorište...  
- Ideja nema bez susreta. Zbog toga je ovaj susret dragocen, i veoma mi je žao što svi koji su najavili da će doći, nisu stigli u Beograd. Uveren sam da će ovih susreta biti više – rekao je Đurović.
Upravnik Narodnog pozorišta Rumunije iz Bukurešta i bivši ministar kultre te zemlje Jon Karamitru ocenio je da za svaku zemlju „živa kultura i baština, odnosno nasleđe, treba da bude jedan od najjačih aspekata naših identiteta“.  
- Mi želimo da sarađujemo sa svim pozorištima u okruženju. U ovom trenutku su čarobne reči partnerstvo i koprodukcija i one mogu, kao moto, da obeleže ovaj naš sastanak. Moćna pozorišna energija u ovom trenutku dolazi sa Balkana. Bio sam u čitavom regionu i gledao sam sjajne predstave. Video sam fantastične škole glume i odlične pevače. Hajde da zajedno iskoristimo našu energiju. S obzirom da je opera kao umetnost veoma skupa, bilo bi poželjno da delimo troškove - rekao je Karamitru.
Direktor Ljvovskog nacionalnog akademskog teatra iz Ukrajine Eder Tadej Aleksandrovič smatra da su u ovim kriznim vremenima koprodukcije veoma važna stvar za opstanak pozorišne umetnosti.
- Glumac bez razmene je kao mrtvorođenče. Ako nema razmene, glumac gubi mnogo toga. Ukoliko ne nastupa pred drugim publikama, pred drugim kritičarima, on mnogo gubi. Opera je elita, ona je najviši deo jednog društva. Opera stvara najveće kulturne vrednosti. Ona primorava čoveka da razmišlja, da pravi zaključke iz života koji živimo. Svi mi imamo šta da pokažemo i zato bi bilo veoma dobro da što pre počnemo da sarađujemo – kazao je Aleksandrovič koji ima četrdesetdvogodišnje iskustvo u obavljanju rukovodoćeih pozorišnih funkcija.
Predstavnica Nacionalne Opere i Baleta iz Sofije Ana Bogdanova zahvalila se upravi Narodnog pozorišta što je odlučila da organizuje jedan ovakav skup i istakla da bi bilo „divno da svi zajedno počnemo da sarađujemo“.
- U ovom trenutku svetske depresije i svetske krize, bilo bi fantastično da uspostavimo jednu plodnu saradnju. Mi smo komšije, blizu smo jedni drugih, i normalno je da sarađujemo. Možemo, ne samo da radimo koprodukcije, nego i da razmenjujemo predstave, soliste, baletske umetnike, reditelje, scenografe... – kazala je ona.
Ističući da je počastvovan što mu se ukazala prilika da bude deo jednog ovakvog skupa, italijanski reditelj Marko Katena je naglasio da je ovo idealna šansa da „svi zajedno uspostavimo čvrste i snažnije veze za razne planove u budućnosti“.
On je uupozorio da su „prevashodno finansijska sredstva od krucijalne važnosti za bilo kakvu saradnju“.
Javljajući se ponovo za reč, Đurović, koji je obavljao i funkciju moderatora, rekao je da je veoma važno da se obrati pažnja na razvoj mladih umetnika i u tom kontekstu naveo primer da je Narodno pozorište 21. marta potpisalo Protokol o saradnji sa Pozorištem mladih „Nikolaj Binev“ iz Sofije i Sporazum o zajedničkom projektu „Mlada balkanska drama“.
Govovreći o zajedničkom projektu „Mlada balkanska drama“, Đurović je objasnio da je Narodno pozorište, u nameri da angažuje što veći broj mladih umetnika oko konkretnih projekata, za svog partnera izabralo upravo sofijski Teatar mladih, zbog toga što ova Kuća već dugi niz godina ima sjajna iskustva u radu sa mladim i neafirmisanim pozorištnicima.
Prema njegovim rečima, prvi korak u realizaciji ideje je raspisivanje javnih Konkursa za dramski tekst i to na način da Narodno pozorište u Beogradu raspisuje Konkurs za pisce do 30. godina starosti, državljane Republike Srbije, a Pozorište mladih „Nikolaj Binev“ raspisuje Konkurs za pisce do 30. godina starosti, državljane Republike Bugarske.
