Vesti

BEOGRAD, 23. februar 2011. - U okviru ciklusa „Promocije“, danas je u Muzeju Narodnog pozorišta, održana promocija knjige Milovana Đ. Glišića „Repertoar i prihodi Narodnog pozorišta u Beogradu od 1868. do 1894 godine“.

Knjigu, koju je priredila Jelica Reljić, objavio je Arhiv Srbije povodom stogodišnjice smrti Milovana Glišića, dugogodišnjeg dramaturga Narodnog pozorišta i člana odbora Umetničkog veća Kuće. Priređivač je želeći da očuva autentičnost Glišićevog izraza, zadržao njegov jezik i pravopis. Ovaj važan sveobuhvatni teatrološki dokument koji se, iako je napisan krajem 19. veka, pojavljuje u štampi tek u prvoj deceniji 21. veka, doprineće, kako se moglo čuti, boljem proučavanju istorije srpskog pozorišta.
Obraćajući se prisutnima, upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović kazao je da je ova promocija bitna za Kuću ne samo zbog jedne takve ličnosti kao što je Milovan Glišić, nego i zbog činjenice što ona označava i početak saradnje sa Arhivom Srbije.
On je primetio da je Glišićeva knjiga naročito bitna za upravnike, jer je “jedna od retkih knjiga koja se bavi i prihodima”.
- U tim vremenima, kada je osnovan Nacionalni teatar, očito se malo više brinulo o novcu, nego što se brine danas. Verujem da će nas vreme koje dolazi naterati da drugačije mislimo – rekao je Đurović.
Direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić je istakao da, iz ugla istoričara, postoje dva nivoa razmišljanja koja podstiče ova knjiga, a to su Milovan Glišić sa jedne i istorijski izvor sa druge strane. On je ukazao da prihodi i rashodi jedne institucije u 19. veku, kao što je Narodno pozorište, “nisu naivna i beznačajna tema za istoričare”.
- Oni su, sami po sebi, višestruko značajan izvor za izučavanje društvene istorije Srbije u to vreme. Knjiga je značajna po tome što predstavlja prilog istoriji jedne institucije i kulturne istorije Srbije tog doba, a istovremeno, dobra je i osnova za analize o modernizaciji ili evropeizaciji naše zemlje u drugoj polovini 19. veka. Ako samo malo bacimo pogled na predstave koje su se igrale ili pisce koji su se izvodili, uočićemo jednom finom, istančanijom, analizom kada se igraju evropski, a kad domaći pisci, kada je izražen nacionalni naboj, a kada nailaze mirnija vremena... To je samo jedan od aspekata iz kojih se može posmatrati sve ono što nudi ova knjiga koja je značajna i za socijalnu istoriju Srbije – rekao je Perišić.
On je dodao da Glišićeva knjiga svedoči o nekadašnjem životu u prestonici Srbije i Narodnom pozorištu kao ustanovi koja je u to doba “jedan kulturni milje, svet i život u našoj zemlji vukla napred i bila, zapravo, jedan od nosilaca modernizacije”.
Teatrolog Petar Volk je ocenio da je u pitanju “knjiga života Narodnog pozorišta” zato što je Glišić u njoj prikazao ne samo “život i sudbinu Nacionalnog teatra, nego i jednu istinu o srpskom narodu”.
- Pre osnivanja Narodnog pozorišta, Srbi su veoma malo znali ko su, šta su i kakva im je istorija. Imali su samo narodne pesme. Narodno pozorište je zapravo stvorilo mit o istoriji srpskog naroda. To je jedna činjenica koja se ne respektuje uvek, ali... sve te istorijske drame, cela ta legenda o Kosovu i posle toga, nastala je na sceni Narodnog pozorišta – podsetio je Volk
Prema njegovom mišljenju, Glišić je, kao osoba koja je u Narodnom pozorištu bila u situaciji da bitno utiče na repertoar, bio čovek o neprocenjive energije i značaja.
- On je pod uticajem sopstvenih ideja da pozorište mora ne samo da se bavi istorijom, nego i da je transformiše u smisao življenja i svoje sopstvene budućnosti, počeo da piše realistične drame i pripovetke. Milovan je, kroz Narodno pozorište, bio čovek koji se zalagao za preobraženje naše svesti o modernom teatru koji se bazira na životu, na opservaciji realnosti i na jednom putu koji je doveo do današnjeg teatra. Iz te perspekstive, ova knjiga, njegov svojevrsni testament, je od izuzetne važnosti za istoriju srpskog teatra – naglasio je Volk. Njegov kolega Zoran T. Jovanović je istakao da se posle prelistavanja ove knjige, neminovno stiče utisak da Glišić “predstavlja jedan od vrlo bitnih stubova naše pozorišne misli i teatrologije u Srba”. Jovanović je podsetio da je Glišićev rukopis, koji tek sada posle toliko decenija izlazi iz štampe, bio namenjen za proslavu 25 – godišnjice Narodnog pozorišta.
- Ni tada, izgleda, nije bilo para za razbacivanje, kao ni sada, ali evo zahvaljujući razumevanju direktora Perišića i vrednim rukama i savesnom radu Jelice Reljić, ova knjiga najzad je ugledalo svetlo dana. Kažem najzad, zato što njen rukopis ima čudnu sudbinu. Naime, sačuvana su dva primerka od kojih je jedan celovit i nalazi se u Arhivu Srbije, a drugi je oštećen i nalazi se u Pozorišnom muzeju Srbije – rekao je Jovanović.
Reljićeva, koja se u kratkom govoru zahvalila svima koji su joj pomogli da knjiga bude objavljena, uručila je Đuroviću fotokopiju dokumenta iz Fonda Riste Odavića, iz 1929. godine, u kojem se govori da bi trebalo osnovati Muzej Narodnog pozorišta.
M.B.