Vesti

Premijerno scensko čitanje teksta Dimitrija Kokanova „Kretanje“, u režiji Olge Dimitrijević, održano je 13. oktobra u „Radionici“, novom scenskom prostoru Narodnog pozorišta u Beogradu, u ulici Gundulićev venac 50. 

Publika je snažnim aplauzom nagradila glumačku ekipu u kojoj su bili Gojko Baletić, Aleksandar Đinđić, Suzana Lukić, Vjera Mujović i Zlatija Ocokoljić.

Ovo je bilo četvrto javno čitanje tekstova savremenih autora iz regiona na sceni „Radionica“ Narodnog pozorišta u Beogradu. 

Scena je svečano otvorena 23. aprila dramom Tanje Šljivar „Kao i sve slobodne djevojke", u režiji Ivane Vujić.

Nakon toga, premijerno su čitani tekstovi Lejle Kalamujić „Ljudožderka ili kako sam ubila svoju porodicu“, u režiji Ane Konstantinović (19. maj) i Filipa Grujića „Vilica Ebena Bajersa“, u režiji Jovane Tomić (20. jun).
M.B. 

Odlomak uz teksta "Kretanje":

Postoji slika koju aranžiram. Na obali rečne vode. Stolica. Flaša neke anestezije za živce. Pecaljke tj, bačen mamac u vodu. I vreme koje prolazi dok sedim i gledam u plovak na površini. Riba ribi grize rep. Ali taj rep je od silikona. To je mamac.

Pecanje ovim mamcem označava trenutak moje invazije u drugi ekosistem.

Moju osvetu svima onima koji u prirodi bez ruku plivaju.

Reke spajaju prostore.

Spajaju život i smrt.

Sanjam da vidim more.

Ako zakoračim i uđem u tu vodu ona će da nosi moje telo.

Odneće ga u more.

U tu vodu je jednom jednako pijan kao ja sada stupio moj otac prevrtanjem sa čamca.

Gledao sam sa obale. Plašeći se da će da ode tim čamcem na more, bez mene.

To nije bila svesna invazija na podvodni svet.

A to znam jer mu je srce stalo onog trenutka kad je usijano telo penetriralo u rečno korito. Eksplozija srca mu je otvorila oči i usta. Otvorena usta su napravila mikro vir u toku reke. Voda je ispunila njegova pluća i do jutra, kada smo ga pronašli nizvodno, na putu ka moru, koje baš kao ni ja, on nikada nije video, njegovo telo je bilo modro i smežurano, namreškano invazijom vode u njegovo ionako vodom ispunjeno telo.

Dugo sam verovao da su daždevnjaci, ribe i žabe plivale u njegovom potonulom telu sa otvorenim ustima bez glasa.

Ja sam gledao sa obale. Sa obe noge u blatu. Sa obe ruke u grču. Sa oba oka.

Stojim u trenutku dok njegovo telo pada sa čamca i udara o površinu vode.

Voda prelazi preko njegovog tela. Posle nekoliko trenutaka ga izbacuje na površinu da pluta.