Oba teatra se obavezuju da na repertoar u sezoni 2012/2013. postave tekstove pobednika Konkursa i to tako što će Narodno pozorište na repertoar Scene „Raša Plaović“ postaviti tekst pobednika Konkursa za dramski tekst sproveden u Bugarskoj, a Pozorište mladih „Nikolaj Binev“ će na repertoar Kamerne scene postaviti tekst pobednika Konkursa za dramski tekst sproveden u Srbiji. Autorska prava i prevode obezbeđuju teatri partneri, koji se obavezuju da do 15. novembra odrede reditelje predstava, umetničke saradnike, koji ne bi trebalo da budu stariji od 30 godina i da, po mogućnosti, budu iz različitih zemalja regiona, te da raspišu audiciju za glumce i naprave podelu.
U planu je da se do 1. decembra organizuju sedmodnevne umetničke radionice na kojima bi dramski pisci, reditelji i saradnici razmenili iskustva, približili jedni drugima probleme mladih u svojim sredinama i time doprineli većem stepenu razumevanja, ne samo na umetničkom planu, a sve u cilju kvalitetne pripreme predstava.
Premijere obe predstave, kako je rekao Đurović, najavljene su za mart 2013. godine, u okviru programskih knjižica predviđeno je štampanje prevoda dramskih tekstova pobednika Konkursa, a predstave će biti razmenjene na bazi reciprociteta, što će biti i svojevrsna međunarodna afirmacija mladih pozorištnika.
Đurović je rekao da je ključ za dobru međunarodnu saradnju da jedna predstava, pored zavidnog umetničkog nivoa, ima i ekonomsku održivost.
Upravnik Nacionalne opere iz Temišvara Kornelije Murgu naveo je da je prilikom zajedničkih produkcija olakšavajuća okolnost što kao mogućnost postoji podela troškova.
- Imam veliko, dugogodišnje, iskustvo po tom pitanju, jer smo na taj način sarađivali za pozorištima iz Austrije, Mađarske, Ukrajine... Pozorišta su učestvovala sa po 20 procenata, a ostatak je bio pokrivan iz jedne bečke fondacije. S obzirom da su troškovi postavljanja dobre operske predstave veoma visoki, možemo da se dogovorimo da u tri ili četiri pozorišta postavimo istu predstavu. To je jedna od ideja – rekao je Murgu i istakao da je on veoma zainteresovan da ta Kuća uspostavi saradnju sa Narodnim pozorištem u Beogradu.
Šef-dirigent Opere u Bernu Srboljub Dinić kazao je da su njegova “iskustva na Zapadu sa koprodukcijama veoma pozitivna” i podsetio da trenutno radi predstavu “Orfej u podzemlju” Žaka Ofenbaha sa pozorištima iz Nirnberga i Bordoa.
- Ljudi koji rade taj projekat su internacionalno poznati i priznati i smatram da je to od velike važnosti. Dok sam pripremao operu “Karmen” ovde u Narodnom pozorištu, uvideo sam koliki potencijal ima ta kuća. Naravno, postoje i neki propusti koji veoma brzo mogu da se isprave, a odnose se upravo na internacionalizaciju, odnosno otvaranje prema Zapadu i prihvatanje nekih standarda, pre svega onih koji se odnose na finansije – naglasio je on.
Govoreći o cenama gostovanja jednog operskog pevača, Đurović se pozvao na Sporazum o saradnji koji je Narodno pozorište potpisalo sa Makedonskom operom, a u kojem je precizirano da honorar iznosi 500 evra, plus troškovi avionskog prevoza i saobraćaja.
- Apsolutno je neophodno da pevači iz obe kuće moraju da imaju iste uslove. Oni koji ne žele da gostuju, ne moraju. Niko neće silom da ih tera. Zbog toga smatram da je potpisivanje protokola ili neke incijative koja bi vremenom prerasla u nešto drugo, jedna vrsta uspostavljanja reda u cilju umrežavanja operskih i baletskih kuća na dobrobit publike, umetnika, institucija i kulture uopšte. Trenutna ekonomska situacija nas tera da radimo koprodukcije. Ona neće biti samo naša želja, nego će nam to biti, verujem, i uslov egzistencije, zato što se sve manje novca izdvaja za kulturu – objasnio je Đurović.
Direktor Baleta Narodnog pozorišta Brus Stajvel pozdravio je održavanje jednog ovakvog skupa i izneo stav da bi pozorišta, u uslovima ekonomske krize, trebalo da se okreću ka privatnim izvorima finansiranja.
- U Americi, svi naši fondovi dolaze iz privatnog sektora i mislim da to može, na neki način, da bude putokaz i umetnicima u Evropi. Javni fondovi sve više presušuju i mislim da je u takvim okolnostima, okretanje ka privatnom sektoru neophodno – predložio je Stajvel.
On je najavio da baletski ansambl Narodnog pozorišta namerava da uskoro napravi Gala predstavu sa svojim kolegama iz Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
- Naravno, nešto ovako, želimo da uradimo i na međunarodnom nivou – rekao je Stajvel .
Govoreći o razmeni kvalitetnih umetnika, Đurović je kazao da je Narodno pozorište „rudnik scenografije i kostimografije srpskog teatra“.
- Odavde su iznikli najbolji scenografi i kostimografi. Osim toga, ova Kuća ima sjajne radionice, a posebno negujemo i umetničke zanate – podsetio je on.
- Bez zdrave konkurencije nema uspeha, a zdrave konkurencije nema tamo gde je zatvorena sredina. Zbog toga je ideja o međunarodnoj saradnji nešto što je dragoceno, jer će svim teatrima doneti boljitak u umetničkom smislu, a i publika će češće dolaziti u pozorište – naveo je Đurović.
Skupu iz objektivnih razloga nisu prisustvovali, ali su izrazili spremnost na saradnju: Nacionalno pozorište Sarajevo, Makedonska Opera i Balet,  Slovensko Nacionalno pozorište, Nacionalno pozorište Opera i Balet Albanija, Kraljevsko Dansko pozorište, Nacionalna akademija Opera i Balet pozorišta Belorusije, Slovačko Nacionalno pozorište, Nacionalna Opera Krakovo, Poljska Nacionalna Opera.
Skupu je prisustvovala i načelnica Odeljenja za savremeno stvaralaštvo, kreativne industrije i menadžment u kulturi pri Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva Milena Burić.
M.B.
Zaključci:
1. Neophodno je intenzivirati saradnju u regionu, a s tim u vezi neophodno je da se komunikacija između rukovodilaca Teatara ne svodi samo na sastanke ovakvog tipa, već i na stalnu korespondenciju putem elektronske pošte.
2. Upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, Božidar Đurović, predložio je da ta Kuća u junu ove godine bude domaćin jednog Gala koncerta na kojem bi učestvovali mladi solisti do 33 godine starosti, iz svakog teatra dvoje ili najviše troje učesnika, a da nastup ima takmičarski karakter. S obzirom da je povodom ovog predloga, i pored načelne podrške ideji, bilo razlika u mišljenju, dogovoreno je da se učesnici skupa po ovom pitanju usaglase putem elektronske pošte, u pisanoj formi.  
3. Upravnik Nacionalne Opere iz Temišvara, Kornelije Murgu, pozvao je sve učesnike tribine da 10. oktobra ove godine budu gosti na proslavi 65. godina od osnivanja tog pozorišta, kao i da prisustvuju premijeri Gunoovog „Fausta“ koja će tom prilikom biti održana. Takođe, on je predložio da se tom prilikom u Temišvaru održi novi sastanak svih rukovodilaca koji su prisustvovali ovom skupu, kao i onih koji su želeli da učestvuju na skupu, ali su iz objektivnih razloga bili sprečeni.
4. Direktor Ljvovskog nacionalnog akademskog teatra iz Ukrajine Eder Tadej Aleksandrovič uputio je predlog predstavnicima svih pozorišta koji su učestvovali u raspravi, da se solisti tih teatara prijave na konkurs za operski festival koji će se na jesen održati u Ljvovu. Rok za prijavljivanje je kraj maja, a dogovoreno je da organizator uslove konkursa pošalje pozorištima u najkraćem mogućem roku. Takođe, on je predložio da se i prilikom održavanja ovog Festivala održi novi sastanak svih rukovodilaca koji su prisustvovali ovom skupu, kao i onih koji su želeli da učestvuju na skupu, ali su iz objektivnih razloga bili sprečeni.